„Kako sam otkrila da je moj otac bio pisac bestselera o seksu“

„Mislim da nije želeo da odgovara na pitanja u vezi s tim. Mislim i da mu je bilo veoma neprijatno da sedi u sobi sa svojom djecom dok se dešava bilo šta čak i blago seksi."

8602 pregleda0 komentar(a)
Foto: BBC
B S N S
BBC Serbian Naslovna strana

Odrastajući nadomak Bostona, u državi Masačusets, tokom osamdesetih, Sara je oduvek osećala posebnu bliskost s ocem Ajrom.

„Moj otac i ja bili smo veoma slični", kaže ona.

„Čak smo i ličili, što mi je smešno danas, da devojčica može da izgleda kao, znate već, četrdesetogodišnji Jevrejin. Imali smo iste crte lica, istu kosu, i zbog toga sam želela da se ugledam na njega."

Ajra je uvek bio osoba kojoj se obraćala ako je imala neki problem koji je morao da se reši.

Na Saru i njenog brata preneo je svoju ljubav prema jeziku i igri rečima - radio je kao novinar u dnevnom listu pre nego što je prešao u marketing, a porodične izlete su provodili igrajući jezičke igre ili izmišljajući igre rečima i rime.

„Želela sam na razne načine da budem kao on", kaže ona.

„I zato sam upijala mnogo toga iz tih igara koje smo igrali u kolima. Zaista mi je bilo zabavno da izvrćemo reči i smišljamo nove stvari - delovalo je kao uvrnuta očinska veština koju mnogi moji prijatelji nisu posedovali."

Sarini roditelji bili su strastveni po pitanju zagonetki i organizovanja lova na blago.

Nisu voleli bilo šta što bi moglo da ugrozi nevinost njihove dece - i zato su sve odrasle teme bile potpuni tabu, a posebno seks.

„Moji roditelji su se ponašali kao da te stvari ne postoje", kaže ona.

„Mislim da nikad nisam čula oca da upotrebljava reč 'seks' sve dok nisam bila u tridesetim."

Bilo je još gore kad su gledali neku TV seriju ili film u kom se pojavljuje ljubavna scena.

„Moj otac bi rekao: 'Ju!' i skočio ili da promeni kanal što brže može ili da izbaci kasetu iz video rekordera", kaže Sara.

„Ponekad, kad ne bi dovoljno brzo uspeo da pronađe pravo dugme, samo bi ugasio TV."

„Mislim da nije želeo da odgovara na pitanja u vezi s tim. Mislim i da mu je bilo veoma neprijatno da sedi u sobi sa svojom decom dok se dešava bilo šta čak i blago seksi."

Ali jednog dana kad je imala osam godina, Sara je pronašla nešto što je dovelo u pitanje sve što zna o njemu.

Dok je bila sama u dnevnoj sobi porodičnog doma a knjiga koju je čitala joj je bila dosadna, Sara je počela da pretura po policama za knjige.

Ranije je bila suviše mala da dosegne više police, ali sada je otkrila da može da ih dohvati.

U najdaljem desnom ćošku, primetila je da je iza nekih drugih knjiga sakrivena gomila jarko obojenih džepnih knjiga, zbijenih zajedno s očiglednom željom da se ne vide.

„Pomislila sam: 'E, pa ovo ću sad baš pogledati,'", kaže Sara.

Zavukla je ruku preko onih knjiga ispred i izvukla šaku onih drugih.

Nisu ličile ni na jedne knjige koje je viđala ranije.

Na njihovim koricama bile su ilustracije „prsatih žena i vrlo uzbuđenih muškaraca koji sede jedni drugima u krilu i ljube se", priseća se ona - da su se pojavile na porodičnom televizoru, njen otac bi odmah promenio kanal.

Mnogi od naslova sadržali su reč „seks" - pitomije sa naslovima kao što su Kako smuvati devojke ili Vodič za seks za starije od 30.

