Sve što treba da znate o državnom udaru u Sudanu
Državni udar zabrinuo je mnoge međunarodne sile koje su tek nedavno počele da grade odnose sa Sudanom poslije višegodišnje izolacije
Puč koji se odigrao u Sudanu, tokom kog su premijer i njegov kabinet uhapšeni, a vlada raspuštena, najnovija je kriza u tekućem burnom periodu za ovu zemlju.
Uz sve političke napetosti, privreda Sudana nalazi se u dubokoj krizi, sa visokom stopom inflacije i nestašicom hrane, goriva i lekova.
Državni udar zabrinuo je mnoge međunarodne sile koje su tek nedavno počele da grade odnose sa Sudanom posle višegodišnje izolacije.
Evo šta treba da znate.
- Vojska raspustila vladu Sudana i uvela vanredno stanje
- Sudan rekorder po broju pokušaja državnih udara
- „Ja sam majka – a ubijala sam roditelje neke druge dece“
Šta je pozadina puča?
Vojni i civilni lideri dele vlast od avgusta 2019, posle svrgavanja autoritarnog predsednika Sudana Omara Al Bašira.
Bašira je sa vlasti srušila vojska, ali masovni ulični protesti na kojima je zahtevana civilna vlast naterala je vojsku da počne da pregovara oko plana čiji je cilj bio prelazak na demokratsku vladu.
Zemlja bi trenutno trebalo da se nalazi u toj tranziciji, sa civilnim i vojnim liderima koji vode zemlju zajednički u mešovitom odboru poznatom kao Suvereni savet.
Ali ove dve grupe su se javno često sukobljavale.
Šta se krije iza napetosti?
Vojni lideri u tranzicionoj vladi zahtevali su reforme od civilnih ekvivalenata i pozivali na smenu kabineta.
To su civilni lideri odbacivali kao pokušaj sticanja moći.
Bilo je nekoliko neuspešnih pučeva od 2019, najskoriji još prošlog meseca.
Vrhovna civilna figura, premijer Abdelah Hamdok, okrivio je Baširove lojaliste - od kojih se za mnoge tvrdi da su duboko ušančeni u vojsci, službama bezbednosti i drugim državnim institucijama.
A poslednjih nedelja demonstranti na strani vojske upali su u glavni grad Kartum, posle čega su izbili i spontani kontra-mitinzi podrške premijeru.
Demonstranti na strani vojske optužili su vladu da nije uspela ekonomski da povrati zemlju.
Hamdokovi potezi usmereni ka reformi privrede - uključujući ukidanje subvencija za gorivo - bili su nepopularni kod nekih ljudi.
Politička nestabilnost u Sudanu ima dugogodišnji istorijat.
Prethodnih decenija cepanje političkih partija i njihova nesposobnost da postignu konsenzus iznova je i iznova otvaralo prostor za ubacivanje vojske i izvođenje pučeva pod izgovorom zavođenja reda - kao što piše regionalni analitičar Magdi Abdelhadi.
Danas u Sudanu postoji najmanje 80 stranaka.
Ova ista podeljenost pratila je i rad Suverenog saveta, u kom su unutrašnji razdori i u okviru vojnog i u okviru civilnog tabora samo dodatno gurali politički konsenzus van domašaja.
- Pobunjeni vojnici uhapsili predsednika i premijera Malija
- Ruanda obeležava 25 godina od genocida
- Lajv Ejd i „Za milion godina“ 35 godina kasnije: Muzikom u pomoć
Šta se dešava trenutno?
Šef Suverenog saveta održao je govor objavivši vanredno stanje i raspustivši i kabinet i savet.
General Abdel Fatah Abdelharman Burhan takođe je najavio izbore za jul 2023.
Premijer Hamdok navodno se od jutarnjih sati nalazi u vojnom pritvoru, zajedno sa još nekoliko ministara.
Izgleda i da je vojska zauzela sedište državne televizije i radija.
Internet je takođe ograničen.
Afrička unija, UN i EU, kao i Arapska liga i SAD, izrazili su duboku zabrinutost zbog državnog udara izvedenog u ponedeljak.
Šta bi moglo dalje da se dešava?
Ovaj puč nije nužno „svršena stvar", sugeriše analitičar za Afriku Aleks De Val, imajući u vidu sudanski „ogroman kapacitet za mobilizaciju građana".
Kad god je vojska pokušala da prekorači ovlašćenja, „ulica se mobilisala i zauzdala je - i ja očekujem da to vidimo i sada", rekao je on za BBC.
Prema Fejsbuk stranici ministra za informacije, premijer je pozvao na izražavanje podrške vladi.
Slike i izveštaji koji pristižu iz Kartuma prikazuju demonstrante u gradu.
Vojska je takođe izvedena na ulice da ograniči kretanje.
U junu 2019. godine, pre nego što je dogovorena demokratska tranzicija, vojnici su otvorili vatru na demonstrante u Kartumu ubivši najmanje 87 ljudi.
Sećanje na taj masakr biće ljudima i te kako na pameti dok se dve strane budu sučeljavale.
Pogledajte video o tome zašto je ovom čoveku iz Nigerije bilo teško da sahrani suprugu
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
( BBC Serbian Svi članovi )