Zašto se novac za film Djeca Kozare prikuplja preko interneta
Film je već izazvao pažnju javnosti, jer reditelj godinama pokušava da ga snimi, ali za njega nije dobio sredstva na konkursu Filmskog centra Srbije.
Večeru sa rediteljem Lordanom Zafranovićem, njegovu potpisanu fotografiju ili reklamu na špici filma - mogu da dobiju oni koji pomognu ovom poznatom umetniku da snimi novi film.
Donacije se sakupljaju za ostvarenje o zločinima u Jasenovcu Zlatni rez 42 (Djeca Kozare), a tema suočavanja sa prošlošću i zlodelima Nezavisne države Hrvatske (NDH) već je obrađivana u Zafranovićevim delima.
On je na Fejsbuk stranici pozvao sve da pomognu snimanje i napisao da „iznos nije bitan".
Film je već izazvao pažnju javnosti, jer reditelj godinama pokušava da ga snimi, ali za njega nije dobio sredstva na konkursu Filmskog centra Srbije.
Ovo nije prvi put da se za filmska ostvarenja u Srbiji sakuplja novac preko interneta, odnosno da ga finansiraju gledaoci, kaže za BBC reditelj Mladen Matičević.
Za njegov film o Vladi Divljanu Nebeska tema se tako sakupljao novac u poslednjoj fazi izrade.
„Prikupljanje novca za film uz pomoć obožavalaca je apsolutno demokratski proces, a novac daju ljudi koji žele da se neka, često bitna društvena tema obradi", kaže Matičević.
„Tako obični ljudi preuzimaju ulogu mikroproducenata".
- Zašto je Jasenovac „propuštena prilika" za pomirenje
- Dijana Budisavljević: „Ako nam ona bude uzor, promena je moguća“
- Kako u Srbiji pamtimo Drugi svetski rat
Film reditelja Zafranovića podržao je i srpski patrijarh Porfirije.
Do objavljivanja ovog teksta, Zafranović nije odgovorio na pitanja BBC-ja zašto na ovaj način skuplja novac.
Film(ovi) o Jasenovcu
Reditelj Lordan Zafranović godinama se bavi analizom zla u vreme fašizma.
Tako je prepoznatljiva njegova ratna trilogija Okupacija u 26 slika, Pad Italije i Večernja zvona, film Krv i pepeo Jasenovca i dokumentarac Testament/ Zalazak stoljeća.
Ipak, reditelj pokušava da snimi i Djeca Kozare prema scenariju Arsena Diklića.
Poslednjih meseci se o ovom ostvarenju govorilo i kada je izašao film Dara iz Jasenovca, koji je izazvao brojne rasprave u javnosti na Balkanu.
Od pohvalnih kritika u Srbiji i najave da će film Dara iz Jasenovca biti prikazivan u srednjim školama, do sugestija da je deo scenarija plagijat dela Arsena Diklića.
Iako oba filma obrađuju temu koncentracionog logora, dok je država Srbija na sve načine podržala Daru iz Jasenovca, Djeca Kozare nisu dobila finansiranje.
- Drugi svetski rat, antifašizam i revizionizam: „Sutjeska je danas višestruko izdana"
- „Mi za njih nismo bili ljudi - mi smo za njih bili gamad“
- „Dara iz Jasenovca“, „Quo vadis, Aida“ i borba za istinu na filmu
Mladen Matičević bio je u sličnom problemu kada je tokom 2017. radio film Nebeska tema o poznatom muzičaru Vladi Divljanu.
Preko platforme za grupno finansiranje Indigogo tada je za dva meseca prikupljeno je 41.662 dolara.
„Apsolutno podržavam finansiranje preko interneta i samo se nadam da će i ovo ostvarenje biti uspešno", kaže Matičević.
Presudno za odluku da li će uplatiti novac za neki film, kaže on, jeste „emotivni odnos publike prema sadržaju".
Kad je gledalac producent
Na Balkanu gledaoci vrlo retko imaju priliku da ulažu novac direktno u filmsku produkciju i na taj način pomažu ostvarenja koja žele da završe na velikom platnu.
Filmski centar Srbije je 2017. pokrenuo konkurs za sufinansiranje proizvodnje domaćih dugometražnih filmova sa nacionalnom temom.
U konkursu je pisalo da se „pomažu filmovi od nacionalnog istorijskog značaja koji se bave životom ili delom osoba značajnih za nacionalnu istoriju".