U tom trenutku, Sara je čula da joj dolaze roditelji.

Znala je da ne bi trebalo da gleda te knjige, tako da je krenula da ih vraća.

Ali onda je primetila nešto što ju je potpuno izbacilo iz koloseka.

„Na koricama jedne knjige ugledala sam kako stoji: 'napisao Ajra Alterman' - što je bilo ime mog oca i pomislila sam: 'Čekaj malo, kako to mislite? Moj tata ne piše knjige.'"

Štaviše, primetila je da je njen otac naveden kao autor svih tih knjiga.

„Bilo je to strašno zbunjujuće, a nisam imala vremena da obradim tu informaciju zato što sam morala brzo da vratim knjige", kaže Sara.

„Trebalo mi je vremena da shvatim kako moj tata jeste napisao te seksi, bezobrazne knjige koje nije trebalo da vidim", kaže ona.

Kasnije će saznati da su se, od sedamdesetih, Ajrine knjige prodavale u milionima primeraka širom sveta i da su prevedene na mnoge jezike.

Ali definitivno nije mogla da ga pita direktno za bilo šta od toga.

Kad je donela kući formular sa dozvolom da pohađa časove seksualnog obrazovanja, bilo im je oboma izuzetno neprijatno - Arja nije smeo da je pogleda u oči dok je potpisivao.

I zato je razgovor o njegovom spisateljskom hobiju bio nezamisliv.

„Mislim da sva deca dožive trenutak kad shvate da njihovi roditelji nisu nedodirljivi, nisu superheroji, nisu sveznajući - a to se ponekad desi istovremeno kad i otkriće: 'Oh moj bože, moji roditelji upražnjavaju seks, upražnjavali su seks da bi dobili mene, verovatno ga još uvek upražnjavaju'", kaže ona.

Njen odnos prema ocu takođe je doživeo promenu, zbog raskoraka između njegove spisateljske karijere i načina na koji se predstavljao kod kuće.

„Na neki način sam prestala da mu verujem, zato što sam znala da tata kojeg mi moj otac servira nije do kraja reprezentativan za stvarnu osobu", kaže ona.

Međutim, kad je pošla u srednju školu i postala tinejdžerka, Sara bi se tajno vraćala tim skrivenim džepnjacima.

Tada se smuvala sa prvim dečkom.

Ali to su bile devedesete i doći do informacija šta bi moglo da se desi posle toga nije bilo tako lako.

I koliko god to čudno zvučalo, knjige njenog tate bile su bolje nego ništa.

Ali one su imale i svoju negativnu stranu.

Naslovi koje je napisao Ajra bili su deo šireg serijala knjiga - svih iz pera muških autora - u kojima se pojavljivao lik po imenu Bridžet.

„Bridžet je bila debela žena", kaže Sara i taj lik je bio predmet podsmeha zbog ideje da bi debela žena mogla da bude seksi.

Kad se danas osvrne na to, Sara shvata da joj je to usadilo ideju da gojazne žene ne zaslužuju da budu predmet požude, što je imalo negativne posledice po njen doživljaj vlastitog tela.

„Bilo je dodatno užasavajuće znati da je moj otac zbijao te šale i da on misli da debele žene ne zaslužuju seks i ljubav", kaže Sara.

I tako, naredne dve decenije, iako su oni ostali bliski, Ajrine knjige su ostale tabu tema o kojoj Sara nije mogla da govori s njim.

U međuvremenu, odselila se od kuće, upoznala muškarca po imenu Sem i udala se za njega, a potom se preselila na drugi kraj zemlje na Zapadnu obalu, gde je i sama postala uspešna spisateljica.

Ali dok je Sara napredovala u svom novom životu, činilo se da se njen otac kreće u potpuno suprotnom smeru.

U svojim šezdesetim, Ajra je izgubio posao u marketingu koji je obavljao poslednjih 30 godina.

