Vučević: Ljudi su pomalo nerealni u očekivanjima, imamo igrača koji mogu da napreduju

"Nadam se da ćemo na nekom od narednih prvenstava uspjeti da prođemo još dalje, ali smatram da je takav rezultat naša realnost"

63 pregleda0 komentar(a)
Nikola Vučević, Foto: Twitter
07.11.2017. 10:57h

Crnogorski reprezentativac Nikola Vučević u intervjuu za Sport klub govorio je o budućnosti crnogorske košarke, a dotakao se i učešća na Eurobasketu, na kojem je Crna Gora stigla do osimine finala, gdje je poražena od Letonije.

Vučević je kazao da je plasman u osminu finala uspjeh, ali da se nada da će reprezentacija na nekom takmičenju uspjeti da prođe još dalje.

“Mislim da je uspjeh plasman u osminu finala – istina je da smo mogli bolje u meču sa Letonijom, ali odigrali su meč života, pogodili su mnogo trojki. Nadam se da ćemo na nekom od narednih prvenstava uspjeti da prođemo još dalje, ali smatram da je takav rezultat naša realnost – mi smo zemlja od 600.000 ljudi, nemamo uslove da razvijamo sportiste sa svih strana, ni finansijske niti nas ima toliko. Ljudi su kod nas pomalo nerealni u očekivanjima, i za nas košarkaše i za fudbalere. Imamo mladih igrača sada koji mogu da napreduju i naprave nešto, ali treba biti umjeren u očekivanjima“, zaključio je Vučević za Sport klub.

Vučević je za Sport klub govorio i o početku sezone njegovog kluba, Orlando Medžika..

“Ima još 70 utakmica do kraja sezone, ali ako nastavimo ovako, mislim da možemo da budemo uspješni. Možda ni sami nijesmo očekivali da tako rano igramo tako dobro i da imamo izuzetno dobar skor, ali mislim da nije ni potpuno neočekivano – kvalitetna smo ekipa, igramo sa mnogo energije, timski i nesebično, za razliku od prošle sezone. Promijenili smo malo stil igre, što odgovara nama igračima jer nas stavlja u situacije u kojima možemo da budemo najuspešniji“, rekao je Vučević u intervjuu za Sport klub.

“Recimo, prošle sezone smo igrali sa dva visoka igrača, bio je tu i Ibaka, pa smo se rotirali Bijombo i nas dvojica. To je bilo nezgodno, nije bilo mnogo prostora na terenu jer ni spolja nismo imali prave šutere – Pejton je bio na jedinici, Gordon je igrao trojku i teško smo dolazili do lakih poena, bili smo previše statični. Sada igramo sa Gordonom na četvorci, mislim da je to njegova prirodna pozicija, pri tom je mnogo popravio šut, a i ja na petici igram dosta spolja, tako da smo stvorili više prostora na parketu i lakše nam je da igramo, da prodiremo i da stvaramo otvorene pozicije“.

Crnogorski reprezentativac je kazao da Orlando i u nastavku sezone mora da nastavi sa dobrim partijama.

“Ne volim mnogo unaprijed da govorim, ali ovaj početak treba da nam bude pokazatelj kako treba da igramo ako želimo da imamo uspješnu sezonu. Ima ekipa koje su jače od nas na papiru, ali mislim da smo jako težak protivnik ako igramo kao npr. protiv Klivlenda, kada lopta lijepo ide i kada smo u odbrani agresivni i trčimo na sve strane. Mladi smo, puni smo energije, ima nas mnogo u rotaciji, što su nam prednosti. Takođe, mislim da je važno da razumijemo da je sadašnji način jedini način na koji mi možemo da pobjeđujemo – ako počnemo da igramo malo sebično, da svakog gleda sebe, brzo će sve pasti u vodu“.

Vučević je u razgovoru za Sport klub govorio i o Frenku Vogelu, stručnjaku koji je prethodno pet godina radio u Indijani, sa kojom je dva puta stigao do finala Istoka.

