Marginalizacija i nemoć
U okviru Festivala praznog prostora održan okrugli sto “Nezavisna pozorišna scena u Crnoj Gori”
Okrugli sto koji je održan u okviru Festivala praznog prostora protekao je u znaku svijesti o potpunoj marginalizaciji i nemoći ljudi koji se bave kulturom iz drugih razloga da nametnu zajednici svoje probleme i značaj, rečeno je u pisanom osvrtu pozorišne kritičarke Nataše Nelević na prekjuče održani okrugli sto na temu “Nezavisna pozorišna scena u Crnoj Gori” u prostorijma “Praznog prostora” u Podgorici.
”Stanje na crnogorskoj nezavisnoj pozorišnoj sceni nije tema koja bi u ovom času privukla pažnju javnosti - to odlično znaju svi koji su zainteresovani za tu scenu i znaju da je ona nužan činilac kulturnog sistema. Nijedna tema iz oblasti kulture, zapravo, u kojoj se odmah ne prepoznaje njena upotrebna vrijednost, nacionalno-identitetski kapacitet za reprodukciju i generisanje novih nacionalnih polarizacija trenutno nema nikakvih izgleda da bude uzeta u obzir”, kazala je Nelević.
O pitanjima institucionalne podrške, zakonskih rješenja, vidljivosti i pozicioniranosti nezavisne scene u javnim politikama, transparentnosti i uspostavljanja kriterijuma institucionalne podrške na okruglom stolu su o govorili Petar Pejaković i Mirko Radonjić iz Dramskog studija “Prazan prostor”, producent i dekan Fakulteta dramskih umjetnosti Edin Jašarević i Tamara Vujošević Mandić iz plesne trupe “Balo”. Moderatorka je bila pozorišna kritičarka i članica redakcije elektronskog časopisa za pozorišnu kritiku peripetija.me Iva Čukić Šoškić.
Nezavisni pozorišni akteri treba da se udruže zarad zajedničkih ciljeva i interesa, ali nije bilo prevelikog optimizma oko mogućnosti sprovođenja tih ciljeva, smatra Nelević. Kada je u pitanju institucionalna podrška potrebne su izmjene zakonskih okvira i procedura.
”Koje bi uspostavile kakav-takav red i isključile mogućnost da na konkursu namijenjenom za aktere kulture umjesto neke pozorišne trupe koja djeluje 20 godina finansijsku podršku dobije fiktivna organizacija koja se bavi sportom ili poljoprivredom. Nije, međutim, bilo optimizma u vezi sa mogućnošću sprovođenja ovih ciljeva u uslovima kada nijedna politička partija nema ozbiljan program kulture i kada svjedočimo jednoj retradicionalizujućoj i voluntarističkoj kulturnoj anti-politici”, kaže Nelević.
U diskusiji su se dotakli i unutrašnjih problema nezavisne pozorišne scene:
”Da li su ispunjena očekivanja da će nezavisna scena upravo zbog svoje mobilnosti, manjka kapaciteta, infrastrukturne i novčane podrške proizvesti nove i istraživačke pozorišne koncepte po modelu ‘kako da se sa manje proizvede više ideja’? Ili je riječ o malim biznisima ili tezgama koje reprodukuju institucionalnu pozorišnu inerciju? Šta, dakle, nezavisna scena producira u odnosu na institucionalnu? I ove teme bile su predmet diskusije na okruglom stolu koji se, u tom smislu, nikako nije završio onako kako se to ponekad dešava - samohvalisanjem i lamentiranjem nezavisnih aktera kulture zbog nedovoljne finansijske institucionalne podrške”, zapisala je pozorišna kritičarka.
( Anđela Flis )