Britanski premijer kaže da „čovječanstvo dostiže prekretnicu, vrijeme je da odrastemo"

„Strastveno vjerujem da to možemo da učinimo ako se obavežemo na sprovođenje promjena u četiri oblasti, a to su - ugalj, automobili, gotovina i drveće", rekao je on

9417 pregleda9 komentar(a)
Džonson, Foto: Getty Images
B S S Č
BBC Serbian Svi članovi

Klimatski samit svetskih lidera zakazan za 40 dana biće „prekretnica za čovečanstvo", rekao je premijer Velike Britanije Boris Džonson u obraćanju Ujedinjenim nacijama.

Upozorio je na to da je porast temperature na svetskom nivou neizbežan i pozvao kolege lidere da se obavežu na sprovođenje velikih promena kako bi obuzdali dalje zagrevanje.

Kaže da je potrebno uhvatiti se u koštac sa problemima u četiri oblasti - ugalj, automobili, gotovina i drveće.

Države moraju preuzeti odgovornost za „uništenje koje nanosimo, ne samo našoj planeti, već i nama samima".

„Vreme je da čovečanstvo odraste", dodao je on uoči konferencije o klimatskim promenama Ujedinjenih nacija (UN COP26) u Glazgovu čiji će domaćin biti Velika Britanija.

Britanski premijer je naveo da je vreme da se poslušaju upozorenja naučnika.

„Uzmite korona virus kao primer kada su se sumorne prognoze naučnike obistinile", rekao je.

Pred konferenciju, koja počinje 31. oktobra, on je rekao da države moraju da sprovedu „značajne promene" do kraja decenije ako žele da spreče dalji porast temperature na planeti.

„Strastveno verujem da to možemo da učinimo ako se obavežemo na sprovođenje promena u četiri oblasti, a to su - ugalj, automobili, gotovina i drveće", rekao je on.

Džonson je pohvalio kineskog predsednika Si Đinpinga zbog nedavnog obećanja da će Kina prestati da gradi nova energetska postrojenja na ugalj u inostranstvu.

Ali pozvao je Kinu - koja proizvodi 28 odsto globalne emisije gasova sa efektom staklene bašte - da načini korak više i okonča upotrebu uglja i u svojoj državi.

Dodao je da je Velika Britanija dokaz da se to može učiniti.

Velika Britanija je koristila ugalj za proizvodnju 25 odsto električne energije pre pet godina - ali to je sada smanjeno na dva odsto.

Džonson je naveo da će se taj način proizvodnje struje iskoreniti do 2024. godine.

Dodao je da ne vidi sukob između pokreta za zaštitu životne sredine i kapitalizma.

„Iskustvo sa pandemijom korona virusa pokazalo je da se problemi rešavaju kroz nauku i inovacije, otkrića i ulaganja koja su omogućili kapitalizam i slobodno tržište", naveo je.

Dodao je da „imamo alate za zelenu industrijsku revoluciju, ali vremena je strašno malo".

Džonson je uputio niz poziva na akciju kolegama liderima, između ostalog:

  • da se uvede pravilo do 2040. godine da je u svetu dozvoljeno samo prodavati vozila koja imaju nultu emisiju gasova;
  • da svaka zemlja smanji emisiju ugljenika za 68 odsto do 2030. u poređenju sa nivoima iz 1990. godine;
  • da se zajednički obavežu da će do sredine veka emisija i apsorpcija ugljenika biti jednaka;
  • da se okonča upotreba energije uglja u zemljama u razvoju do 2040. godine, a u razvijenom svetu do 2030. godine;
  • da se zaustavi i preokrene gubitak drveća i biodiverziteta do 2030. godine.

„Propustili smo znak upozorenja"

Reuters

Britanski premijer je ponovio da svet mora da obuzda porast globalnih prosečnih temperatura na 1,5 stepeni Celzijusa - što je cilj koji je stroži u odnosu na onaj koje su postavile UN u Pariskom sporazumu 2015. godine.

Međutim, planeta je već toplija za jedan stepen u poređenju sa merenjima iz predindustrijskog perioda.

„Ako nastavimo ovim putem, temperature će do kraja veka porasti za 2,7 stepeni ili više", rekao je Džonson.

„Nema veze šta će to učiniti ledenim santama... videćemo nastajanje pustinja, sušu, propadanje useva i masovne migracije čovečanstva u razmerama koje do sada nisu viđene.

„Ne zbog nekog nepredviđenog prirodnog događaja ili katastrofe, već zbog nas, zbog onoga što sada radimo", naveo je.

Dodao je da će naši unuci znati da smo mi krivci.

„Kao i da smo bili upozoreni.

„Oni će znati da je upravo ova generacija došla u centar pažnje, govorila i delovala u ime potomstva, ali da smo propustili znak upozorenja.

„Oni će se zapitati kakvi smo mi to ljudi bili da budemo tako sebični i kratkovidi", naveo je.

Pogledajte video: Kako klima koja hladi može da zagreva planetu

Analiza Rodžera Harabina, ekološkog analitičara

Boris Džonson se pozicionira kao lider u oblasti klimatskih promena.

Postavio je primer tako što će u Velikoj Britaniji postepeno ukinuti prodaju većine novih standardnih vozila do 2030. godine.

Međunarodna alijansa, koju je osnovao kako bi iskorenio upotrebu energije koja nastaje iz uglja, dobija podršku - mada to još nije dovoljno.

Postavljanje agresivnih ciljeva za smanjenje emisije ugljen-dioksida (78% do 2035. godine) ohrabruje druge da ih slede.

Ipak, premijer se spotiče u sopstvenom dvorištu.

Ranije je obećao „da nikada neće zaostajati u zaostajanju".

Ali njegov plan za izolaciju kuća mnogo kasni - zajedno sa drugim ključnim inicijativama koje bi rešile probleme u oblastima vazduhoplovstva, poljoprivrede i finansiranja revolucije koja bi dovela do niske emisije ugljenika.

Nedavna istraživanja pokazala su da je njegova vlada sprovela manje od četvrtine mera potrebnih kako bi ekonomija postala više u skladu sa životnom sredinom.

Dok će neke odluke - poput nesuprotstavljanja rudniku uglja u engleskoj grofoviji Kambrija, smanjenja poreza na letenje i izgradnje brze železničke pruge HS2 - pospešiti emisije koje bi trebalo smanjiti.

Na samitu UN COP od lidera 196 zemalja tražiće se da se dogovore o meramaza ograničavanje klimatskih promena i njihovih efekata kao što su podizanje nivoa mora iekstremni vremenski uslovi.

U nedavnom izveštaju naučnika UN dato je upozorenje da je temperatura na nivou planete rasla brže od 1970. godine nego u bilo kom trenutku u poslednjih 2.000 godina.

Možda će vas zanimati i ovaj video: Da li se u solarnim farmama krije rešenje za klimatske promene?

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk