Zašto se pokvareni afrički telefoni šalju u Evropu
Iako su telefoni nepopravljivi, ponekad može biti potrebno ubjeđivanje da se ljudi odvoje od njih
Erik Artur nema mnogo vremena za hobije - većinu vikenda provodi vozeći se širom Gane, skupljajući pokvarene mobilne telefone.
Od doma u Kejp Koustu može da pređe više od 160 kilometara za jedan vikend posećujući radionice za popravke i deponije - svuda gde ima pristojnu zalihu pokvarenih uređaja.
Kada je dobar vikend, može da skupi 400 komada.
Povrh toga, on upravlja timom od šest agenata koji rade istu stvar u drugim delovima zemlje, a očekuju da će ove godine prikupiti oko 30.000 telefona.
Artur i njegovi agenti plaćaju prodavcima mali iznos za svaki telefon, od 2,5 do 2,7 ganskih cedija, ili oko 44 američka centa (oko 50 dinara).
Iako su telefoni nepopravljivi, ponekad može biti potrebno ubeđivanje da se ljudi odvoje od njih.
„(Novi) Android telefon košta oko 150 dolara, a ja im nudim manje od dolar za njega.
„Iako više nije upotrebljiv, oni kažu: 'Ali kupio sam ga po ovoj ceni. Pa zašto bih ga dao tako jeftino?'".
- Sedam genijalnih načina da se iskoristi autobus (sem za prevoz)
- Šta je reciklomat i na koji način pretvara otpad u kredit za prevoz
- „Tekstil" od recikliranih plastičkih kesa pomaže u borbi protiv zagađenja
Njegov rad vikendom plaća holandska kompanija Closing the Loop.
Kompanija šalje telefone koje su prikupili Erik i njegov tim u Evropu, gde se rastavljaju i recikliraju.
Tada specijalizovana topioničarska firma preuzima oko 90 odsto metala u telefonu - proces koji spaljuje plastične delove.
Ali zašto slati telefone hiljadama milja od Zapadne Afrike?
Just de Klujver, koji je suosnivač Closing the Loop sa Rajnhardom Šmitom, kaže da je odgovor jednostavan.
Afrika još nema sofisticirane topionice potrebne za dobijanje malih količina visoko vrednih metala koji se koriste za izradu mobilnog telefona.
„Nedostaje sve što treba da imate u fabrici koja je finansijski održiva", kaže on.
„Ne postoji zakon, infrastruktura i svest potrošača. Kao rezultat toga, nemate novca da finansirate pravilno sakupljanje i recikliranje."
U međuvremenu, u Africi se svake godine proda oko 230 miliona telefona.
Kada više nisu potrebni, neke pokupi neformalna industrija reciklaže, ali većina se baci.
Pogledajte video: Kako živeti bez otpada u Srbiji
Prema Global E-waste Monitor, Afrika je 2019. godine proizvela 2,9 miliona tona elektronskog otpada, od čega je samo jedan odsto efikasno prikupljeno i reciklirano.
„Afričke zemlje su stručnjaci za produženje životnog ciklusa, za popravke i takođe u izvesnoj meri za reciklažu.
„Dakle, razmišljanje je već tu, ali nedostaje odgovarajući alat, posebno za ovu vrstu otpada", kaže de Klujver.
Da bi platio prikupljanje telefona u Africi, Closing the Loop sklapa ugovore sa kompanijama i organizacijama koje plaćaju Closing the Loop oko pet evra (oko 600 dinara) po novom telefonu koji kupuju ili iznajmljuju od onoga ko obezbedi njihovu tehnologiju.
Za svaki novi uređaj na radnom mestu, Closing the Loop reciklira ekvivalentnu količinu elektronskog otpada u zemljama koje nemaju formalni kapacitet za reciklažu.
Iznos od pet evra po telefonu pokriva sakupljanje, isporuku i recikliranje telefona u Africi, plus nešto zaradi i Closing the Loop.
