„Jedeš li ga s mirom?“ - kako je kampanja za besplatnu pravnu pomoć ženama žrtvama nasilja stigla i do pekare u PG
„Izrazito je važno da žene od samog starta i prijavljivanja nasilja ili trgovine ljudima imaju adekvatnog pravnog zastupnika koji će da ih vodi kroz te često komplikovane i stresne procedure".
Dok je u utorak Podgoričanka Irena Radonjić čekala da se prohladi vruć hleb, tek što ga je donela iz omiljene pekare iz komšiluka, videla je da je omot drugačiji.
Umesto imena pekare, pisalo je „Jedeš li ga s mirom?", uz podatak da 42 odsto žena u Crnoj Gori uz obrok pretrpi nasilje.
Ireni je zastao dah.
„Iskreno, prva rekacija mi je bila šok!
„Kad sam okrenula i malo bolje pogledala, nisam znala da li da budem srećna ili da plačem do čega smo došli", kaže stanovnica glavnog grada Crne Gore za BBC na srpskom.
Papir iz pekare deo je šire reklamne kampanje za besplatnu pravnu pomoć, pod sloganom #IspričajPričuDoKraja koja već mesecima traje u Crnoj Gori, uz podršku Evropske unije, Vrhovnog suda, Ministarstva pravde i nevladinih organizacija.
- Kako je moj otac ubio moju majku
- Zbog čega žene u Srbiji najčešće stradaju od ruke najbližih
- „Užasno je teško, silovana sam sa sedam godina" - slučaj iz Srbije pokrenuo lavinu ispovesti u regionu
Crna Gora je odavno uvela zakon o besplatnoj pravnoj pomoći u slučajevima porodičnog nasilja, ali statistike pokazuju da žene taj servis vrlo malo koriste, kaže Maja Raičević iz podgoričkog Centra za ženska prava.
Servis omogućuje ženama, bez obzira na materijalni status, da se za pomoć prijave u opštinskom sudu lično, poštom ili mejlom.
„Izrazito je važno da žene od samog starta i prijavljivanja nasilja ili trgovine ljudima imaju adekvatnog pravnog zastupnika koji će da ih vodi kroz te često komplikovane i stresne procedure.
„Besplatna pravna pomoć je ključna stvar za pristup žrtava pravdi", kaže Raičević za BBC.
Šokantni marketing
Pozdravlja ideju da se taj servis promoviše na raznim mestima, poput pekara, kako bi došle do što šireg broja žena, posebno onih u manjim i seoskim sredinama gde nema mreže nevladinih organizacija.
„Dobro je da žene u nekim svakodnevnim situacijama, kad se možda najmanje nadaju, dobiju informacije koje su im potrebne.
„One će se obratiti kad kod njih sazri odluka da nešto prijave, ali do takve odluke će pre doći ako znaju da postoje servisi koji su im dostupni i ljudi koji su za to specijalizovani da im pomognu da se zaštite i posavetuju", ističe Raičević.
Ovaj „šokantni marketing", kako ga Irena naziva, za svaku je pohvalu posebno u društvima sa vrlo čestim partnerskim nasiljem, kao što su balkanska.
„Smatram da je izuzetna stvar, baš zbog nas koji ovako to primimo k srcu i stanemo.
„Žene svakodnevno trpe nasilje, svuda se dešavaju užasna ubistva i to otprilike privedu muža, a puste ga posle određenog vremena, on dođe kući ubije dve ćerke i ženu", navodi kao primer.
„To su strašne stvari, jezive stvari".
U Crnoj Gori znatan procenat žena između 15 i 65 godina je bio izložen partnerskom nasilju: čak 42 odsto žena je tokom života imalo iskustvo sa bar jednim od četiri tipa partnerskog nasilja - psihičkim, ekonomskim, fizičkim ili seksualnim.
Kada se uzme u obzir da je ova brojka zasnovana samo na iskazima žena koje su bile spremne da otvoreno govore o ličnim iskustvima, „može se smatrati donjom granicom njegovog stvarnog prisustva u ovom delu ženske populacije", navodi se u istraživanju agencije Ipsos iz 2017.
Upravo to je podstaklo vlasnika podgoričke pekare Viktorija Šaćira Temaja da se uključi u kampanju.
Kako kaže, to je učinio na predlog jednog od dostavljača i želi da je nastavi.
„Razmišljam da naručim još tih papira, treba da se narod opameti konačno", kaže Temaj za BBC.
Odlične reakcije
Svi su pozitivno reagovali, dodaje.
„Zadovoljni su svi, dobre su reakcije.
„Ima takvih slučajeva nasilja još mnogo. Dosta više sa tim, dosta je nasilja na Balkanu", napominje Temaj.
O ovome se mnogo pisalo i na društvenim mrežama, a ljudi navode da su se u akciju uključile i pekare u Budvi i u drugim crnogorskim gradovima.
Tajna koja ostaje u kući
Malo žena je kontaktiralo određene službe pošto su doživele nasilje, pokazuje izveštaj OEBS-a o Crnoj Gori.
Čak i posle najtežih incidenata fizičkog i/ili seksualnog nasilja, velika većina preživelih nije obavestila policiju.
Ovo može biti u vezi s uverenjem, koje deli dve od pet žena, da je nasilje u porodici „privatna stvar" koja treba da ostane unutar porodice, navodi se.
Ako se žene i odluče da prijave nasilje i istraju u birokratsko-sudskom lavirintu nije sigurno da će dočekati pravdu.
Kaznena politika u Crnoj Gori je prilično blaga, za trećinu krivičnih dela sudije često primenjuju uslovnu osudu - u čak trećini slučajeva, podaci su analize Saveta Evrope i Centra za ženska prava.
