Zašto su klimatske tužbe u porastu

Tužba koju su podnijele brojne nevladine organizacije za zaštitu životne sredine, u ime grupe mladih aktivista, dovela je do toga da njemački Ustavni sud presudi da zakon zemlje o zaštiti klime mora da bude izmijenjen tako da obuhvati ambicioznija smanjenja emisija ugljen dioksida

3205 pregleda0 komentar(a)
Foto: Getty Images
B S N S
BBC Serbian Naslovna strana

Dejvid Šipek, student iz istočne nemačke države Bavarije, bavi se klimatskim aktivizmom oko tri godine.

„Posle svih ovih godina borbe, protestovanja i rasprava sa političarima, počeo sam pomalo da gubim nadu", kaže ovaj dvadesetogodišnjak. „Osećao sam se kao da mi je oduzeta budućnost."

Ali u maju ove godine, jedan neočekivani događaj ulio mu je novu dozu optimizma.

Tužba koju su podnele brojne nevladine organizacije za zaštitu životne sredine, u ime grupe mladih aktivista, dovela je do toga da nemački Ustavni sud presudi da zakon zemlje o zaštiti klime mora da bude izmenjen tako da obuhvati ambicioznija smanjenja emisija ugljen dioksida.

Sudska odluka navodi da je propust vlade da zaštiti klimu za buduće generacije neustavan.

„Uvideo sam da, konačno, političari mogu biti izloženi pritisku i naterani da preduzmu mere protiv klimatskih promena", kaže Šipek. „To je zaista promenilo način na koji doživljavam politiku."

On se sada nada da će se dalje nadovezivati na ovu sudsku odluku, koja važi samo za federalnu vladu.

Njega je regrutovala nevladina organizacija, zajedno sa drugim mladim ljudima širom Nemačke, da podnosi tužbe protiv lokalnih državnih vlada.

Tehnički, on tuži državu zato što nije preduzela korake protiv klimatskih promena.

U poslednjih nekoliko godina, širom sveta došlo je do lavine sudskih presuda u korist boraca za zaštitu životne sredine.

Kumulativni broj sudskih slučajeva u vezi sa klimatskim promenama više se nego udvostručio 2015, prema izveštaju koji su napisali Kaja Akselson i njene kolege sa Instituta za promenu životne sredine Oksfordskog univerziteta.

Između 1986. i 2014. podneto je nešto malo više od 800 tužbi, dok je u poslednjih šest godina podneto više od 1.000 tužbi, otkrili su istraživači Džoana Secer i Ketrin Hajam sa Istraživačkog instituta o klimatskim promenama i životnoj sredini Grantam.

Trideset sedam od tih tužbi bili su slučajevi „sistemskog ublažavanja" podneti protiv vlada.

Jedan od najistaknutijih bio je holandski slučaj iz 2015. godine, u kom je sud presudio da holandska vlada ima dužnost da zaštiti svoje građane od klimatskih promena.

Sudije su donele odluku da je plan vlade da smanji emisije za 14 do 17 odsto u odnosu na nivoe iz 1990. godine do 2020. godine nezakonit, imajući u vidu pretnju od klimatskih promena. One su naložile da se cilj poveća na 25 odsto.

Kao posledica toga, holandska vlada je zatvorila jednu elektranu četiri godine ranije nego što je planirano i usvojila novi klimatski plan 2019. godine.

Na drugim mestima, slučajevi su doveli do sličnih presuda - uključujući skorašnju u Nemačkoj koja je inspirisala Šipeka, kao i slučajevi u zemljama kao što je Australija.

Porast broja slučajeva utire put strožoj primeni zakona o životnoj sredini širom sveta i uliva aktivistima kao što je Šipek novi tračak nade.

Roda Verhejen, jedna od najpoznatijih ekoloških advokatkinja u Nemačkoj, i jedna od onih koja je zastupala građane na nemačkom Ustavnom sudu ove godine, kaže da veruje da postoje tri razloga za povećanje broja uspešnih slučajeva.

„Jedan je da sudovima treba dugo vremena da izvedu zaključke", kaže ona.

Veći broj tužbi podnet je od 2014. godine, tako da su neke tek sad stigle na red posle mnogo godina rada.

Uz to, naučni dokazi da su klimatske promene izazvali ljudi postali su neporecivi, što znači da je advokatima mnogo lakše da to i dokažu na sudu.

A zakoni o upravljanju koje zemlje moraju da slede takođe su se razvili i proširili - Verhejen ističe da onomad kad je ona počela da studira pravo pre oko tri decenije nije bilo ničeg ni izdaleka povezanog sa klimom.

„I, na kraju, očigledno se narativ oko toga šta društvo doživljava kao klimatske promene promenio", objašnjava ona.