“Treneru, kao i igračima, mnogo je lakše kada postoji kontinuitet – sada se međusobno bolje poznajemo, on zna šta kojim igračima prija, a i mi smo svesni toga što on želi, razvila se sigurnost u odnosu. Prošle sezone je sve morao da upozna – kako organizacije funkcioniše, kako određeni igrač reaguje na kritike, kako neki drugi igrač voli da igra... Zato je sada svoj na svome, NBA liga je takva da nema mnogo vremena za trening i mislim da sad igramo po njegovom ukusu. Prijateljski je nastrojen, pogotovo van terena, voli da zna šta nam se dešava i van posla, ali mora da postoji poštovanje, da se zna ko je trener, a ko je igrač“.

Prošle sezone je Vučević prosječno bilježio 14,6 poena i 10,4 skoka, nije pružao partije u skladu sa svojim kvalitetom, ali nova sezona donijela je i njegove bolje partije.

“Prošle sezone sam bio nezadovoljan svojim igrama i tokom ljeta sam mnogo vremena proveo radeći na sebi, pogotovo na šutu za tri poena – mislim da je to oružje koje može mnogo da mi donese igru, i cijelom timu i meni, pošto se tako širi teren i otvara prostor. Nadam se da će ekipa nastaviti da pobjeđuje i da ću ja igrati na visokom nivou unutar nje, možda i bude najbolja sezona u karijeri, zašto da ne? Stil igre mi baš odgovara, dobijam šuteve u pozicijama koje želim“.

U prvih deset utakmica ove sezone snažni centar Vučević je pogodio 17 trojki iz 42 pokušaja (40,5%).

“Uglavnom je to svakodnevni rad i veliki broj ponavljanja – nekad iz mjesta, nekad iz kretnje, sa različitih pozicija, simuliramo i pozicije i pritisak iz utakmice kako bih poslije na pravom meču bio što bolji. Ponavljam, ključna su ponavljanja kako bih stekao sigurnost i kako ne bih razmišljao da je to trojka, nego da uzmem taj šut sa istom odlučnošću sa kojom bih uzeo neki šut sa poludistance, a u tom aspektu sam među najboljim centrima. Nije velika razlika, metar do metar i po, moram samo malo više da se spustim – treninzi su mi mnogo pomogli, kao i to što sam na Eurobasketu šutirao za tri, bilo je važno sa mentalnog aspekta iako je linija u Evropi bliža“, kazao je Vučević za Sport klub.

Vučević nije saglasan sa mišljenjem da igra slabu odbranu.

“Ne bih se saglasio baš sa tom konstatacijom... Svaki igrač naravno ima bolju i lošiju stranu. Za odbranu u NBA mislim da je vrlo važno iskustvo, naučiš navike pojedinih igrača i prepoznaješ kako treba da se postavljaš u situacijama koje su se već događale. Ipak, u NBA igra mnogo vrhunskih košarkaša, svako od njih može lako da ubaci 20-30 poena i nemoguće ih je potpuno zaustaviti, cilj je timski ih ograničiti. Trudim se da bolje branim određene uglove, da detaljnije izučim direktnog suparnika i da ih forsiram u situacije koje im manje odgovaraju – kažem, sve to dolazi s iskustvom, bolje čitam odbranu“.

Vučeviću više ne predstavljaju problem putovanja toko sezone, razonoda je obezbjeđena. Crnogorski reprezentativac je veliki fan igrice Football Manager.

“Meni je u avionu najljepše. Iako imamo internet, ja ugasim telefon i sve te uređaje na koje ljudi mogu da me dobiju. Tih sat i po, dva ili tri pustim malo muziku, ali 80% vremena igram Football Manager – igram ga od 12. godine. Trenutno igram ovaj 2016/2017, vodim Zvezdu već petu sezonu i dobro mi ide. Uzeo sam tri titule u nizu, redovni smo u Ligi šampiona, a srpska liga sada ima dva predstavnika – prvi ide direktno, drugi u kvalifikacije. Napravio sam dobru stvar, imam i veliki budžet. Sad je izašao novi Menadžer, ali ovo mi je baš dobra karijera. Volim da dovodim mlade Argentince i Brazilce, od naših sam vratio Uroša Ćosića, Srđana Mijailovića, Marka Grujića, guram mlade. Za taj menadžer sam štreber, geek kako kažu Amerikanci, udubim se u to maksimalno, kao da stvarno vodim ekipu“, kazao je centar Orlanda.

