Početni kapital za pomoć privredi 10 miliona
Šta donosi Nacrt zakona o kreditno-garantnom fondu koji se osniva u cilju ublažavanja ekonomskih posljedica pandemije
Kreditno-garantni fond čije je osnivanje predviđeno u okviru mjera podrške privredi i građanima iz aprila ove godine kao dio Vladine ekonomske platforme za oporavak crnogorske ekonomije zbog krize izazvane pandemijom koronavirusa imaće početni kapital od 10 miliona eura, funkcionisanje kao pravno lice koje neće biti upisano u Centralni registar privrednih subjekata (CRPS) i imaće svoj upravni odbor i izvršnog direktora.
To je predviđeno Nacrtom zakona o ovom fondu koji je Ministarstvo ekonomskog razvoja (MER) 30. novembra stavilo na javnu raspravu koja će trajati 20 dana.
Tim zakonskim aktom se uređuje izdavanje garancija kreditnim institucijama (bankama, lizing kompanijama i mikrofinansijskim institucijama) za izmirenje obaveza preduzetnika, mikro, malih i srednjih preduzeća i poljoprivrednih proizvođača iz registra poljoprivrednih gazdinstava koje vodi Ministarstvo poljoprivrede u skladu sa ekonomskim politikama Vlade.
Nacrtom je definisano da će Fond poslovati preko računa koji je otvoren kod jedne ili više kreditnih institucija. Odredbe zakona koje se odnose na zarade u javnom sektoru ne primjenjuju se na poslovanje Fonda.
”Minimalni kapital Fonda mora biti dovoljan za održavanje njegovog poslovanja i izdavanje garancija kreditnim institucijama i ne može biti manji od pet miliona eura”, navodi se u nacrtu zakona.
Organi Fonda su Upravni odbor i izvršni direktor. Upravni odbor imenuje i razrješava Vlada na period od četiri godine, sa mogućnošću ponovnog izbora za još jedan mandat.
”Upravni odbor čini pet članova i to po jedan predstavnik državne uprave nadležan poslove ekonomije i finansija, tri nezavisna člana koji se biraju na javnom konkursu, koji raspisuje Vlada. Izvršnog direktora imenuje Upravni odbor na pet godina, sa mogućnošću ponovnog izbora on će biti angažovan na toj poziciji na osnovu ugovora o radu koji potpisuje sa predsjednikom Upravnog odbora”, definisano je nacrtom zakona.
Centralna banka (CBCG) i Fond će razmjenjivati informacije od važnosti za njegovo poslovanje po potrebi. Kreditne institucije su dužne da obezbijede sve potrebne informacije koje Fond traži i odgovorne su za tačnost i potpunost datih informacija, dok će Fond imati obavezu da dostavi godišnji revizorski izvještaj i godišnji izvještaj o poslovanju CBCG i Vladi do 15. maja tekuće za prethodnu godinu.Uz to, obaveza Fonda je da kvartalno (tromjesečno) CBCG i Vladi dostavlja kvartalni zbirni izvještaj o svom garantnom portfelju najkasnije 30 dana po završetku kvartala, za prethodni kvartal.
”Glavni cilj je da se kroz aktivnosti Fonda podstakne i ubrza privredni razvoj Crne Gore, poveća lokalna privredna aktivnost putem davanja podrške finansiranju onim privrednim subjektima koji u postojećim uslovima imaju ograničen ili otežan pristup kreditiranju. Izdavanjem garancije na dio kreditnih obaveza omogućava se da kreditne institucije mogu odobriti zahtjeve za kreditiranjem koje do sada nijesu mogle, a poslovnim subjektima, krajnjim korisnicima omogućava da realizuju svoje kvalitetne poslovne planove”, piše u obrazloženju nacrta.
Usluge Fonda će biti usmjerene na preduzetnike, mikro, mala i srednja preduzeća i poljoprivredne proizvođače iz registra poljoprivrednih gazdinstava koje vodi ministarstvo nadležno za poslove poljoprivrede, koji su prepoznati kao grupa koja ima najviše prepreka u pristupu finansiranju od strane kreditnih institucija.
Prema podacima MER-a mikro, mala, srednja preduzeća i preduzetnici čine 99,07 odsrto od ukupnog broja registrovanih privrednih subjekata u Crnoj Gori, 46,7 odsto prihoda je generisano od strane mikro i malih preduzeća i 61,17 odsto od ukupnog broja zaposlenih je zaposleno u mikro i malim preduzećima.
Ma. M.
U osnivanju Kreditno- garantnog fonda posebnu ulogu ima Evropska banka za obnovu i razvoj, koja je pružila podršku Vladi za njegovo osnivanje.
( Marija Mirjačić )