Rekla bi „ne” federalnoj EU

Konzervativna kandidatkinja koja se nametnula kao najozbiljniji rival Emanuela Makrona na predsjedničkim izborima sljedeće godine počela je juče kampanju, objavljujući da bi se oduprla pozivima Njemačke na federalnu evropsku superdržavu.

Valeri Pekres, koja je sebe opisala kao “jedna trećina Tačer, dvije trećine Merkel”, bila je iznenađujući pobjednik takmičenja za vođstvo konzervativne stranke Republikanci prošlog vikenda, i od tada je doživjela veliki skok u istraživanjima javnog mnjenja.

Na svom prvom predizbornom skupu kao kandidat stranke koja vuče korijene od Šarla de Gola, Pekres je rekla da želi da EU sačuva nezavisnost nacionalnih država i da ne postane federalna superdržava, poput SAD, prenio je Rojters.

Rojters navodi da su se francuski konzervativci kroz istoriju zalagali za evropsku integraciju u oblasti ekonomije, kao što je stvaranje eura ili jedinstvenog tržišta, ali su se odupirali pokušajima da se proces donošenja odluka prenese na nivo EU o osjetljivim suverenim pitanjima poput spoljne politike i odbrane.

“Čujem da neki naši njemački partneri sugerišu da bi Evropska unija trebalo da preraste u saveznu državu. Ljubazno, ali odlučno, reći ću “ne”, izjavila je.

U sporazumu na osnovu kojeg je formirana nova njemačka vladajuća koalicija na čelu sa kancelarom Olafom Šolcom, navodi se da bi EU trebalo da teži “federalnoj evropskoj državi” nakon ustavne konvencije unutar EU.

Pekres je takođe rekla da ne želi da Francuska bude “vazal” SAD, da ne želi da još neka zemlja izađe iz EU kao što je to uradila Britanija i da će raditi sa Šolcom uprkos njegovoj ljevičarskoj većini.

“Radila bih sa njim jer je Njemačka ključni saveznik. Ali, za mene, nema prijateljstva bez iskrenosti”, rekla je.

Na mitingu u centru Pariza, Mišel Barnije, bivši pregovarač EU o breksitu koji je izgubio u trci za lidera stranke, rekao je da se slaže sa Valeri Pekres kada je u pitanju Evropa.

“Nikada nismo bili federalisti, mi smo za zajednicu nacija. Nacije treba da se poštuju u Evropi. Potrebne su nam nacije za borbu protiv nacionalizma”, rekao je Barnije za Rojters.

Pekres, koja upravlja širim regionom Pariza i bila je ministarka u konzervativnoj vladi Nikole Sarkozija, ohrabrena je anketom ove nedelje koja je pokazala da bi pobijedila Makrona sa 52-48 ako bi ušla u drugi krug predsjedničkih izbora u aprilu.

To je prva anketa koja je predvidjela da će Makron izgubiti 24. aprila u drugom krugu otkako je Pekres izabrana za kandidata desnog centra prošle subote. Ona se, međutim, bori sa kandidatima krajnje desnice, Marin Lepen i Erikom Zemurom, za plasman u drugi krug. Makron tek treba da se zvanično izjasni o kandidaturi.

Ankete su dugo pokazivale da će Makron osvojiti drugi mandat, ali to sada izgleda manje jasno. Čak i ako uspije, biće mu potrebno da njegova stranka desnog centra Republika u pokretu, koja je imala slab učinak na svim nedavnim lokalnim izborima, pobijedi na parlamentarnim u junu, ako želi da komotno sprovodi svoje politike.

Imigracija i pitanja bezbjednosti su u prvom planu političke debate, pri čemu Zemur privlači najviše pažnje sa zapaljivim komentarima.

Međutim, ankete pokazuju da birače najviše brine kupovna moć, a ne imigracija, a nakon toga socijalna pitanja.

Rojters piše da će ključno pitanje biti i to hoće li se ekonomski oporavak održati. Ankete pokazuju da birači nisu zadovoljni Makronovom ekonomskom politikom, ali ne misle da bi bilo ko od njegovih oponenata bio bolji u tome.

Ako se pandemija ponovo pogorša, zabrinutost za zdravlje ponovo bi mogla izbiti u prvi plan.

Nakon izlaska Britanije iz EU, Francuska je glavna vojna sila bloka i druga po veličini ekonomija, a sa odlaskom njemačke kancelarke Angele Merkel, Makron je dobio istaknutiju ulogu u Evropi.

( Angelina Šofranac )