„Bilo je to bolno gledati, čoveka kog sam oduvek doživljavala kao superheroja i koji mi je bio oslonac za mnoge stvari u životu - odjednom sam ga sad gledala kako se muči onako kako nisam videla nikad pre", priseća se Sara.

Dok mu je pomagala da nađe posao, primetila je da nešto nije baš sasvim kako treba.

„Tata bi mi iznova i iznova postavljao ista pitanja, i postajao bi izuzetno frustriran", kaže ona.

Isprva je pomišljala da je to samo znak starenja.

A onda im je došla u posetu i užasnula se kad je videla koliko nepažljivo vozi kola.

„Bilo je veoma strašno, ali sam ponovo sve to pripisala starosti."

Najšokantnija promena koju je primetila u njegovom ponašanju bila je nakon što je Ajra saopštio da je prestao da traži posao.

Sara je isprva osetila olakšanje, misleći da će se tata sada rado prepustiti ranoj penziji. Ali on je tada rekao da mu se javila jedna poslovna ideja.

Ajra je objavio da će ponovo početi da piše knjige. Sara se zamrzla. Na šta je mislio, pitala ga je, kad kaže ponovo da piše knjige? Nikad nisu razgovarali o njegovoj spisateljskoj karijeri.

Rekao joj je da mu se javila ideja za dečju knjigu, zasnovanu na voljenom porodičnom psu.

„A onda je rekao: 'I želim ponovo da počnem da pišem knjige kao nekada, zato što su bile veoma popularne i želim da mi pomogneš oko njih.'"

Sara ga je pitala o čemu on to priča. Znala je tačno na šta misli, ali je želela da ga čuje kako joj on to kaže.

Umesto toga, on joj je rekao da ju je inspirisalo njeno skorašnje venčanje da napiše knjigu Bezobrazna nevesta, koja će biti namenjena „mladama i nevestama, da se koristi kao vodič za zadovoljavanje njihovog muškarca prve bračne noći", kaže Sara.

„Za mene je to bilo šokantno, zato što je prvi put priznao postojanje tih knjiga i, takođe, nikad ga nisam čula da izgovara reč seks ili priča o bilo čemu seksualnom."

Isprva je Sara odbijala da pomogne ocu u vezi sa njegovom bizarnom molbom. Ali uskoro je usledilo objašnjenje Ajrine drastične promene u ponašanju.

BBC

U aprilu 2014. godine, kad je Sara imala 34, a Ajra 68 godina - dobila je mejl od majke.

U njemu je pisalo da su ona i njen muž bili kod neurologa, koji im je rekao da Ajra ima Alchajmerovu bolest.

Sara je upravo saznala da je trudna i ta vest ju je veoma potresla.

Odletela je kući u Masačusets da i sama razgovara sa Ajrinim neurologom.

On joj je rekao da je Alchajmerova bolest progresivni moždani poremećaj koji polako uništava pamćenje i sposobnost razmišljanja.

Degenerativna je i smrtonosna - na kraju postaje nemoguće izvršavati čak i najprostije zadatke.

„Jedna od stvari koju je doktor rekao bila je da ljudi s Alchajmerovom bolešću obično izgube sposobnost ponašanja u društvu", kaže Sara.

„I zato nemojte da se uvredite ako vaš otac počne da bude neprimeren u nekim situacijama ili ako počne da se ponaša na način koji ne prepoznajete - to je samo obeležje bolesti, to ne znači da je vaš tata najednom postao drugačija ili lošija osoba."

Uprkos tragediji Ajrine dijagnoze, to je Sari došlo kao olakšanje.

Konačno je razumela zašto je počeo da se ponaša toliko nesvojstveno sebi.

I zato je Sara odlučila da pomogne Ajri onako kako najbolje ume.

Pre nego što postane prekasno, pristala je da mu pomogne da napiše svoje knjige.

