Ko je bila Roza Luksemburg i zašto je važna i danas
Njena zaostavština je tolika da je u januaru 2019. godine samo u Nemačkoj na ulice izašlo hiljade ljudi da joj odaju poštu
Prošlo je više od 100 godina otkako je spisateljica, filozofkinja i antiratna aktivistkinja Roza Luksemburg ubijena u 47. godini.
Ubili su je frajkori - desničarska paravojna formacija nastala u društvenim i političkim previranjima posle završetka Prvog svetskog rata.
Njena zaostavština je tolika da je u januaru 2019. godine samo u Nemačkoj na ulice izašlo hiljade ljudi da joj odaju poštu.
Ali šta je to kod nje što i dalje inspiriše mlađe generacije?
Biografi tvrde da je to njena neumorna želja da dovodi u pitanje one na vlasti - njen borbeni rad protiv političke dogme, društvene nejednakosti, seksizma i diskriminacije protiv invaliditeta učinili su njeno nasleđe živim i svežim.
Upravo je tim stavom stekla neprijatelje i na desnici i na levici političkog spektra.
- Draga Ljočić - prva srpska lekarka i pionirka borbe za prava žena u Srbiji
- Trnovit put Ksenije Atanasijević - prve žene s titulom doktora nauka u Srbiji
- Mitra Mitrović - heroina Srbije prepuštena zaboravu
Još od samih početaka, Roza Luksemburg, rođena u martu 1871. godine, isticala se u veštini ignorisanja prevage koja ne ide u njenu korist i stalnog preispitivanja statusa kvo.
U javnom životu nailazila je na mnoge prepreke. Šepala je od rođenja u vreme kad se na fizički invaliditet gledalo sa visine, a kao Jevrejka bila je i te kako tretirana kao građanka drugog reda u Poljskoj pod okupacijom Rusije.
A opet, uprkos tim preprekama, postala je jedna od retkih žena u to vreme koja je stekla doktorat na Univerzitetu u Cirihu, u Švajcarskoj.
Tokom čitavog života, Luksemburg je mnogo puta završavala u zatvoru zbog vlastitih ideja - kao što je protivljenje Prvom svetskom ratu - i iako ju je inspirisao marksizam, nije imala problema da bude jedna od njegovih najglasnijih kritičarki.
Doživljava se i kao svetionik pokreta oslobođenja žena, iako se u svoje vreme sama Luksemburg nikada do kraja nije identifikovala sa feminističkim pokretom.
- Milunka Savić i Flora Sands - žene koje su zajedno ratovale za Srbiju
- Šivenje i feminizam: Slučajna revolucija do koje je dovela Singerica
- Šta ćerke legendarnih boraca za građanska prava misle o svetu danas
Kejt Evans, autorka i ilustratorka Crvene roze, grafičke biografije Roze Luksemburg, priča nam njenu priču, služeći se vlastitim rečima Roze Luksemburg:
1. „Želim da opteretim savest imućnih svom patnjom i svim skrivenim, gorkim suzama."
Kao učenica u Varšavi 1880-tih, Roza Luksemburg je prvi put digla glas protiv nejednakosti i ljudske patnje.
2. „Kapitalizam je sklon da obavije čitavu planetu... a opet ne može da stoji sam za sebe; potrebni su mu drugi ekonomski medijumi kao njegovo tlo"
Studirala je za doktorat iz ekonomije.
Doktorka Luksemburg tvrdila je da je kapitalizam fundamentalno nestabilan i sklon krizama, i predvidela je neke od uzroka koji su doveli do onoga što danas nazivamo finansijskom krizom iz 2008. godine.
3. „Socijalizam ili varvarizam"
Čvrsto je verovala da kad je kapitalizam u krizi, postoji jedno veoma prosto rešenje - socijalističko društvo uvek je bolje od haosa i surovosti za koje je okrivljavala razuzdani kapitalizam.
4. „Samo direktna masovna akcija može da dovede do promene!"
Doktorka Luksemburg je bila pristalica socijalističke revolucije i podsticala je ljude da se izdignu i preuzmu kontrolu nad vlastitim životima.
5. „Sloboda samo za sledbenike jedne partije nije nikakva sloboda. Sloboda je uvek i isključivo sloboda za one koji misle drugačije."
Ali bila je i demokrata. Verovala je u slobodu štampe i slobodu okupljanja, i po tim pitanjima se nije slagala sa Lenjinom.
6. „...da poseje smrt i razaranje."
Roza Luksemburg je bila žestoki protivnik imperijalizma.
7. „Rat je metodično, organizovano, masovno ubistvo"
Borila se protiv Prvog svetskog rata - zbog čega je završila u zatvoru - i verovala je da je generalima odgovornim za njega trebalo da se sudi za ratne zločine.
8. „Sa svakom muvom koju neko bezobzirno spljeska i zgnječi, čitavom svetu dođe kraj"
Njeno poštovanje prema životu protezalo se i na životinjsko carstvo. Dok je bila u zatvoru, hranila je ose u ćeliji od svog sledovanja džema.
9. Ne koristite izgovore i borite se da promenite svet
Uprkos tome što je bila diskriminisana kao žena, izbeglica, Jevrejka i neko sa fizičkim invaliditetom, Roza Luksemburg je postala cenjena i uspešna akademska teoretičarka, novinarka i urednica - da ne pominjemo beskompromisna socijalistička revolucionarka.
Sve slike iz Crvene Roze Kejt Evans, i izdanju Verso buksa, 2015.
Možda će vas zanimati i ovaj video: Pravnice koje imaju jednu misiju - da oslobode zatvorenike u Nigeriji
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
( BBC Serbian Naslovna strana )