Drvoprerađivači traže da se poništi Javni poziv tri za davanje državnih šuma na korišćenje

Drvoprerađivači su zatražili da se poništi Javni poziv tri za davanje državnih šuma na korišćenje prodajom drveta u dubećem stanju.

Drvoprerađivači, kako se navodi, insistiraju na povlačenju Javnog poziva tri od 5. novembra, shodno članu 16 tog akta, jer, kako su kazali, sprovođenje tog poziva ugrožava njihova preduzeća.

“Ukoliko ni to ne da rezultate bićemo prinuđeni da bojkotujemo javni poziv, zbog čega bi morali da otpustimo dio zaposlenih”, kaže se u saopštenju drvoprerađivača, nakon sastanka u Privrednoj komori.

U saopštenju se navodi da je radni sastanak predstavnika drvoprerađivača, koji zapošljavaju 90 odsto radnika u tom sektoru, i Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Uprave za šume, organizovan u cilju doprinosa rješavanju problema koji otežavaju poslovanje u toj oblasti.

“I pored upućenog poziva, sastanku nije prisustvovao direktor Uprave za šume Srđan Pejović, već je njegove stavove prenijela portparol Maja Ječmenica”, kaže se u saopštenju.

Navodi se da je preduzećimaa koja se bave drvopreradom, zbog problema nastalih u nabavci sirovine za preradu, ugroženo njihovo poslovanje a samim tim i egzistencija zaposlenih.

“Radi se o preduzećima koja zapošljavaju oko 90 odsto radnika u drvopreradi, koja u svom poslovanju do sada izvršavaju sve obaveze prema državi i svojim dobavljačima, kojih nije mali broj, pa od njihovog poslovanja ne zavise samo zaposleni, već i niz drugih preduzeća koji im pružaju razne vrste usluga i pomoći”, dodaje se.

U saopštenju se pojašnjava da su problemi oko nabavke sirovina počinju još od 2016. godine kada je Vlada sektor drvoprerade iz Ministrastva ekonomije preselila u nadležnost Ministarstva poljoprivrede i ruralnog razvoja.

“Tada su drvoprerađivači, koji su prirodno pripadali Ministarstvu ekonomije kao industrijska grana, došli u nadležnost Ministrastva poljoprivrede, gdje dominantan uticaj na industrijsku proizvodnju u drvopreradi imaju šumari i šumarska preduzeća”, kaže se u saopštenju.

Iz tog razloga drvoprerađivači će, kako se navodi, pokrenuti inicijativu za vraćanje drvoprerade pod nedaležnost Ministarstva za ekonomski razvoj.

Oni navode da se taj problem nastavlja sa kreiranjem javnih poziva, na koje dominantan uticaj imaju Uprava za šume i Ministarstvo poljoprivrede u okviru kojeg je drvna industrija zastupljena samo sa jednim zaposlenim, što ukazuje na “maćehinski odnos” prema toj grani industrije.

“Samim tim, prilikom određivanja uslova za učešće na javnim pozivima izostaje međuresorska saradnja između ministarstava, čime bi bila izvršena analiza ukupnih benefita koje bi ostvarili, kako država tako i preduzeća, te napravili razvojni program”, kaže se u saopštenju.

Prema riječima drvoprerađivača, tako bi se unaprijedila industrijska proizvodnja u drvopreradi, a preko Ministarstva ekonomskog razvoja koristila međunarodna podrška među kojima i podrška Evropske unije (EU), za razliku od sadašnjeg stanja kreiranih poziva podrške koji ostaju u sjenci poljoprivrede i šumarstva.

“Drvoprerada je stavljena u neravnopravan položaj u odnosu na ostale industrijske proizvodnje a kreiranjem Javnih poziva se dodatno otežava i ovako teška situacija razvoja drvoprerade, nepoštujući odluke Vlade CG za kreiranje ambijenta za brži i veći razvoj drvne industrije i prilagođavanje tržištima EU”, kaže se u saopštenju.

Drvoprerađivači navode da su prinuđeni da spore javne pozive čiji se uslovi mijenjaju shodno “željama pojedinaca”.

“Ne postoji jasna strategija razvoja drvoprerade, po kojoj bi unaprijed bili jasni uslovi učešća na tenderima, čime bi imali sigurnost poslovanja i mogućnost da unaprijed sačinimo biznis planove”, kazali su oni.

Navode da se prethodno pomenuti uslovi prilagođavaju pojedincima i neformalnim grupama, što dovodi u opasnost dalje poslovanje, razvoj i egzistenciju zaposlenih u našim firmama.

“Zbog toga bi bilo neophodno da se u što skorijem roku donese desetogodišnja strategija razvoja drvoprerade, u kojoj bi bila definisana jasna pravila”, kaže se u saopštenju.

Drvoprerađivači navode da sadašnjim načinom rada ne obezbjeđuje se ni minimum uslova za normalno funkcionisanje njihovih preduzeća, jer se uslovi Javnih poziva, kako su rekli, mijenjaju od poziva do poziva.

“Što se zaključuje iz upoređivanja uslova iz Javnog poziva dva od 3. avgusta i Javnog poziva tri od 5. novembra, a oba su donijeta po istoj Odluci Vlade”, dodali su oni.

Drvoprerađivači predlažu da kroz institucije sistema zajednički se pronađe adekvatna rješenja na način što bi što hitnije održali sastanak sa ministrom poljoprivrede, direktorom Uprave za šume, kao i ministrom ekonomskog razvoja uz učešće i Privredne komore u vezi nastalih problema.

“Pri čemu unaprijed insistiramo na povlačenju Javnog poziva tri od 5. novembra shodno članu 16 tog akta, jer sprovođenje tog poziva ugrožava naša preduzeća”, navodi se u saopštenju.

Drvoprerađivači navode da ukoliko ni to ne da rezultate biće prinuđeni da bojkotuju javni poziv, zbog čega bi, kako su rekli, morali otpustiti dio zaposlenih.

“Kao i da radikalizujemo dalje postupanje, na način što ćemo doći sa zaposlenima i mehanizacijom pred Vladu“, saopštili su drvoprerađivači.

Navodi se da su privrednici saopštili da je osnovni razlog za iniciranje sastanka opstanak drvopređivačkih pogona.

Dodaje se da su, zbog birokratskih i neizvjesnih procedura za dobijanje sirovine iz državnih šuma, nedostatka radne snage, pandemije kovid-19, raznih nameta i obaveza prema državi i opštinama, prinuđeni da dobro razmisle o narednim poslovnim potezima.

“Posebno su istakli činjenicu da je Javni poziv za dodjelu šuma na korišćenje prodajom drveta u dubećem stanju za ovu godinu, sproveden tek u avgustu, a da su prve ugovore o korišćenju šuma potpisali tek krajem septembra, što dodatno dovodi u pitanje opstanak poslovanja”, kaže se u saopštenju.

Zatražili su od novog direktora Uprave za šume da čuju njegovu viziju perspektive razvoja šumarstva i drvoprerade.

“A posebno kako će privrednici u budućem periodu moći da obezbeđuju drvnu sirovinu, zatim odgovore vezane za sertifikaciju šuma kao uslova za priču o finalizaciji proizvoda od drveta, i informaciju kada će sektor drvoprerade imati priliku da jednostavno kupuje drvne sortimente od države”, navodi se u saopštenju.

( Mina )