„Većina zakona je do određene mere fleksibilna, zato što uvek morate da tumačite postojeće propise. A kad sudije to rade, u obzir uzimaju društvene norme i kako su se sistemi verovanja promenili."

Ovaj razvoj događaja ona poredi sa prekršajima u vezi sa marihuanom - kako su stavovi prema ovoj drogi u mnogim zemljama postali liberalniji, tako su i kazne postale mnogo blaže.

U kontekstu klimatskih promena, javnost sada većinski prihvata naučni konsenzus da je do njih došlo čovekovim aktivnostima, a ankete ih redovno stavljaju u sam vrh zabrinutosti kod ljudi.

To je, zauzvrat, navelo sudove da postanu spremniji na presude protiv odgovornih za emisije.

Verhejen objašnjava da je ovogodišnja nemačka presuda značajna zato što mnoge zemlje nemaju ustavni sud koji može da donosi ovaj tip odluka.

Kao drugo, one su neograničene, tako da važe od sada pa zauvek, i ona očekuje da će imati veliki uticaj na druge slučajeve širom Evrope.

Kao i tužbe protiv vlada, slučajevi protiv korporacija takođe su počeli da uzimaju maha.

Jedna ključna presuda iz 2021. godine ponovo je doneta u Holandiji, gde je naftni gigant Rojal Dač Šel dobio nalog da smanji svoje emisije za 45 odsto do 2030, u odnosu na nivoe iz 1990. godine.

Šel je najavio da će se žaliti na tu presudu, istovremeno pojačavajući napore da postigne nula neto emisija do 2050. godine.

Portparol Rojal Dač Šela kaže da se kompanija „trudi da ispuni zahteve iz presude holandskog suda" i da je posvećen smanjenju svojih emisija Obima 1 i 2 za 50 odsto do 2030, u odnosu na nivoe iz 2016.

To su Šelove direktne emisije iz izvora u njegovom vlasništvu ili kontrolisanih izvora, i njegove indirektne emisije iz generacija kupljene električne opreme, pare, grejanja i hlađenja.

„Naš poslovni plan za 2022. godinu odražavaće ovaj novi cilj, čijem smo postizanju posvećeni bez obzira na to da li ćemo dobiti ili izgubiti našu žalbu na presudu", kaže portparol Šela.

Ova smanjenja ne obuhvataju emisije Šelovog sagorevanja proizvoda fosilnih goriva, koje potpadaju pod kategoriju emisija Obima 3.

U holandskoj presudi navedeno je da kompanija takođe mora da smanji svoje emisije Obima 3, ali Šelov portparol kaže da ovi nalazi smatraju Šel odgovornijim za širi globalni problem.

Pol Benson, advokat briselske nevladine organizacije Klajent Ert, specijalizovane za sudske sporove u vezi sa životnom sredinom, kaže da je ovaj slučaj „želeo da primeni isti rezon iz presude protiv holandske vlade na korporativno telo.

To je bila velika novina i mislim da mnogo komentatora i ljudi u našim prilično zatvorenim pravničkim krugovima nije bilo sasvim sigurno na koji način će sud to tumačiti."

„Bio sam oduševljen što je sud presudio da je klimatska politika kompanije praktično neodgovarajuća", dodaje on, nazvavši presudu „prekretnicom".

Ovaj slučaj je takođe prvi put da je nekoj kompaniji naloženo da se povinuje Pariskom klimatskom sporazumu:

„To pokazuje da Pariski sporazum ima zube - ne samo protiv vlada, već i protiv kompanija."

To je, opet, utrlo put drugim tužbama kojima se korporacije žele naterati da se povinuju ovom sporazumu.

Verhejen trenutno radi na tužbi protiv nemačkih proizvođača automobila BMV, Mercedes-Benc i Folksvagen, koja će ih, ako bude bila uspešna, naterati da izbace motore sa sagorevanjem do 2030, u skladu sa pariskim ciljevima.

„Kao što biste mogli da očekujete, akteri iz ove oblasti i advokati u našoj zajednici veoma su pažljivo proučavali presudu Šelu i poveli se za lokalnim rezonovanjem da bi ih primenili u svojoj nadležnosti", dodaje Benson.

„Tužba nam još nije uručena", kaže portparol Dajmlera, koji pravi automobile Mercedes-Benca.

„Mi ne vidimo osnov za nalog za prestanak protivzakonitih radnji, zato što smo odavno objavili jasnu objavu našeg 'menjanja trake' što se tiče klimatske neutralnosti: kao proizvođači automobila, naša ambicija je da postanemo potpuno električni do kraja decenije, gde god to tržišni uslovi budu dozvolili."

Portparol BMV-a kaže: „BMV Grupa je čvrsto posvećena Pariskom klimatskom sporazumu i već predvodi automobilsku industriju u borbi protiv klimatskih promena."

