Bukti novi sukob Jermenije i Azerbejdžana - Jereven poziva Rusiju u pomoć
Jermenske vlasti krive Azerbejdžan za najnovije sukobe, a kako je saopšteno u Jerevenu, zarobljeno je 12 jermenskih vojnika
Nekoliko jermenskih vojnika je ubijeno i zarobljeno u sukobima na granici sa Azerbejdžanom.
Ministarstvo odbrane Jermenije potvrdilo je da ima poginulih.
Prema rečima zvaničnika, Jermenija je izgubila dva borbena položaja i obratila se Rusiji za pomoć u odbrani njenog teritorijalnog integriteta i suvereniteta.
- Koliko liče slučajevi Kosova i Nagorno-Karabaha
- Koji su uzroci sukoba oko Nagorno-Karabaha
- Kako žive Jermeni na granici sa Azerbejdžanom
Azerbejdžan je postigao velike uspehe u šestonedeljnom ratu koji se prošle godine vodio oko sporne teritorije Nagorno-Karabah.
Rat je okončan mirovnim sporazumom koji je na staklenim nogama, a situacija je i dalje napeta.
Jermenske vlasti krive Azerbejdžan za najnovije sukobe, a kako je saopšteno u Jerevenu, zarobljeno je 12 jermenskih vojnika.
Detalji o poginulima vojnicima nisu odmah potvrđeni, ali je šef parlamentarnog odbora za spoljne poslove Eduard Agadžanjan rekao da je možda poginulo čak 15 vojnika.
Azerbejdžanske vlasti tvrde da je njihova vojska odgovorila na napad Jermena.
Kako je saopštilo ministarstvo spoljnih poslova Jermenije, azerbejdžanske snage napale su istočnu granicu sa ciljem da se infiltriraju u dve jermenske oblasti, Sjunik na jugoistoku i Geharkunik na istoku, a u okviru strategije koja se sprovodi od maja.
Vlada Jermenije zatražila je od Rusije i međunarodne zajednice da pomognu kako bi se obezbedilo povlačenje azerbejdžanskih snaga.
Šarl Mišel, predsednik Evropskog saveta, pozvao je jermenske i azerbejdžanske vlasti na potpuni prekid vatre.
On je odmah po dobijanju vesti razgovarao sa Ilhamom Alijevom, predsednikom Azerbejdžana i Nikolom Pašinjanom, premijerom Jermenije.
Mirovni sporazum iz novembra 2020, u kojem je Rusija posredovala, formalno je doneo primirje na kraju rata u kojem je ubijeno više od 6.000 ljudi.
Oko 2.000 ruskih mirovnjaka raspoređeno je da patrolira područjem u i oko Nagorno-Karabaha.
- Šta ruski mirotvorci znače za rat u Nagorno-Karabahu
- Jermenija: Sve što treba da znate
- Azerbejdžan: Sve što treba da znate
Istorija sukoba oko Nagorno-Karabaha
Planinska enklava Nagorno-Karabah predmet je nerazrešenog spora između Azerbejdžana, u kojem se nalazi, i etničke jermenske većine, koju podržava susedna Jermenija.
Pred kraj sovjetske vladavine 1988. godine, azerbejdžanske trupe i jermenski secesionisti započeli su krvavi rat koji je ostavio de fakto nezavisnu državu u rukama etničkih Jermena kad je 1994. godine potpisano primirje.
Pregovori do sada nisu uspeli da dovedu do trajnog mirovnog sporazuma, a spor ostaje jedan od „zamrznutih sukoba" postsovjetske Evrope.
Sukob korene vuče unazad dobrano više od jednog veka, sve do nadmetanja hrišćanskih - jermenskih i muslimanskih - turskih i persijskih uticaja.
Naseljen vekovima hrišćanskim Jermenima i turskim Azerima, Karabah je u 19. veku postao deo Carske Rusije.
Ove dve grupacije živele su u relativnom miru, mada su u sećanju naroda još žive činovi nasilja obe strane počinjeni početkom 20. veka.
Posle okončanja Prvog svetskog rata i Boljševičke revolucije u Rusiji, novi sovjetski vladari, u sklopu regionalne politike „zavadi pa vladaj", uspostavili su ranih dvadesetih Autonomnu Oblast Nagorno-Karabah, sa etničkom jermenskom većinom, u sklopu Sovjetske Socijalističke Republike Azerbejdžan.
Kako je sovjetska kontrola popuštala krajem osamdesetih, tinjajuće netrpeljivosti između Jermena i Azera eksplodirale su u otvoreno nasilje kad je regionalni parlament izglasao pripajanje Jermeniji.
Tokom borbi, u kojima se procenjuje da je živote izgubilo između 20.000 i 30.000 ljudi, etnički Jermeni preuzeli su kontrolu nad ovom oblašću. Okupirali su čak i azerbejdžansku teritoriju izvan Karabaha, stvorivši tampon zonu koja povezuje Karabah i Jermeniju.
Posle raspada Sovjetskog Saveza krajem 1991. godine, Karabah se proglasio nezavisnom republikom, dodatno eskalirajući sukob u pravi pravcati rat. Taj de fakto status nije nigde priznat.
Iako Jermenija nikad nije zvanično priznala nezavisnost ove oblasti, postala je njen glavni finansijski i vojni pomagač.
Pogledajte video o gradu Šuša koji su azerbejdžanske snage zauzele krajem 2020.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
( BBC Serbian Naslovna strana )