Od kada je finansiranje započeto pa do jula 2020, izabrano je 12 naslova za koje je izdvojeno ukupno 310 miliona dinara.
Ipak, pojedinačni projekti se sve više podržavaju preko internet aplikacija i platformi koje se koriste za takozvani kraudfanding.
Producentkinja Jelena Mitrović kaže da se na ovaj način novac najčešće skuplja za kratke i dokumentarne filmove.
„U Evropi se filmovi finansiraju mahom uz pomoć fondova, poput Filmskog centra Srbije, dok u Americi postoji mogućnost dobijanja novca preko pojedinačnih uplata na različitim aplikacijama", kaže Mitrović za BBC.
„Najčešće su to nezavisni filmovi".
Šta je kraudfaunding?
Platforma za kojom su prvi posegnuli muzičari.
ArtistShare je otvorio platformu na kojoj su obožavaoci manje poznatih bendova mogli da se uključe u produkciju albuma svojih omiljenih muzičara.
Kada su počele da se otvaraju i masovne, manje specijalizovane kraudfaunding platforme, koristili su ih mnogi umetnici među kojima su, pored književnika i putopisaca, najbrojniji autori dokumentarnih ili igranih filmova kao alat za promociju i sufinansiranje njihovih projekata.
Kikstarter (Kickstarter) je najveća kraudfaunding platforma sa oko 15 miliona poseta godišnje, a Indigogo (Indiegogo) ima oko 10 milion klikova.
Između ove dve platforme postoje neke razlike.
Na Kikstarteru važi pravilo sve ili ništa (dakle, ili prikupiš traženu sumu novca za projekat ili gubiš sve), dok na Indieogo platformi pokretač kampanje može da zadrži novac koji je prikupio i ako nije došao do traženog iznosa.
Primeri iz Srbije i sveta
Osim filma Nebeska tema o Vladi Divljanu, pre četiri godine, u Srbiji je emitovanjem spota na Jutjubu sakupljan novac za snimanje igrano-edukativnog filma Knez Lazar.
U februaru 2012. godine, finski reditelj Timo Vuorensole predstavio je na festivalu u Berlinu film Gvozdeno nebo (Iron Sky), a reakcije publike bile su više nego pozitivne.
Najre zato što je reč naučno-fantastičnoj parodiji sa začuđujućom pričom, ali još i više zbog načina na koji su obožavatelji bili uključeni u njegovo finansiranje.
U jednom trenutku se činilo se da neće biti dovoljno novca za snimanje filma, pa su se producenti i reditelj odlučili za „saradnju s internetom".
„Kad sam 1998. godine počeo da snimam film Star Wreck, internet je već postojao i sve što nam je trebalo za snimanje tog filma dobili smo preko interneta, od glumaca i pisaca nadalje.
„Kada smo počeli projekt Gvozdeno nebo rekao sam da želim ponovo da sarađujem sa internetom. Odlučio sam da koristim kraudfaunding, odnosno da se poslužim internetom i bili smo otvoreni za ljude koji su želeli da ponude kreativna rešenja.
„Dakle, umesto da smo potrošili milione na marketing, mi smo sarađivali s ljudima", rekao je finski reditelj zagrebačkom Nacionalu.
Internet zajednici ponudili su opcije kako bi im finansijski pomogli.
S obzirom da je u Finskoj zabranjeno da se novac traži, a ne ponudi se nešto zauzvrat, osim ako nije reč o humanitarnoj organizaciji, počeli su prodaju majica i ostalog promotivnog materijala za filma.
Štampali su, dodao je, i prodavali ratne obveznice, u stvari komad papira na kojem je pisalo da vlasnik potpisom i kupovinom obveznice po ceni od 50 evra podržava film Gvozdeno nebo.
Napravili su i mogućnost investiranja u film počevši od hiljadu, pa sve do 60.000 evra, pa su tako preko kraudfaundinga prikupili 200.000 evra za film.
U roku od samo deset sati, preko sajta Kikstarter 2013. godine u Americi je prikupljeno deset miliona dolara za snimanje filma o srednjoškolki detektivki Veroniki Mars.
Američki glumac Zek Braf je, takođe 2013, za četiri dana prikupio dva miliona dolara za snimanje filma Wish I Was Here.
Pogledajte video: Rediteljka filma o Srebrenici govorila je za BBC:
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
( BBC Serbian Svi članovi )