Za to vreme, portparol Folksvagena kaže da je to prvi proizvođač automobila koji se obavezao na sve ciljeve postavljene u Pariskom klimatskom sporazumu.

Navodi i da je Folksvagen „odlučan da postane neto ugljenički neutralan najkasnije do 2050. godine", sa ciljem da uloži 35 milijardi evra u električnu mobilnost pre 2025.

Benson i jedan od njegovih kolega, Sebastijan Bektel, ističu da slučajevi koji se vode trenutno osporavaju samo delić uništavanja životne sredine koje se odigrava širom sveta.

Mnogi aktivisti nemaju finansijske resurse da se suprotstave velikim korporacijama.

„Mnoge zemlje ne žele da iznose ove tvrdnje", kaže Bektel.

„U Velikoj Britaniji, to je prevashodno pitanje troškova. U drugim zemljama, prosto je nemoguće otići na sud da bi se sproveli neki konkretni zakoni."

U Nemačkoj, novopokrenuta nevladina organizacija Grin ligal impakt želi da se pozabavi ovim problemom nudeći specijalističku obuku mladim pravnicima i povezujući grupe građanskog društva s onima koji nude pravno zastupanje.

Generalna direktorka Henrike Liderman kaže da je kao mlada ekološka aktivistkinja „oduvek viđala da mladi ljudi imaju političke ideje".

„A tu su, potom, i advokati, često stariji beli muškarci, koji nam govore da naše ideje nisu moguće zbog zakona", kaže on. „I ja sam pomislila da želim da znam zbog sebe da li je to istina. I ako jeste, želim da znam kako to da promenim."

Lindeman kaže da je jedan od ciljeva organizacije da ohrabri grupe aktivista da nastupaju strateški u sudskim slučajevima koje slede, da bi bilo kakva presuda mogla da utre put budućim parnicama.

Ona navodi primer velikog broja aktuelnih slučajeva koji osporavaju planirani autoput dug 850 kilometara u Nemačkoj, za koji tvrdi da nije bio proučen kroz prizmu klime.

„Mislim da bi se, ako sud presudi protiv dela autoputa, ova rasprava promenila", kaže ona.

„Ne bi se radilo samo o delu autoputa, već bi u pitanju bio čitav plan. I onda bismo morali da promenimo i čitavu raspravu o mobilnosti."

Pitanje pristupa pravdi takođe postavlja pitanje da li bi na Globalnom jugu, koji je neproporcionalno pogođen klimatskim promenama, u budućnosti mogli da podnose tužbe protiv korporacija ili vlada u bogatijim zemljama.

Grin ligal impakt već radi na pomaganju ljudima u drugim zemljama pogođenim aktivnošću nemačkih kompanija da traže pravdu, a nedavna britanska presuda navela je da zajednice mogu da tuže roditeljske kompanije tražeći odštetu za ekološku štetu koju se izazvale njihove podružnice.

Verhejen kaže da bi bilo teško pronaći sudove koji podržavaju slučajeve protiv stranih vlada, „ukoliko se u nekom trenutku neka veoma teško pogođena zemlja ne odluči za tužbu države protiv države, što je već duže vremena tema razgovora u akademskim i političkim krugovima, ali se još nije dogodilo."

Ekolozi su optimisti nakon ovogodišnjih presuda. Ali imajući u vidu koliko sporo sudovi rade, da li misli da bi to moglo da bude premalo i prekasno?

„Očigledno ne mislim da je prekasno, inače ne bih radila to što radim", odgovara Verhejen.

„Mislim da zapravo viđamo mnogo napretka."

Benson se slaže s tim. „Mislim da su ljudi nekad skloni da o klimi razmišljaju fatalistički", dodaje on.

„Ali sve što radimo sada da ublažimo štetu i prilagodimo se od ogromne je koristi."

U pogledu toga kakve bismo potencijalno revolucionarne slučajeve mogli da imamo u budućnosti, Verhejen kaže da bi i finansijski sektor i „sve što ima veze sa korišćenjem zemlje i šuma" mogle da budu oblasti u kojima očekuje više dešavanja.

„Ako bolje proučite presudu Šelu, u njoj stoji da ne sme da bude više ulaganja u fosilna goriva, i tačka", objašnjava ona.

„Da sam finansijska institucija, obratila bih pažnju na to."

Ali celokupno gledano, advokati koji rade u ovoj oblasti često ističu da parnice nisu srebrni metak za okončanje klimatske krize.

„To je samo jedna od poluga koja može da se upotrebi da se dođe do neophodnih promena", kaže Benson.

„Druge poluge su aktivizam, politika i, naravno, nauka. Ali parnice su neverovatno moćna alatka i mislim da smo se ove godine u to i lično uverili."

Pogledajte video o ekoblokadama u Srbiji

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk