Prethodnih sedam godina najtoplije u istoriji, pokazuju podaci EU
Služba za klimatske promjene Kopernikus saopštila je da je 2021. bila peta najtoplija godina, sa rekordnim temperaturama toplotom u nekim regionima.
Proteklih sedam godina bile su najtoplije u istoriji, najnoviji su podaci satelitskog sistema Evropske unije.
Služba za klimatske promene Kopernikus saopštila je da je 2021. bila peta najtoplija godina, sa rekordnim temperaturama toplotom u nekim regionima.
A količina gasova koji zagrevaju atmosferu nastavila je da raste.
Na nedavnom klimatskom samitu u Glazgovu, svetski lideri su rekli da su posvećeni ograničavanju globalnog porasta temperature na 1,5 stepeni Celzijusa kako bi suzbili klimatske promene.
Ali naučnici upozoravaju da vreme brzo ističe.
- Sve o klimatskim promenama
- Zagrevanje sveta - duplo više vrelih dana sa temperaturom iznad 50 stepeni
- Vrućine u Evropi dostigle `problematičan` nivo u 2020. godini
Visoka cena po ljude, životnu sredinu, privredu, zbog porasta temperatura već su vidljivi širom sveta.
Evropa je preživela najtoplije leto, a temperaturni rekordi na zapadu SAD i Kanade oboreni su za nekoliko stepeni.
Ekstremni požari u julu i avgustu spalili su skoro čitave gradove do temelja i ubili stotine.
„Ovi događaji su ozbiljan podsetnik na potrebu da preduzmemo odlučne i delotvorne korake ka održivom društvu i radimo na smanjenju emisija ugljenika", objašnjava Karlo Buontempo, direktor Službe za klimatske promene Kopernikus.
Podaci su dobijeni iz sistema Sentinel satelita koji prate Zemlju iz orbite, kao i merenja na nivou zemlje.
Peta najtoplija godina
Podaci Kopernikusa pokazali su da je 2021. bila peta najtoplija zabeležena, neznatno toplija od 2015. i 2018.
Prosečna temperatura 2021. bila je 1,1-1,2 stepeni iznad predindustrijskog nivoa pre oko 150 godina.
Agencija je saopštila da su početkom godine bile relativno niske temperature u odnosu na prethodne godine, ali da su do juna mesečne temperature bile među četiri najtoplije zabeležene.
Iznadprosečne temperature zabeležene su na zapadnoj obali SAD, Kanadi, Grenlandu, kao i u velikim delovima severne i centralne Afrike i Bliskog istoka.
Vremenski fenomen poznat kao La Ninja - kada su površinske temperature mora niže - doprineo je ispodprosečnim temperaturama u zapadnom i istočnom Sibiru, na Aljasci i u centralnom i istočnom Pacifiku početkom i krajem 2021.
- Vreli talas u Kanadi obara rekorde - prvi put izmereno 46,6 stepeni Celzijusa
- Šumski požar progutao kanadsko selo u talasu tropskih vrelina
- Vreli talas u Americi - besne požari na Zapadu, poginula dvojica vatrogasaca
Najtoplije leto u Evropi
Ukupna prosečna godišnja temperatura u Evropi nije ušla u rekordnih deset najtoplijih godina, ali je leto bilo najtoplije.
Toplotni talas zahvatio je Mediteran u julu i avgustu, posebno pogodivši Grčku, Španiju i Italiju.
Na Siciliji je zabeleženo 48,8 stepeni Celzijusa, čime je za 0,8 stepeni oboren evropski rekord.
Visoke temperature u istočnom i centralnom Mediteranu praćene su intenzivnim šumskim požarima, posebno u Turskoj, Grčkoj, Italiji, Tunisu i Alžiru.
A Evropu je pogodilo i ekstremno vlažno vreme, sa ogromnim poplavama koje su uništile delove Nemačke, Belgije i Holandije.
Ovi događaji su bili deo iste slike vremenskih sistema narušenih klimatskim promenama.
- Za katastrofalne poplave u Evropi najverovatnije krivi ljudi
- Kako izgleda život na „najvrelijem mestu na Zemlji“
- Više od tri milijarde ljudi će do 2070. živeti u ekstremno toplim mestima
Povećana količina gasova
Koncentracija dva gasa u Zemljinoj atmosferu koja značajno doprinose klimatskim promenama porasla je 2021. godine, saopštio je Kopernikus.
Koncentracije ugljen-dioksida su prošle godine dostigle 414,3 delova na milion, rastući sličnom stopom kao 2020.
Ali naučnici su primetili da se nivo metana u atmosferi povećao i dostigao do sada neviđenih 1.876 delova na milijardu.
Stopa rasta metana je takođe bila veća nego 2020. godine - Kopernikus je saopštio da su obe stope bile veoma visoke u poređenju sa satelitskim podacima u poslednje dve decenije.
Naučnici kažu da je važno smanjiti nivoe metana jer je on moćniji od ugljen-dioksida, ali se zadržava mnogo kraće u Zemljinoj atmosferi.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
( BBC Serbian Naslovna strana )