Zlatna kočija zauvek parkirana- borba sa teškim nasleđem iz prošlosti
U zvaničnoj video izjavi, kralj Viljem-Aleksander je rekao da je kočija uvredljiva za veliki broj ljudi i pozvao sve da se zajedno suoče sa naslijeđem njihove kolonijalne istorije
Kralj Viljem-Aleksander objavio je da će holandska kraljevska porodica prestati da koristi zlatnu kočiju zbog kritika da veličaju ropstvo.
Kritičari kažu da je jedna strana kočije - De Guden Kots (De Gouden Koets) - ukrašena slikom koja veliča kolonijalnu prošlost zemlje.
Kočija se tradicionalno koristila za prevoz holandskih monarha na otvaranje parlamenta.
Odluka je usledila posle debate pokrenute zbog njene istorije.
- Holandski kralj se izvinjava zbog odlaska na odmor tokom pandemije
- Nizozemska u Srbiji ostaje Holandija: Šta još „u Srbiji zovu drugačije"
- Robovlasnički turizam: Obilasci plantaža i nezgodna pitanja na američkom jugu
Na kontroverznoj slici sa jedne strane kočija su crnci i Azijati - jedan od njih kleči i nudi robu i šećernu trsku mladoj belkinji koja sedi i koja je simbolizuje Holandiju, a do nje je muškarac koji daje knjigu mladiću.
Ovo je delo slikara Nikolasa van der Veja, koji je 1896. godine imao nameru da portretiše poklon Holandije kolonijama, a to je civilizacija.
U zvaničnoj video izjavi, kralj Viljem-Aleksander je rekao da je kočija uvredljiva za veliki broj ljudi i pozvao sve da se zajedno suoče sa nasleđem njihove kolonijalne istorije.
„Nema smisla osuđivati i brisati ono što se dogodilo", rekao je on.
„Zabrana simbola i objekata takođe nisu rešenje.
„Umesto toga, potreban je zajednički napor koji će trajati duže i dublje ući u problem. Napor koji će nas spojiti umesto deliti", dodao je.
Kočije se ne koriste poslednjih nekoliko godina i nalaze se u muzeju u Amsterdamu od restauracije koja je završena prošle godine.
Aktivisti koji vode antirasističku kampanju u Holandiji pozdravili su ovaj potez, ali pozivaju kralja da preduzme još neke akcije koje će se suočiti sa nasleđem kolonijalizma.
„On kaže da se prošlost ne treba gledati iz ove perspektive i vrednosti u današnjici", kaže Mičel Esajas, koosnivač Blek Arhivsa u Amsterdamu.
Misli da je to zabluda, jer se i u istorijskom kontekstu ropstvo može posmatrati kao zločin protiv čovečnosti.
Poslednjih godina, mnogi Holanđani pozivaju nadležne da završe sa kolonijalnom prošlošću.
Tokom 17. veka, pod holandskom vlašću bile su teritorije na prostoru današnje Indonezije, Južne Afrike, Kurasaa i Nove Gvineje, gde je bio organizovan najveći deo transatlantske trgovine robljem.
Prošle godine, gradonačelnica Amsterdama Femke Halsema uputila je formalno izvinjenje, jer je grad u prošlosti imao veliku ulogu u trgovini robljem.
Taj potez ju je doveo u sukob sa premijerom Markom Rutom, koji je odbacio pozive da se i država formalno izvini.
Možda vas i zanima video o crnom tržištu na kojima su sobarice na prodaju
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
( BBC Serbian Svi članovi )