Oni koji dobiju zatvorske kazne, u većini slučajeva (87 procenata) dobiće kaznu od jednog do šest meseci zatvora.
Oštećena je „sela na krevet u spavaćoj sobi i tada je njen suprug ustao sa kreveta i udario je nogom, tačnije stopalom u predelu glave - nosa.
Tom prilikom njoj je počela da ide krv iz nosa i tada su deca ušla u sobu i počela da vrište i plaču.
Nakon toga su svi seli u dnevni boravak. Tada je suprug uzeo kuhinjski nož i govorio je 'izbošću se ako ti odeš od mene' ".
Uprkos činjenici da su deca prisustvovala nasilju oca nad majkom, sud je činjenicu, da je okrivljeni otac dvoje dece, cenio kao olakšavajuću okolnost.
Izvor: Analiza kaznene politike u krivičnim i prekršajnim predmetima u oblasti porodičnog nasilja u Crnoj Gori za 2017. godinu
Zašto je pravna pomoć važna?
Zato što će žene tako dobiti savete stručnjaka koji su specijalisti za tu oblast, ističe Maja Raičević.
Tako će lakše podneti ponekad mučne procese koji pored osnovne, mogu izazvati dodatnu traumu.
„Blaga kaznena politika je dobrim delom i zbog toga što u sudskim postupcima okrivljeni uvek ima advokata, po zakonu imaju pravo dok se žrtvama vrlo često i ne preporučuje da angažuju pravnog zastupnika.
„Smatra se da će tužilaštvo odraditi taj deo posla i da će ih adekvatno zastupati, međutim, to u praksi često biva drugačije - žrtve idu same u postupak, prisustvuju procedurama, nailaze nekad na vrlo neprijatna ispitivanja i sreću se sa nasilnicima", ocenjuje ona.
Kako do besplatne pravne pomoći?
Besplatna pravna pomoć za žene u Crnoj Gori omogućava pravno savetovanje, sastavljanje tužbe ili dokumenata za pokretanje postupka i advokata.
Ko?
Pravo na besplatnu pravnu pomoć možeš ostvariti ako si žrtva porodičnog nasilja, bez obzira na materijalni status.
Zakon ne pravi razliku ako zarađuješ manje ili više ili ako imaš, odnosno nemaš, pokretnu i nepokretnu imovinu.
Sve pravne radnje od podnošenja zahteva su potpuno besplatne.
Gde?
Zahtev možeš podneti u službi za besplatnu pravnu pomoć u Osnovnom sudu na čijem području imaš prebivalište ili boravište.
Pri ispunjavanju zahteva, možeš računati na pomoć savetnika oko bilo kakvih nedoumica u vezi sa ostvarivanjem ovog prava.
Kako?
Pri dolasku u sud potrebno je da dostaviš relevantne dokaze - prijavu iz policije ili tužilaštva, ili medicinsku dokumentaciju o nastalim povredama, ličnu kartu, izvod iz knjige državljana, potvrdu o dozvoli za boravak u Crnoj Gori i sl.
Isto važi i ako se zahtev za besplatnu pravnu pomoć podnosi putem pošte ili mejla.
Mora li lično?
Ukoliko iz bilo kog razloga nisi u mogućnosti da dođeš u sud, zahtev za odobravanje besplatne pravne pomoći u tvoje ime može podneti i tvoje lice od poverenja, kojem ćeš prethodno dati punomoćje.
SOS broj na ulošcima
Slična kampanja sprovedena je 2018. u Srbiji kada je na ulošcima bio ispisan broj SOS telefona Autonomnog ženskog centra za žene žrtve nasilja.
Ideja je nastala posle nekoliko slučajeva ubistava žena u porodičnom nasilju.
„Na ovaj način, uložak je postao medij, koji se nalazi u svakoj tašni, kupatilu, i koji nosi u sebi važnu i tajnu poruku nade i sigurnosti namenjenu samo ženskim očima", rekla je Svetlana Ćopić, inicijatorka kampanje.
U Srbiji besplatnu pravnu pomoć ženama žrtvama nasilja pruža AŽC, a ona je i zakonski omogućena od 2019.
- Menstruacija: Ako je pola sveta ima, zašto se o njoj i dalje šapuće na Balkanu
- Izračunajte koliko vas košta pol
- Da li novac kupuje utehu žrtvama nasilja
Deo šireg problema
Irena Radonjić podseća da je nasilje u porodici deo šireg društvenog problema i rodnih podela, kojima se i dalje malo govori.
„Ne treba nastavnik u školi da te opominje da 'ne treba dečake da izazivaš, jer te oni zato čupaju za kosu'.
„To nije u redu, jer tako ti sa 12 ili 13 godina stekneš utisak da nekog izazivaš samo time što postojiš", kaže Podgoričanka.
Njoj roditelji i dalje savetuju da ne ide noću sama dok za njenog brata to ne važi.
„Zbog svega toga kampanja je izuzetna, apsolutno kapu skidam ko god da je smislio.
„Treba nešto da se menja, jer nasilje trpimo svakodnevno", zaključuje Irena.
Kome prijaviti partnersko nasilje u Crnoj Gori?
- 122 Uprava policije
- 080 111 111 SOS za žrtve nasilja u porodici - anonimno, besplatno, non-stop
- 020 232 254; 067 805 297 SOS telefon za žene i decu žrtve nasilja Podgorica (24/7)
- 069 013 321 Sigurna ženska kuća SOS telefon (24/7)
- 067 104 700 Centar za romske inicijative (24/7)
- 067 166 800 Centar za ženska prava (9-17 radnim danima)
Pogledajte video - Somborske šnajderke: „Zašivanje" rana porodičnog nasilja
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
( BBC Serbian Naslovna strana )