Vučević za sebe kaže da je “srednje aktivan“ na društvenim mrežama, a jedina u kojoj stvarno uživa jeste Tviter.

“Ne odgovaram često, ljudi mi stalno pišu i pitaju nešto u vezi sa košarkom, volim da uđem u diskusiju kada su neke druge teme posrijedi. Nijesam baš preveliki obožavalac društvenih mreža – koncept Tvitera mi se dopada jer mogu da pratim i sportske vijesti, muziku, filmove, politiku, sve na jednom mjestu. Na Instagramu mislim da ljudi prjeteruju sa nekim stvarima, Tviter je po mojoj mjeri“.

Centar Orlnda je za Sport klub govorio i o brojnim povredama koje su zadesile igrače na početku sezone.

“Kod povrede Hejvorda nije moglo ništa da se uradi... Generalno, najbolji način da se spriječi povreda jeste trening, tj. da tijelo bude spremno da izdrži napore, a u tom smislu je posebno važan pripremni period. Mislim da je važno naći vremena za rad u teretani i tokom sezone kako bi mišići mogli više da izdrže, a jednako važan je i oporavak – uz sve moderne načine oporavka, broj jedan je i dalje san, da se dobro spava, mada ne treba zanemariti ni sve što je nama kao NBA igračima na raspolaganju. Sve je do nas, barem kada je reč o sitnim povredama, ali neke stvari ne možeš da kontroliše, povrede su dio sporta“.

Na pitanje koji mu je direktni suparnik bio najteži, 213 cm visoki centar odgovara:

“Ne volim kada me to pitaju jer mi je teško da izdvojim jednog igrača. Na mojoj poziciji ima mnogo dobrih košarkaša i ne dopada mi se kada čujem da centri gube svoju veličinu u NBA ligi. Nije to baš tako, ja se svake noći spremam za nekoga ko je ili dobar skakač ili ima precizan šut – i centri evoluiraju, ne igraju više samo leđima, recimo Oldridž ima visok i brz izbačaj, čak ga je teže čuvati spolja nego se dole gurati s njim. Mi smo ga dobro čuvali, trener nam je rekao da je bila izvrsna odbrana, ali nam je ipak ubacio 24 poena. Osim njega, dobre duele sam imao sa Kazinsom, sad i on šutira spolja i može da prodire licem ka košu, što je jako neugodno jer centri u ranoj fazi nijesu učeni da to brane. Prije su to bili velikani poput Dankana, Garneta, Novickog, samo daš sve od sebe da što manje daju... Zatim braća Gasol, Bruk Lopes je odličan napadač, ima mnogo dobrih centara“.

Janis Adetokumbo predvodnik je Milvoki Baksa i, u moru interesantnih priča na startu sezone, njegova rana MVP kandidatura ipak se izdvaja.

“Janis zaista igra vrhunski, mis-meč je za bilo koju poziciju – malo koja trojka može da ga čuva, brz je, ima duge ruke, vidite kakav je atleta, a vidi se da sada bolje čita odbranu i udvajanja, lakše se snalazi. Popravio je i šut, lijepo ga je gledati, volim takve atletski moćne igrače, pogotovo kada kao Adetokumbo razimeju košarku i igraju je na pravi način. On je čudo, već sada je jedan od najboljih igrača na svijetu, biće narednih godina u i u Top 3. Uz njega, mnogo volim da gledam i Kavaja Lenarda“.

Vučević je govorio i o ostalim ekipama u ligi.

“Na Zapadu ima nekoliko dobrih ekipa – Hjuston, zatim Oklahoma ako tamo bude sve profunkcionisalo... Ipak, osim toga što imaju vrhunske pojedince na svakoj poziciji, Voriorsi igraju košarku na najljepši mogući način – neprestano se kreću, i oni i lopta, mnogo ih je teško čuvati jer ih nekoliko u rukama ima po tridesetak poena. Teško će ih neko zaustaviti, ali nikad se ne zna“.