DF neće dati saglasnost za nova blanko zaduženja
Ministarstvo finansija i socijalnog staranja saopštilo da su zaokružili finansiranje za narednu godinu, ali u predlogu budžeta planiralo 500 miliona za finansiranje deficita u 2022. godini i fiskalnu rezervu za 2023, kao i 900 miliona za potrebe refinansiranja dugova
Demokratski front (DF) neće dati saglasnost da prođe u predlogu budžeta odredba da se država može zadužiti do iznosa od 500 miliona eura za potrebe finansiranja deficita u 2022. godini i stvaranja fiskalne rezerve za finansiranje nedostajućeg novca u 2023. godini. Uz to, neće dati ni saglasno za zaduženje od 900 miliona eura zapotrebe refinansiranja dugova.
To su saopštili predstavnici DF na skupštinskom Odboru za ekonomoju, finansije i budžet koji je nastavio danas sjednicu na kojoj se raspravlja o najvažnijem ekonomskog aktu za narednu godinu.
Poslanik DF-a Dejan Đurović podsjetio je da je ministar finansija i socijalnog staranja Milojko Spajić izjavio da je zaokružena finansijska konstrukcija za potrebe budžeta za narednu godinu, kao i da je to juče u parlamentu izjavio i ministar ekonomskog razvoja Jakov Milatović.
"Ako je zaokruženo finansiranje, zašto ste u predlogu budžeta u članu 15 stavili odredbu da se država može zadužiti 500 miliona eura, kao i za otkup i refinansiranje duga od 900 miliona eura? Isto ste ovo traži i u junu kada smo to odbili. Tada smo rekli da nikakvo zaduženje neće proći. Zašto nam treba ovih 500 miliona? Da li je ovo za potrebe projekta 'Evropa sad'. Ovaj stav treba da se briše, zaduženje na povjerenje, a da se ne pita parlament ne može. Isto važi i za prethodni stav od 900 miliona eura", rekao je Đurović.
On je kazao da će dati amandman da se Skupština mora pitati o zaduživanju, a ne da se ovako daje saglasnost parlamenta na "blanko zaduženja".
Spajić mu je odgovorio da je prirodno da se države svake godinu zadužuju u bruto iznosu i da je prirodno da se izdaju obveznice i kada im ne trebaju.On je objasnio da se ne može javno najavljivati zaduživanje i da se traži saglasnost od parlamenta za obveznice jer to nije dobro jer akose javno najave onda se može desiti mešetarenje na berzi. Spajić je kazao da može upoznati poslanike prethodno saizlaskom na tržište i da oni potpišu izjavu da to javno neće iznositi.
"Ovih 500 miliona eura je opcija da se zadužimo u povoljnom trenutku i da imamo rezervu. Svaki novi amandman je opterećenje za budžet", rekao je Spajić.
Na priču poslanika Đurovića se nadovezao i poslanik SD-a Damir Šehović čija je partija predla amandman da se briše mogućnost zaduženja od 500 milioan eura.
"Nijeste odgovorili na pitanje poslanika Đurovića. Vi ste napisali da se država može zadužiti 500 miliona eura, a nedeljama pričate da je zaokruženo finansiranje. Odgovorite na pitanje da li treba zaduživanje za pokriće deficita u 2022.godini", rekao je Šehović.
On je najavio podršku DF-u za amandman da se Skupština pita o zaduživanju i predložio da se formuliše zajednički amandman o ovom krupnom pitanju na nivou odbora, a da u tom slučaju SD povuče njihov amandman.
Đurović je rekao da je saglasan sa predlogom Šehovića i da bi trebalo naći zajednički stav o tom krupnom pitanju na nivou odbora.
Šehović je pitao Spajića da li su spremni da podnesu odgovornost ako se poveća nezaposlenost zbog povećanja minimalne zarade na šta je upoziorila i Centralna banka.
"Ko je Centralna banka da odlučuje o nezaposlenosti. Ona se bavi monetarnom politikom, a ni to ne radi", ocijenio je Spajić.
On je najavio i reviziju broja nezaposlenih, a podsjetio je na podatak Monstata po kojima je došlo do povećanja zaposlenosti.
Poslanik PZP-a Branko Radulović je kazao da se Skupština mora pitati za zaduženje i da se poslanici sa svim detaljima upoznaju.
Državni sekretar Janko Odović je kazao da im treba "ovih 500 miliona zbog amandmana na budžet", na šta mu je poslanica Simonida Kordić (DF) odgovorila da su "oni stavili ovih 500 miliona u predlog budžeta" i da su im tako predlog stigli u Skupštinu, te da su nakon toga stigli amandmani.
"Jedina država na svijetu koja se zadužila 750 i vrati 450 miliona i njen se ukupni dug smanji"
Poslanik DPS-a Petar Ivanović nije se saglasio sa stavom Spajića da je ova Vlada smanjila javni dug države i da je prethodna Vlada ostavila praznu kasu od nekih 100-ak miliona eura.
"Niste našli praznu kasu i bili ste ovdje kada smo razmatrali izvještaj Državne revizorske institucije gdje ste našli 172 miliona eura.. Vi ste se zadužili 700 miliona eura i kažete da ćete vrati 450 miliona dugova. Znači ostaje 300 miliona. Ovo će biti jedina država na svijetu koja se zadužila 750 i vrati 450 miliona i njen se ukupni dug smanji. Ja predlažem da se pozabavimo kako da kandidujemo ministra Spajića za Nobelovu nagradu iz oblasti ekonomije jer će ovo biti ogroman doprinos zemljama u razvoju da se zadužuju po 500 miliona i vraćaju 250 miliona i tako smanjuju svoj dug" rekao je Ivanović.
Poslanik SDP-a Raško Konjević je kazao da su ovakvi članovi u vezi zaduženja postojali i ranije i treba da vidi parlamentarna većina da li će prihvatiti praksu prethodnih Vlada.
Konjević je ocijenio da je problem što mnogi od predloga zakona, poput zakona o naknadama majkama, izazvati multiplikativni efekat duži niz godina i da su se kao takvi morali naći u predlogu fiskalne strategije.
Poslanik Demokrata Danilo Šaranović je kazao da nema ništa protiv predloga vladajućih partija u vezi novih zaduženja, ali je kritikovao poslanike opozicije koi su kao dio vlasti ranije dali saglasnost za neograničeno zaduženje.
( Marija Mirjačić )