Tišina Malog stadiona koja godinama para uši

Nikšić je važio za grad piva i čelika, a uz ove epitete mogao je potpuno ravnopravno da stoji i još jedan - grad malog fudbala.

Mali fudbal je krajem prošlog vijeka doživio svoj vrhunac u Nikšiću, kada su se stvarale ekipe, predvođene čuvenim Premijerom, a koje su dijelile fudbalske lekcije gdje god su se pojavile.

Mali fudbal se pod Trebjesom i dalje igra, ali nema više onog starog sjaja. Teško je pohvatati prave razloge zašto je to tako, ali možda jedan od njih leži u činjenici da su već skoro deceniju i po kapije kultnog Malog stadiona zaključane.

Podaci iz Uprave za katastar i državnu imovinu kažu da je Mali stadion iz državnih u privatne ruke prešao 2007. godine, pa je od tada na ovom zdanju krenula polako da vlada tišina. Od tada je održano nekoliko kulturno-umjetničkih manifestacija, neke ekipe su koristile ovaj prostor za treninge, ali onih pravih događaja, poput sjajnih turnira u malom fudbalu i u ostalim sportovima više nema.

Priča počinje nedugo nakon Drugog svjetskog rata. Jedni kažu da je zaluđenost za fudbalom razlog gradnje ovog zdanja, dok drugi govore da je sa izgradnjom Malog stadiona počela groznica i za malim fudbalom. Ono što se sigurno zna, jeste da su pripreme za izgradnju trajale oko pet godina, a da je sagrađen za godinu, po projektu Slobodana Vukajlovića, u periodu od 1968. do 1969. godine.

Nikšićani su potom decenijama opsijedali ovaj objekat, uživajući u raznim manifestacijama, a najviše se pamte turniri, kada su vođeni pravi fudbalski ratovi između majstora ove igre, a za mnoge je Mali stadion bio drugi dom.

Teško je naći prave riječi i opisati šta je Mali stadion značio mnogim Nikšićanima, koji su se još od malih nogu vezali za fudbalsku loptu. Na isti način odgovor daje i jedan od najboljih igrača ikada u Crnoj Gori, Andrija Piro Vujović, na pitanje šta je za njega značio ovaj objekat.

”Jednostavno ne postoji način a ni riječi da opišu, šta je nama, koji smo igrali mali fudbal, značio Mali stadion. To je bukvalno kultni stadion na kojem su ispisane najljepše stranice ove igre. Svi smo, pa tako i ja, emotivno veoma vezani za ovo zdanje jer je on bio centar svih zbivanja kada je u pitanju mali fudbal, a svi znamo šta mali fudbal predstavlja Nikšiću i Nikšićanima. Koristim ovu priliku da predložim lokalnoj upravi pokretanje inicijative za povratak malog stadiona gradu, jer će tako ponovo dobiti onaj stari značaj i biti centar zbivanja kada je u pitanju mali fudbal, jer Nikšić će uvijek biti grad koji voli ovaj sport”, kazao nam je Vujović, koji je sa rimskim Kalćetom 1996. godine bio šampion Evrope.

Upravo je Vujović predvodio čuveni sastav Premijera, koji je zajedno sa još par ekipa ovoj igri dao poseban šmek, a teški period tokom i nakon raspada velike Jugoslavije začinili pravom fudbalskom romantikom. U svemu tome je svog udjela imao i Mali stadion, sa tribinama koje su bile krcate ljubiteljima malog fudbala, koji i danas sa sjetom pričaju o tom periodu.

Čak je i njegova lokacija, odmah do Sabornog hrama i Dvorca kralja Nikole, davala na neki način značaj ovom objektu, iako je ometao tišinu na šetalištu koje povezuje Gradski park i Trebjesu. Sada Mali stadion prednjači tišinom, onom koja para uši i opominje da se zanemarivanjem ne može naprijed.

Subjektivno i bez zadrške, zaključak svakoga ko je makar jednom kročio na čuveni teren je da je nepravda što se na Malom stadionu odavno ne igra lopta.

Nikšić je često znao da se suprtostavi mnogim nepravdama, pa ostaje nada da će se nadležni okrenuti ovom problem i zaustaviti propadanje Malog stadiona, na zadovoljstvo svih, a najviše na radost njegovog veličanstva - fudbala.

( Branko Čupić )