Državnoj kasi faliće 295 miliona eura
Vlada će manje novca pozajmiti naredne godine jer će, između ostalog, povećati porez na dodatu vrijednost sa 19 na 21 odsto
Državna kasa naredne godine biće "teška" 1,99 milijardi eura na koliko su ukupno projektovani primici budžeta, što je na nivou ovogodišnjih primitaka od dvije milijarde eura, saznaju “Vijesti” od izvora u izvršnoj vlasti.
Izvorni prihodi su planirani na 1,698 milijardi eura, dok će ostatak novca od 295,59 miliona koliko nedostaje za pokriće svih troškova država obezbijeti pozajmicama i kreditima.
Predlog najvažnijeg ekonomskog akta za narednu godinu, juče je bio na dnevnom redu Vladine Komisije za ekonomsku politiku, ali nije razmatran zbog odustva ministra finansija Darka Radunovića. Do 15. novembra treba da se pošalje u skupštinsku proceduru.
Za pokriće svih troškova u ovoj godini nedostaje oko 455 miliona eura, dok će naredne godine faliti manje novca jer će, kako obrazlažu, Vlada nastaviti da primjenjuje mjere iz sanacionog plana koji je usvojen krajem prošle godine. Te mjere uključuju od 1. januara 2018. godine povećanje opšte stope poreza na dodatu vrijednost sa 19 na 21 odsto, novo povećanje akciza na cigarete... Manje će novca pozajmiti i iz razloga što je Vlada već povećala akcize na mineralna ulja i cigarete, smanjila plate u javnom sektoru ...
Izvorni prihodi budžeta koji su planirani u 2018. godini na 1,69 milijardi veći su za oko 140 miliona u odnosu na ovogodišnje koji su projektovani na 1,55 milijardi.
Deficit budžeta u 2018. godini, prema saznanjima “Vijesti”, je planiran na 115 miliona eura i niži je u odnosu na ovogodišnji koji je predviđen na iznos od 233,7 miliona eura.
Na otplatu duga u narednoj godini potrošiće se oko 179,6 miliona eura što je oko 40 miliona manje u odnosu na ovogodišnjih 220,4 miliona eura.
Tekući budžet za narednu godinu planiran je na 856,21 milion (862,8 miliona u ovoj godini), budžet fondova 663,35 miliona (639,4 miliona u ovoj godini), a transakcije i finansiranja na 179,66 miliona (220,4 miliona u ovoj godini). Kapitalni budžet u 2018. godini planiran je na 294,54 miliona eura i on je viši u odnosu na ovogodišnji koji je projektovan na 283,4 miliona.
Prema planu Vlada će u narednoj godini potpisati kreditne aranžmane u vrijednosti od 155,60 miliona eura, daće 20 miliona eura garancija Crnogorskom elektroprenosnom sistemu (CGES) za kredit iz kojeg će se finansira izgradnja podmorskog energetskog kabla između Italije i Crne Gore, dok će otplata duga i obaveza iz prethodnog perioda koštati 105 miliona eura.
Novac koji će nedostajati izvršna vlast će obezbijediti kod Svjetske banke kroz kreditni aranžman (DPL) ili izdavanje garancije, zatim kod međunarodnih finansijskih institucija ili bilateralne aranžmane.
Prema Sanacionom planu u 2018. godini Vlada od sprovođenja mjera sanacije na prihodnoj strani očekuje 77 miliona eura. Od te sume 25 miliona se odnosi na akcize, od doprinosa 15 miliona, suzbijanja sive ekonomije 20 miliona, naplate poreskog duga 10 miliona i povećanja koncesija sedam miliona.
Na rashodnoj strani očekuje uštedu od 155 miliona i to 40 miliona od linearnog smanjenja plata za pet odsto, 23 miliona od linearnog smanjenje tekućih izdataka za pet odsto, sedam miliona od većeg oporezovanja penzija koje prelaze 500 eura i 15 miliona po osnovu smanjenja broja zaposlenih u javnom sektoru.
Za autoput planiraju da potroše 193 miliona eura
Za autoput u narednoj godini planirano je da se potroši 193 miliona eura što je tri miliona više u odnosu na ovogodišnjih 190 miliona eura.
Plan je bio da se u prošloj godini potroši 240 miliona eura, ali je od januara do oktobra potrošeno svega pet miliona eura. Nakon rebalansa budžeta krajem novembra 2016. godine, ta stavka je bila na oko 32 miliona eura, ali ni ta suma nije potrošena. Kašnjenje izgradnje autoputa je, između ostalog, jedan od razloga zbog kojeg je rađen rebalans budžeta prošle godine.
Iz Ministarstva finansija su ranije kazali da je do kraja prošle godine ukupno povučeno 199,63 miliona dolara (188,3 miliona eura). Izgradnja autoputa počela je 11. maja 2015. Kineska Exim banka odobrila je u septembru 2014. kredit od oko 944 miliona dolara za gradnju, a preostalih 120 miliona obezbijediće se iz budžeta.
( Marija Mirjačić )