Crna Gora i vakcina Sputnjik V – neispunjena očekivanja
Krajem avgusta posrednik u nabavci ruskih vakcina Sergej Boljević je rekao da bi 500.000 doza Sputnjik lajt vakcine u Crnu Goru moglo da stigne već do sredine septembra
Partner Vlade Crne Gore za nabavku ruskih vakcina Sergej Boljević najavio je da bi u Crnu Goru u narednom periodu trebalo da stigne 150.000 doza Sputnjik lajt (Sputnik light) vakcine.
Tim povodom sa njim i sa tvorcem Sputnjik V (Sputnik V) vakcine Aleksandrom Gincburgom se krajem avgusta srela ministarka zdravlja Jelena Borovinić Bojović, nakon čega je poručeno da će Vlada u najskorijem roku obaviti potrebne procedure za uvoz Sputnjik lajta. Ministarka je zahvalila Gincburgu na značaju postojanja još jedne vakcine u borbi sa COVID-19 infekcijom koja će biti dostupna crnogorskim građanima.
Ovo je najnovija od brojnih najava od početka godine koje se tiču ruskih vakcina.
Sputnjik lajt je jednodozna vakcina, koja se uglavnom daje kao treća doza, a koja se može primiti nakon bilo koje vakcine, rekao je Sergej Boljević, koji je i šef katedre na Sečenovskom univerzitetu u Moskvi.
On je saopštio da je odluka Nacionalnog stručnog savjetodavnog tijela za imunizaciju da se Crnoj Gori distribuira 150.000 doza, tačnije po 50.000 mjesečno.
Dinamika obećanja dopremanja Sputnika V u Crnu Goru
Sredinom februara, kao donacija Srbije, stigao je prvi kontingent od 2.000 doza ruske vakcine Sputnik V protiv virusa korona, a dvije sedmice kasnije isto toliko.
Krajem februara i početkom marta ministarka zdravlja Crne Gore Jelena Borovinić Bojović dočekala je dva kontigenta od po 5.000 ruskih vakcina Sputnjik V i kazala da je to dio od ukupno 50.000 doza koje je Vlada Crne Gore kupila od Rusije.
Ostalih 40.000 nikada nije stiglo. Najjača opoziocina stranka Demokratska partija socijalista saopštila je da je prema dostupnim podacima uplaćeno za svih 50.000 vakcina po cijeni od 19,9 dolara.
Sergej Boljević je naknadno kazao da se krenulo u proceduru slanja spornih 40.000 doza Sputnjik V vakcina koje su trebale da stignu još u maju ali da je nabavka obustavljena zbog produženja intervala davanja druge doze sa 21 na 90 dana.
Krajem marta je kazao i da Rusija ne stiže da proizvede dovoljan broj vakcina.
"Srbija će u bližoj budućnosti biti glavni izvoznik za ovaj region. Tako da će Crna Gora sigurno u daljoj budućnosti kupovati sigurno Sputnjik V kod Srbije. To će biti za neko lakše, jeftinije, brže i sigurnije", kazao je Boljević 24. marta.
Sergej Boljević i dosadašnja obećanja
Boljević je krajem marta na sastanku kod potpredsjenika Vlade Dritana Abazovića najavio da će za dva mjeseca u Crnu Goru stići 200.000 Sputnjik V vakcina. Abazović mu je zahvalio na, kako je rekao, nemjerljivom doprinosu koji daje u borbi države sa pandemijom i procesom nabavke vakcina.
Krajem aprila Sergej Boljević je rekao da bi više desetina hiljada doza ruske vakcine trebalo da stigne u Crnu Goru iz Rusije do kraja aprila a onda je izostanak pravdao kašnjenjem tehničke prirode, odnosno zbog proizvodnje.
I u maju je rekao da je dogovoreno da se Crnoj Gori u prvoj polovini juna isporuči naredni kontingent Sputnjik V vakcina. Ni taj kontigent nikad nije stigao u Crnu Goru.
Obećanja sa Sputnjika V prešla na Sputnjik lajt
Krajem avgusta posrednik u nabavci ruskih vakcina Sergej Boljević je rekao da bi 500.000 doza Sputnjik lajt vakcine u Crnu Goru moglo da stigne već do sredine septembra.
Obrazlažući bitnost Sputnjik lajt vakcina rekao je da je ona namijenjena onima koji su već vakcinisani, kako bi se kroz pola godine podigao nivo antitijela.
"Primio sam Sputnjik lajt vakcinu i imam 15.000 antitijela. Mogu da uđem u crvenu zonu bez maske, imam toliku zaštitu", rekao je 3. oktobra za Televiziju Crne Gore.
Sergej Boljević često boravi u Crnoj Gori što, osim za susrete sa zvaničnicima, uglavnom iz oblasti zdravstva, koristi i za gostovanja na televizijama sa nacionalnom pokrivenošću.
Nerijetko je komentarisao vakcine drugih proizvođača, odnosno reakcije nakon vakcinacije.
Navodio je da vakcina AstraZeneca prouzrokuje zgrušavanje krvi, pojavu trombova, ali da najteže posljedice teških alergijskih reakcija izazivaju Pfizerova i Modernina vakcina, nakon kojih se dešavalo da ljudi preminu.
Direktorica Evropske agencije za ljekove (EMA), Emer Kuki (Cooke) je u martu, izjavila da ne postoje dokazi da AstraZenecina vakcina uzrokuje stvaranje ugrušaka.
Od početka maja, kada je počela masovna vakcinacija protiv COVID 19, revakcinisano je 35 odsto stanovništva– AstraZenekom, Sputnjik V, Sinofarmom i Fajzerom.
Do sada je u Crnu Goru stiglo više od 820.000, kazali su za RSE iz Ministarstva zdravlja.
Zbog isteka roka nedavno je spaljeno više od 21.000 doze vakcine AstraZeneka.
( Radio Slobodna Evropa )