I dalje joj to nije padalo lako - razgovor o seksu s ocem i dalje je bio izuzetno čudan, a i dalje je gajila zaostala osećanja sramote i gađenja zbog načina na koji je otkrila te knjige kao dete.

Ali pronašla je način da to ostavi po strani.

„Nisam čak ni ja bila ta koja je obavila najveći deo pisanja - uglavnom sam radila redakturu i davala mu temeljne povratne informacije, a on bi me zvao s idejama za nove knjige ili poglavlja o nekom seksualnom trendu ili pozi ili čemu god da je razmišljao u to vreme", kaže ona.

„Morala sam da odgovaram na te pozive i savetujem ga ili bi mi slao odštampane rukopise knjiga a ja bih prolazila kroz njih, pravila izmene i igrala se kreativnog saradnika, iako sam ponekad to radila bukvalno žmureći na jedno oko."

Ubrzo posle toga, Ajra je najavio da želi da se vrati u rodni grad Perkasi u Pensilvaniji da bi posetio sva ona mesta koja je vezivao za srećno detinjstvo pre nego što ga zaboravi.

„Želeo je da poseti terene i vidi gde su on i njegova braća igrali bejzbol… postoji istorijska vrteška koja ima prelepe ručno rađene drvene konje…" kaže Sara.

„Znao je da mu se život bliži kraju i da je ovo putovanje prilika da se provede specijalno vreme s njim."

Taj izlet je imao i posebnu težinu - Sara je u to vreme bila u šestom mesecu trudnoće. Ajra je dočekao da vidi unuka, ali je znao da neće poživeti da vidi bebu kako odrasta.

Ajra Alterman umro je 6. jula 2015. godine, dva dana nakon što je napunio 70 godina.

Ubrzo posle toga, knjige za odrasle za koje je zamolio Saru da mu pomogne da ih napiše bile su objavljene, i to sa izvesnim komercijalnim uspehom.

Ali on ju je zamolio za pomoć i oko još jednog projekta.

Ajra je njoj i njenom bratu oduvek pričao priče pred spavanje - „izmišljao je svakakve predivne priče o našoj porodici i našim porodičnim mačkama ili magičnim stvorenjima", kaže Sara.

Dok ih se još sećao, Sara i njena majka su mu pomogli da zabeleži te priče kako bi njegovi unuci mogli da uživaju u njima.

Dok je zapisivala njegove reči, kaže ona, „bila sam ponovo prebačena u vreme kad sam bila devojčica i potpuno zadivljena kako moj otac ume s rečima, isto onako kao što sam bila zadivljena kako ume s rečima kad smo igrali one igre u kolima".

Sara je napisala memoare pod naslovom Nemojmo da govorimo više nikad o ovome o svom odnosu sa ocem.

Na samom kraju knjige nalazi se jedna od Ajrinih priča za pred spavanje, pod naslovom Dečak sa ružnim džemperom.

Glavni lik je nazvan po Kolinu, Sarinom sinu. Iako će dečak odrasti ne poznajući Ajru, uvek će imati ovaj podsetnik na dedu.

Mali Kolin je bio veoma uzbuđen. Bio mu je rođendan i njegova baka mu je poslala poklon u veoma velikoj kutiji.

„Oh, divota", pomislio je dok je skidao lepe trake, mašne i papir za umotavanje. „Ovo će biti sjajno!"

Posegnuo je u kutiju i izvukao veliki poklon umotan u zlaćani papir. Pocepao je papir i podigao… najružniji džemper koji je ikad video.

„Ovo je najružniji džemper koji sam ikad video", zaplakao je.

„Moj sin jako voli ovu priču", kaže ona. „I na neki način, uspeli smo da ispunimo tatinu želju da se poveže sa unucima."

Autorska prava na fotografije: Sara Fejt Alterman

Pogledajte video o tome kako je Island rešio problem jaza u platama žena i muškaraca

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk