Lažne vijesti i klimatske promjene: Šta je istina, a šta su dezinformacije
Dok su se svjetski lideri sastajali na samitu COP26 prošlog mjeseca da bi raspravljali kako se boriti protiv klimatskih promjena, društvenim mrežama su eksplodirale dezinformacije i neistine o klimi
Već godinama, lažne vesti i neistinite tvrdnje šire se poput požara internetom, prateći u stopu dezinformacije o zdravlju, politici i svemu što čini svet u kojem danas živimo.
Dok su se svetski lideri sastajali na samitu COP26 prošlog meseca da bi raspravljali kako se boriti protiv klimatskih promena, društvenim mrežama su eksplodirale dezinformacije i neistine o klimi.
Proučili smo neke od najviralnijih tvrdnji iz protekle godine da bismo videli šta nam one mogu reći o poricanju klimatskih promena u ovom trenutku.
- Priča o uglju, lignitu i zagađenju u Srbiji - sve što treba da znate
- Da li klimatske promene smanjuju životinje
- Bogate zemlje se „opiru“ plaćanju za štetu od klimatskih promena
Tvrdnja: Sunce će se ohladiti, zaustavivši globalno zagrevanje
Ljudi odavno tvrde, i to netačno, da su promene u temperaturi u proteklom veku samo deo prirodnog zemaljskog ciklusa, umesto posledica ljudskih aktivnosti.
Poslednjih meseci viđamo novu verziju ovog argumenta.
Hiljade objava na društvenim mrežama, koje stižu do stotine hiljada ljudi u protekloj godini, tvrdi da će „Globalni solarni minimum" dovesti do prirodnog pada temperature, bez ljudske intervencije.
Ali to nije ono što pokazuju dokazi.
Veliki solarni minimum je stvarni fenomen kad Sunce emituje manje energije u sklopu svog prirodnog ciklusa.
Studije sugerišu da bi Sunce stvarno moglo da prođe kroz slabiju fazu u ovom veku, ali to će dovesti, u najboljem slučaju, do privremenog hlađenja planete od 0,1 do 0,2 stepena Celzijusa.
To ni izdaleka nije dovoljno da umanji uticaj ljudskih aktivnosti, koje su u poslednjih 200 godina već zagrejale planetu za oko 1,2 stepena Celzijusa i ona će samo nastaviti da raste, premašivši rast od 2,4 stepena Celzijusa do kraja veka.
Mi znamo da skorašnji rast temperature nisu izazvale promene u sunčevom prirodnom ciklusu zato što se zagreva sloj atmosfere najbliži Zemlji, dok se sloj atmosfere najbliži Suncu - stratosfera - hladi.
Toplota koja bi se obično otpustila u stratosferu zatočena je gasovima efekta staklene bašte kao što su ugljen dioksid od ljudskog sagorevanja goriva.
Da temperature na Zemlji izaziva Sunce, očekivali bismo da se čitava atmosfera istovremeno zagreje (ili ohladi).
- Kako seks može da utiče na klimatske promene
- Ljudi uništavaju šume i pretvaraju ih u emitere ugljenika
- COP26: Klimatski sporazum iz Glazgova - i 'istorijski napredak' i 'razočaranje'
Tvrdnja: Globalno zagrevanje je dobro
Razne objave koje kruže internetom tvrde da će globalno zagrevanje učiniti delove Zemlje nastanjivijim i da hladnoća ubija više ljudi nego vrućina.
Ovi argumenti često pažljivo biraju samo činjenice koje im odgovaraju, dok ignorišu one koje ih opovrgavaju.
Na primer, istina je da bi neki negostoljubivo hladni delovi sveta mogli postati lakši za život na neko vreme.
Ali na tim istim mestima bi zagrevanje takođe moglo da dovede do ekstremnih padavina, utičući na životne uslove i sposobnost uzgajanja useva.
Istovremeno, drugi delovi sveta bi postali nemogući za život kao posledica povećanja temperature i rasta nivoa mora, kao što je u slučaju najniže zemlje na svetu, Maldiva.
Možda će biti manje smrti uzrokovanih hladnoćom.
Prema studiji objavljenoj u časopisu Lanset, između 2000. i 2019. godine, više ljudi je umrlo kao posledica hladnog vremena nego toplog.
