Ser Dejvid Atenboro upozorava da nešto mora da se „preduzme sada“

„Svaki dan koji prođe a da nešto nismo preduzeli je protraćen dan", kaže Atenboro.

9189 pregleda4 komentar(a)
Foto: BBC
B S N S
BBC Serbian Naslovna strana

„Ako nešto ne preduzmemo sada, biće kasno." Tako glasi upozorenje ser Dejvida Atenboroa pred samit o klimatskim promenama COP26 u Glazgovu.

Slavni dokumentarista kaže da najbogatije zemlje sveta imaju „moralnu odgovornost" da pomognu najsiromašnijima.

I bilo bi „zaista katastrofalno" ako bismo ignorisali njihove probleme, rekao je on u intervjuu za BBC Njuz.

„Svaki dan koji prođe a da nešto nismo preduzeli je protraćen dan", kaže Atenboro.

Ser Dejvid i ja smo razgovarali u Kju Gardensu u Londonu tokom snimanja njegove nove revolucionarne serije Zelena planeta koja će se emitovati na BBC1 sledeće godine.

Naš razgovor je varirao od najnovijih naučnih podataka o klimi do važnosti COP26 za ritam njegovog radnog života.

Klimatski panel Ujedinjenih nacija nedavno je zaključio da je „nedvosmisleno" da ljudska aktivnost utiče na rast globalnih temperatura.

A ser Dejvid je rekao da je dokazano da on i drugi nisu „pravili buku ni oko čega" i da su rizici od toplijeg sveta realni.

Getty Images

„Ono što klimatski naučnici govore već 20 godina i o čemu mi izveštavamo, i vi i ja, jeste istina - nismo dizali lažnu uzbunu."

„I svaki dan koji prođe a da nešto nismo preduzeli je protraćen dan. I sve samo postaje još gore."

Ali on je rekao da izveštavanje nije ubedilo svakoga i da oni služe kao kočnica naporima da se reši problem klimatskih promena.

„I dalje imate ljude u Severnoj Americi, i dalje imate ljude u Australiji, koji kažu: 'Ne, ne, ne, ne, naravno da je velika tragedija što je izbio taj šumski požar koji je apsolutno uništio, spalio do temelja to selo, ali to je samo izolovani incident.'"

„Naročito ako će to koštati novca na kratke staze, veliko je iskušenje negirati problem i pretvarati se da on ne postoji."

„Ali svakog meseca koji prođe, to postaje sve nepopravljivije, promene po planetu za koje smo mi odgovorni imaju razorne posledice."

Njegov poziv na hitnu reakciju odražava najnovije naučne procene - da bi se izbegle najteže posledice rasta temperatura, globalna emisija ugljenika mora da se smanji ne kasnije od 2030.

Zato su naredne godine opisane kao „odlučujuća decenija" i zato su pregovori COP26 toliko ključni za preusmeravanje sveta na bezbedniji put.

Kako stvari stoje, emisije su projektovane da nastave da rastu umesto da opadaju, a ser Dejvid je zvučao ogorčenije nego što sam ga ikad čuo.

„Ako nešto ne preduzmemo sada, biće prekasno", kaže on.

„Moramo to da uradimo sada."

Okrenuli smo se pitanju odgovornosti, izuzetno polarizovanom pitanju koje će biti bremenito na predstojećoj konferenciji.

Zemlje u razvoju godinama optužuju najbogatije države, koje su prve počele da zagađuju atmosferu, da ne preuzimaju na sebe deo tereta.

Argument je da one treba da uvedu najveće smanjenje emisije ugljenika i da pruže pomoć onima kojima je ona najpotrebnija.

Dugogodišnje obećanje od 100 milijardi dolara godišnje za razvoj niske emisije ugljenika i izgradnju jače odbrane od agresivnijih vremenskih prilika tek treba da se ostvari - postizanje tog cilja biće ključni test uspešnosti konferencije COP26.

Getty Images

Za ser Dejvida, ovo je jedan od izazova koji najviše zabrinjava, i on kaže da bi bilo „stvarno katastrofalno" kad bi pretnje po najsiromašnije zemlje bile ignorisane.

„Verovatno više neće moći da se živi u čitavim delovima Afrike - ljudi će prosto morati da se odsele zbog širenja pustinja i sve veće vreline, a gde će otići?

„E, pa mnogi od njih će pokušati da dođu u Evropu."

„Da li treba da kažemo: 'Oh, pa to nema nikakve veze s nama' i samo prekrstimo ruke?"

„Mi smo doveli do toga - naša industrijalizacija je jedan od glavnih faktora koji je doprineo ovim klimatskim promenama. I zato imamo moralnu odgovornost."

„A čak i da ih nismo mi izazvali, imali bismo moralnu odgovornost da uradimo nešto za hiljade muškaraca, žena i dece koji su izgubili sve, baš sve.

„Možemo li samo da se pozdravimo i kažemo da to nije naša stvar?".

Konačno sam ga pitao za njegov vlastiti natrpani radni raspored u 95. godini života - od snimanja dokumentaraca do govora na samitu G7, pred Savetom bezbednosti UN-a i za nagradu „Ertšot" vojvode od Kembridža.

„Ne planiram previše unapred - kao što i sami kažete, imam 95 godina. Koliko duže još možete da živite? Nije u našoj moći da kažemo te stvari niti da znamo te stvari.

„Znam samo da ako ustanem sutradan i osećam se kao da mogu da obavim dobar deo svog radnog dana, onda ću to sa radošću uraditi i biti zahvalan na tome."

„A doći će dan kada ću ustati iz kreveta i reći: Mislim da to ne mogu više to da radim. Kad će to biti, ko zna? Ja ne znam."

Gledajući ga kako snima pet sati u cugu i ostaje ne samo usredsređen nego i dobro raspoložen, sugerisao sam mu da i dalje voli ono što radi.

„U ovom trenutku, smatram da bi bilo traćenje prilike povući se i ne raditi stvari koje mislim da su veoma važne i koje mogu dobro da uradim."

A sledeća velika obaveza zapisana u Atenboroovom planeru?

Ništa manje nego govor, virtuelan ili uživo, na do sada najvećem okupljanju svetskih lidera na britanskom tlu: na COP26, za nekoliko dana.

Globalni samit o klimatskim promenama COP26 u Glazgovu u novembru doživljava se kao ključni ako se želi da se klimatske promene stave pod kontrolu.

Od skoro 200 zemalja zatraženi su njihovi planovi za smanjenje emisija, što bi moglo da dovede do krupnih promena u našim svakodnevnim životima.

Pogledajte video: Da li pošumljavanje stvarno može da spasi planetu?

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk