Dedović: Pratio sam policiju i škaljarce, Kašćelan me je i šamarao

Ilija Dedović juče je u sudu priznao da je bio član kriminalne ekipe Slobodana Kašćelana, rekavši da su njegova zaduženja bila da prati kretanje policije, inspektora i članova drugih kriminalnih grupa, odnosno škaljarskog klana.

Drugog dana suđenja takozvanoj kavačkoj kriminalnoj grupi, optuženi je objasnio da ga je u klan uveo Srđan Jurišević, Kašćelanov tjelohranitelj.

Rekao je da mu je Jurišević kazao da će čuvati jednu zgradu kod Plagente i da ga je tada odveo kod Milana Kneževića.

Ispričao je da mu je ovaj rekao da će mu plaćati 400 eura mjesečno i da je njegov zadatak bio da pazi na zgradu, da pazi da neko ne zapali automobil, da javi ako primijeti neko sumnjivo lice.

"Tamo sam radio mjesec, nakon čega mi je Knežević dao 2.500 eura da kupim 'pežo 206' koji sam registrovao na oca. To vozilo je služilo da ga poslušam za nešto i da pravim krugove po gradu i javim mu ako primijetim Cucu i Mesara koji su članovi škaljarskog klana. Takođe sam mu javljao da li je sve u redu pet do 10 minuta prije nego je namjeravao da dođe kući, odnosno da li je sve bezbjedno”, ispričao je optuženi.

On je rekao da je Kneževiću morao javiti ako se pojave i braća Jovan i Igor Vukotić, Goran Stančić, Marko Martinović, Ljubo Krivokapić, Balša...

"Jer mu je od njih valjda prijetila opasnost".

Kazao je da je često po naređenju išao da ukrupni oko 10.000 - 20.000 eura u sitnim apoenima i da mu je Knežević objasnio da to čine jer im je lakše da novac prebace preko granice: “Novac su slali u inostranstvo u knjizi”.

Kazao je da je vozilo koje je od Kneževićevog novca kupio za 2.500 eura, kasnije po njegovom naređenju za 200 eura prodao policajcu Bujisiću: “A novac sam odnio njegovom bratu Milošu Kneževiću”.

Kod Kašćelana

Optuženi je ispričao da je novembra 2015. otišao u kuću Sloba Kašćelana koji mu je dao “27.000 ili 37.000 eura da odnesem Kneževiću”.

U decembru je bila obranuta situacija - pa je Kašćelanu od Kneževića odnio 30.000 eura.

"Dva puta sam išao kod advokata Dapčevića u Budvu da mu nosim novac u kesi. Rečeno mi je da je to za transport i da novac ide van Crne Gore. Novac sam jednom nosio i Lencu u Podoricu i to 10.000 - 15.000 eura. I kod Kašćelana sam išao da ukrupnim novac, barem jedno 10-15 puta po 10.000 do 15.000 eura. Jedno pet puta me je zvala i Milka, Slobova sestra da ukrupnim novac i to kada on nije bio tu”, rekao je Dedović.

Rekao je da je jednom ispao problem kada je nestalo 2.000 eura - Milka je rekla da će sve reći Slobu:

"I kada je on došao, pozvao me je da dođem kod njega. Krenuo je da me udara, Jurišević je pokušao da me odbrani, ali je Slobo tada krenuo na njega”, kazao je optuženi.

Rekao je da zna da je vođa te grupe bio Kašćelan jer je svima naređivao šta treba da rade.

“Kada je mene izudarao Slobo, to sam rekao Milanu, a on mi je kazao da ne može niša da uradi, jer je on glavni”.

Zatvor

Dedović je rekao da je Nikola Andrić posjetio njegovu porodicu dok je bio u zatvoru i po nalogu Milana Kneževića ponudio 10.000 eura da mu pomogne: “Ali je moja porodica to odbila. Aleksandar Đurišić i Siniša Vlahović su mojoj sestri pokušali da daju 50 eura da imam za kantinu, ali je ona to isto odbila”.

“Po izlasku iz zatvora odmah sam pošao kod Igora Andrića - da mi da 5.000 eura da vratim, jer su moji bili pozajmili novac da izađem za kauciju... Poslije par dana su me kontaktirali - da je došao Milan Knežević i on mu je rekao da će se oko novca raskusurati sa Igorom Andrićem i da je dobro što ništa nijesam pričao jer bi mi Amerika bila mala”.

On je rekao da mu je tada Milan Knežević kazao da više nema potrebe da radi za njih, ali da će mu platiti advokata i ostalo ako bude potrebno.

Rekao je da optuženog Stefana Brnovića poznaje jer javno prodaje drogu po kafićima, da su Aleksandar i Igor Đurišić bili Kašćelanovo obezbjeđenje i da su uvijek nosili oružje.

“Dan prije hapšenja zbog kamera, ponio sam Tamari Zvicer tri motorole i 20.000 eura po naređenju Milana Kneževića”, objasnio je optuženi.

Fudbaler, No1, Mali, General i cucle...

On je rekao da je nosio kriptovanu motorolu, kojom je mogao da stupi u kontakt sa istaknutijim članovima kavačkog klana.

Rekao je da su njihova imena bila šifrovana:

"Goran Lenc je bio fudbaler, Milan Knežević No1, njegov brat Miloš - Mali, Tripo je bio General, a Igor Andrić - Kupo”, ispričao je optuženi.

On je rekao da je šifra za policijsku akciju bila - treba mi nešto iz apoteke, cucla...

Zbog "Vijesti" je ispala frka sa kamerama

Dedović je kazao da nije zvao Igora Andrića i Tripa Moškova da ne skidaju kamere, kojima su nezakonito snimali mještane i turiste u Kotoru.

"Govorio sam im da to ne rade. Fama se digla na “Vijestima”. Policija je kružila tuda, ali su oni rekli da to moraju da urade. U januaru je došao u Kotor i rekao da planira da postavi kamere kod zgrade gdje je živio. Za taj posao su došli neki momci iz Podgorice. Taj video nadzor nadgledao sam iz stana Slobodana Kašćelana. Kontrolisao sam kretanje policije, inspektora i drugih kriminalnih grupa, odnosno škaljarskog klana”, rekao je Dedović.

Samardžić: Častan sam čovjek, a objavljujete mi slike sa lisicama

Ne poznajem Slobodana Kašćelana. Igora Božovića sam samo jednom vidio, a sa Vladimirom Božovićem sam komunicirao kao zet sa šurom, kazao je juče u sudnici optuženi policajac Zlatko Samardžić.

Tvrdio je da je svaki kontakt sa Vladimirom Božovićem usmeno prijavljivao tadašnjem načelniku OB Kotor Igoru Popoviću.

Suspendovanog pomoćnika komandira kotorske policije optužnica tereti da je kao član kriminalne grupe odavao povjerljive službene podatke pripadnicima kavačkog klana.

"Ne priznajem krivično djelo. U policiji sam radio nešto manje od pet godina i više puta sam nagrađivan...trebao sam da budem i unaprijeđen”, kazao je on.

Tvrdio je da nikada u životu nije počinio ni prekršaj i objasnio da je kroz posao upoznao neke optužene, ali da je jedino komunicirao sa Vladimirom Božovićem, bratom od tetke njegove žene Danijele.

Samardžić je rekao da 9. jula prošle godine nije omogućio privedenom Božoviću da komunicira sa uhapšenim Aleksandrom Đurišićem, i tako dogovore odbranu, jer su oni tužiocu privedeni dan ranije:

"U istu prostoriju smjestio ih je policajac Goran Caković. Imali su dosta vremena da se ispričaju i prilagode svoje odbrane. To sam rekao i tužiocu, ali očigledno je ovdje bitno da se samo ja okrivim”.

Odovarajući na pitanja specijalnog tužioca Saše Čađenovića tvrdio je da sa Božovićem nikada nije pričao o poslu, a na pitanje da li je prilikom gledanja sa tim optuženim nosio uniformu, Samardžić je kazao da „nije gledao na sat”.

Tvrdio je i da nije putem šifrovanih poruka javljao ostalim optuženim kada će biti akcija policije:

"Ali je ovdje cilj uništiti moj život. Moj otac ima 72 godine i svaki dan plače kada se pojavio moje ime u novnama. Ja sam častan čovjek, časno živim, a prije dva dana sam napadnut od strane pripadnika policije. Ne vidim svrhu ovog postupka. Žigosan sam kao najgori kriminalac, moja supruga ne može da nađe posao, za svoje pare ne mogu da nađem stan. Dođite i snimite kako radim na građevini, a ne da mi objavljujete slike sa lisicama”, kazao je Samardžić.

Nakon toga, sudija Jović mu je kazao da “ima ispred suda mikrofon i da može organizovati konferenciju za štampu, jer to nije predmet ovog postupka”.

( Svetlana Đokić )