Međutim, očekuje se da porast broja smrti uzrokovanih vrućinom potre sve te spasene živote.
Međuvladin panel o klimatskim promenama Ujedinjenih nacija (IPCC) kaže da su, sveukupno gledano, „rizici po zdravlje i sredstva za život uzrokovani klimom projektovani da porastu sa globalnim zagrevanjem od 1,5 stepeni Celzijusa."
Bilo kakve male lokalne koristi od manje hladnih dana očekuju se da budu premašene rizicima od češćih perioda ekstremne vrućine.
- Koldplej svira, publika proizvodi struju
- Šta je COP26 samit i zašto je važan za budućnost planete
- Nevidljivi uticaj klimatskih promena u Srbiji - u fotografijama
Tvrdnja: Akcija povodom klimatskih promena će osiromašiti ljude
Česta tvrdnja onih koji se protive naporima u borbi protiv klimatskih promena je da su fosilna goriva bila ključna za podsticaj ekonomskog rasta.
Dakle, ograničavanje njihove upotrebe, glasi ovaj argument, neizbežno će dovesti do smanjenja tog rasta i povećanja životnih troškova, što će se najviše negativno odraziti na najsiromašnije.
Ali ovo nije kompletna slika.
Fosilna goriva su pokretala vozila, fabrike i tehnologiju, omogućivši ljudima u poslednjem veku da prave stvari na nivou i pri brzini koja je prethodno bila nezamisliva.
To je omogućilo ljudima da prave, prodaju i kupuju više stvari, kao i da se obogate.
Ali prestanak korišćenja uglja ne znači povratak u dane kola koja vuku volovi i mašina koje se pokreću ručno - sada imamo tehnologije koje mogu da obavljaju sličan posao.
Na mnogim mestima, obnovljiva električna energija - pokretana vetrom ili sunčevom energijom, na primer - sada je jeftinija od električne energije na ugalj, naftu ili gas.
S druge strane, studije predviđaju da ako ne budemo učinili nešto povodom klimatskih promena do 2050. godine, globalna ekonomija bi mogla da doživi pad od 18 odsto zbog štete koju će načiniti prirodne katastrofe i ekstremne temperature na zgradama, životima, kompanijama i zalihama hrane.
Takva šteta će najviše pogoditi najsiromašnije na svetu.
- Svakodnevna hrana koja bi mogla da postane luksuz
- Džinovi vredni više milijardi dolara koji se otapaju
Tvrdnja: Obnovljiva energija je opasno nepouzdana
Objave sa dezinformacijama u kojima se tvrdi da se neuspesi obnovljive energije doveli do nestanaka struje postale su viralne početkom godine, kad je masivan kvar električne mreže ostavio milione Teksašana u mraku i bez grejanja.
Ove objave, koje su preuzeli brojni konzervativni mediji u SAD, pogrešno su okrivili vetrogeneratore za nestanke struje.
Da li su smrznuti vetrogeneratori krivi za nestanak struje u Teksasu?
„Nestanci struje su artefakt lošeg upravljanja proizvodnjom i distribucijom električne energije", kaže Džon Glujas, izvršni direktor Instituta za energiju Daram.
On kaže da je tvrdnja da obnovljiva energija dovodi do nestanaka struje „besmislica… Venecuela ima nafte u izobilju i česte nestanke struje."
Prema Dženi King iz ekspertske grupe IDS Global, ova diskreditacija obnovljive energije „ključna je linija napada onih koji žele da očuvaju zavisnost od nafte i gasa i subvencije za njih."
Kritičari programa za obnovljivu energiju takođe tvrde da ova tehnologija ubija ptice i slepe miševe, ignorišući studije da pogoni na fosilna goriva ubijaju mnogo više životinja.
Nema sumnje da vetrogeneratori ubijaju neke divlje životinje, uključujući ptice.
Ali prema LSE-ovom Istraživačkom institutu za klimatske promene i životnu sredinu:
„Dobrotvorne organizacije za konzervaciju smatraju da korist po svet divljine od ublažavanja klimatskih promena daleko nadmašuje rizike, pod uslovom da se sprovodi pravilna planska kontrola, uključujući pažljiv odabir lokacija."
Pogledajte video o bakama koje čuvaju životnu sredinu
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
( BBC Serbian Naslovna strana )