Sve veća lista kupaca uključuje holandsku vladu i firmu za finansijske usluge KPMG.
Za klijente je to relativno mala investicija, ali ima značajnu ekološku korist.
De Klujver je kritičan prema nekim nedavnim naporima da se uspostave šeme za reciklažu otpada u Africi.
On tvrdi da će oni propasti bez održivog finansijskog modela i primenjenog zakonodavstva.
Simon Anderson je dobro svesna tih izazova.
Ona je glavni komercijalni direktor Centra za otpadnu električnu i elektronsku opremu (VEEE) koji reciklira ovu robu u Keniji.
Kenija nema nacionalni sistem reciklaže koji vodi vlada, već samo uslugu prikupljanja otpada u nekim oblastima.
Ideja za VEEE centar potekla je od Computers For Schools Kenya, neprofitne organizacije koja snabdeva škole repariranim računarima.
Njen rad sa školama pokazao je da postoji potreba za bavljenjem neželjenim elektronskim otpadom i 2012. godine je pokrenuta firma za reciklažu.
Ove godine VEEE centar očekuje da prikupi 250 tona elektronskog otpada, uglavnom kroz poslove sa velikim firmama kao što su Total Energies i Absa.
Ali ovo je samo mali deo od procenjenih 50.000 tona e-otpada koji Kenija generiše svake godine.
Simon Anderson ima ambiciozne planove da uspostavi sabirne tačke širom zemlje gde će ljudi moći da ostave svoju neželjenu elektroniku.
Ona kaže da su Kenijci sve svesniji ekoloških problema uzrokovanih e-otpadom i da bi želeli učiniti nešto po tom pitanju.
„Većina ljudi je veoma svesna opštih problema sa otpadom. Mnogi bi želeli da promene svoje načine odlaganja, da postoji samo neka infrastruktura, koja to podržava - želimo da budemo deo rešavanja toga kada je u pitanju e-otpad", kaže ona.
Pogledajte video: Student koji maske pretvara u nameštaj
Kenijska vlada preduzima neke korake da pomogne: u toku je plan za uvođenje zakona o proširenoj odgovornosti proizvođača (EPR), kojim će se finansijski teret recikliranja proizvoda vratiti na proizvođače ili uvoznike elektronske robe.
„Zalažemo se za to jer vidimo da je to potrebno u ovoj zemlji", kaže Simon Anderson.
„I takođe želimo da Kenija bude dobar uzor ostalima u Africi."
„EPR će pomoći ako zakone usvojimo. Možda ne odmah, ali sigurno postavlja potpuno drugačiji način razmišljanja i imaće veliki uticaj na ciljeve i strukture."
Radionički tim VEEE centra od 10 tehničara pažljivo sortira i rastavlja elektronske uređaje.
Neki metali - gvožđe i bakar - mogu da se povrate lokalno, ali plemenite metale poput zlata, platine i paladijuma koji su ugrađeni u štampane ploče mogu dobiti samo specijalizovane topionice u Evropi ili Aziji.
Jednog dana, Simon Anderson bi želela da izgradi topionicu u Keniji: „Kako se širimo, definitivno želimo da tu tehnologiju prenesemo u Afriku. Zašto ne u istočnu Afriku? Zašto ne u Keniji i Najrobiju? To je jedan deo naše vizije."
De Klujver se takođe nada da će Closing the Loop moći da finansira postrojenja za reciklažu i topionice u Africi, ali do tada, sledeća najbolja opcija je slanje telefona u Evropu.
U Kejp Koustu u Gani, Erik Artur je primetio poboljšanja u rukovanju elektronskim otpadom poslednjih godina, ali misli da je potrebno više da se uradi.
„Sa više obrazovanja, verujem da će ljudi shvatiti potrebu za odlaganjem elektronskog otpada", kaže on.
Pratite Bena Morisa naTviteru.
Pogledajte video: Kako nastaju olovke od starih novina
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
( BBC Serbian Svi članovi )