NEKO DRUGI
Kako sam pročitao Angelu Merkel
Šta je sve naš predsednik obećavao i sad obećava Merkelovoj, Makronu i drugim evropskim zvaničnicima, to mi nećemo nikad saznati. Koliko se prepodobi i ponizi pred njima, isto toliko se kočoperi i isijava mržnju prema svima koji ga ne podržavaju u Srbiji
Opozicija (Stranka slobode i pravde, Demokratska stranka, Pokret slobodnih građana, Ne davimo Beograd, Zajedno za Srbiju i Pokret za preokret) sačinila je i juče obelodanila predlog sporazuma o izbornim uslovima, za koji, uveren sam, unapred zna da neće biti usvojen. Šta traži opozicija u tom predlogu, možete pročitati u posebnom tekstu u novom broju dnevnih novina Nova. Možda imaju i plan, meni nije poznat, i šta će raditi kad završe razgovore s četvorkom evroparlamentaraca.
Izaslanici Evropskog parlamenta, najkraće rečeno, nisu mogli da nametnu ni svoj prvobitni predlog sporazuma koji je od ovog opozicionog bio neuporedivo manje zahtevan. Koliko je Evropskoj uniji i pojedinim najmoćnijim članicama stalo do mišljenja opozicije, najbolje je pokazala poseta nemačke kancelarke Angele Merkel. Za njih i nju je najvažniji Aleksandar Vučić, koji, kako reče kancelarka, “ne daje lažna obećanja, već pokušava da ih sprovede u delo i zato zahvaljujem na saradnji i ohrabrujem da se ide dalje ka pravnoj državi i pluralističkom društvu, a ekonomski uspesi da budu podsterk da je članstvo u EU cilj koji se isplati”. Postavljam javno pitanje da li su u ambasadi SR Nemačke znali da će na konferenciju za štampu kancelarke i predsednika biti pozvani samo novinari prorežimskih medija koji neće postavljati novinarska pitanja i da li je to njihov stav o slobodi medija u Srbiji.
Vlast će posetu Angele Merkel narednih dana i nedelja predstavljati kao veliku pobedu Aleksandra Vučića, a ministri i ostali naprednjaci veličaće lik i delo svoga vođe, po uzoru na poruku Siniše Malog: “Posebno je važno to što je kancelarka Merkel istakla da predsednik Vučić ispunjava svoja obećanja. To je zapravo velika poruka i ona govori o ugledu našeg predsednika, ugledu Srbije”. Najvidljiviji rezultat ove posete je, ipak, činjenica da proevropski orijentisani građani Srbije ne mogu očekivati, ne bar u skorašnje vreme, bilo kakvu pomoć u demokratizaciji naše države.
Šta je sve naš predsednik obećavao i sad obećava Merkelovoj, Makronu i drugim evropskim zvaničnicima, to mi nećemo nikad saznati. Koliko se prepodobi i ponizi pred njima, isto toliko se kočoperi i isijava mržnju prema svima koji ga ne podržavaju u Srbiji.
Kancelarka nam je, ipak, otkrila jedno Vučićevo obećanje: “Srbija ima nešto što zaista vredi, ali postoji zabrinutost da li će eskploatacija biti u skladu s ekološkim standardima. Mislim da EU ima dobre standarde, države članice će se sigurno baviti tim pitanjem, jer je klimatska neutralnost u Evropi zaista važno pitanje”, rekla je Merkelova.
Na zajedničkoj konferenciji za novinare s predsednikom Aleksandrom Vučićem, Merkelova je kazala da se Nemačka, “kao i druge države, interesuje za litijum u Srbiji”. Izgleda da su srpski litijum predsednik, premijerka i ministarke obećali svim zapadnim državama, od Nemačke do Amerike.
Srbija ima i još nešto što mnogo više vredi, ima građane koji ne bi svoju zemlju da uništavaju i prodaju za šaku litijumskih evra i dolara. Ti građani svakodnevno postavljaju pitanje zašto evropske države, kad već njihovi zvaničnici pričaju o visokim ekološkim standardima, ne kopaju jadarit na svom tlu, a Nemačka, primera radi, ima ga neuporedivo više nego Srbija. Da li nam je Angela Merkel time poručila da mi nikad nećemo postati članica Evropske unije? Lično sam to tako pročitao.
( Veselin Simonović )