Omikron dodatno oslabio nadu u kolektivni imunitet

Soj omikron, koji se širi daleko brže od prethodnih oblika koronavirusa, vjerovatno neće pomoći državama da dostignu takozvani imunitet krda na kovid-19, tj. da imunitet stekne dovoljno ljudi da se virus više ne može širiti, kažu vodeći eksperti za tu bolest.

Od najranijih dana pandemije kovida-19, stručnjaci za javno zdravlje su izražavali nadu da je moguće postići kolektivni imunitet ako se dovoljno visok procenat građana vakciniše ili zarazi.

Te nade su oslabile kada je koronavirus brzo mutirao u nove sojeve tokom prošle godine, što mu je omogućilo da ponovo zarazi ljude koji su primili vakcinu ili su preležali kovid-19.

Neki zdravstveni zvaničnici su oživjeli mogućnost imuniteta krda otkad se pojavio omikron krajem prošle godine, piše Rojters.

Činjenica da se taj soj širi tako brzo i izaziva blaže simptome mogao bi uskoro izložiti dovoljno ljudi virusu SARS-COV-2, na manje štetan način, i obezbijediti tu zaštitu, tvrde oni.

Medicinski eksperti, međutim, primjećuju da prenosivosti omikrona pomaže činjenica da je taj soj čak bolji od svojih prethodnika u zaražavanju ljudi koji su vakcinisani ili su prebolovali kovid. To, kako se navodi u Rojtersovoj analizi, ide u prilog dokazima da će koronavirus i dalje nalaziti načine da probija našu imunološku odbranu.

“Dostizanje teoretske tačke od koje će prenošenje prestati vjerovatno je nerealno s obzirom na iskustvo koje smo imali tokom pandemije”, rekao je za Rojters doktor Olivije le Polan, epidemiolog Svjetske zdravstvene organizacije (SZO).

To ne znači da od prethodnog imuniteta nema nikakve koristi. Umjesto imuniteta krda, postoje sve brojniji dokazi da će vakcine i preležana bolest pomoći da se pojača imunitet stanovništva na kovid-19, što bolest čini manje ozbiljnom za one koji su zaraženi ili se ponovo zaraze, kazali su mnogi eskperti sa kojima je Rojters razgovarao.

“Sve dok imunitet stanovništva traje sa ovim sojem i budućim sojevima, bićemo srećni i bolest će biti izlječiva”, rekao je doktor Dejvid Hejman, profesor epidemiologije zaraznih bolesti na Londonskoj školi za higijenu i tropsku medicinu.

Postojeće vakcine protiv kovida-19 su dizajnirane prvenstveno da spriječe teške bolesti i smrt, a ne infekciju. Ali rezultati kliničkog ispitivanja krajem 2020. koji su pokazali da su dvije vakcine imale više od 90% efikasnosti protiv bolesti, u početku su izazvali nadu da bi široko rasprostranjena vakcinacija mogla uveliko suzbiti virus, slično načinu na koji su morbile obuzdane imunizacijom.

Sa virusom SARS-CoV-2, dva faktora su od tada potkopala tu sliku, rekao je Mark Lipsič, epidemiolog sa harvardske škole javnog zdravlja “T.H. Čan”.

“Prvi je da imunitet prilično brzo slabi, barem od vakcina koje trenutno imamo”, rekao je.

Drugi je da virus može brzo da mutira na način koji mu omogućava da izbjegne zaštitu od vakcinacije ili prethodne infekcije - čak i kada imunitet nije oslabio.

“To mijenja igru kada vakcinisani ljudi i dalje mogu da prenose virus i inficiraju druge”, kaže doktor Dejvid Vol, specijalista za zarazne bolesti na na Medicinskom fakultetu Univerziteta Sjeverne Karoline.

On je upozorio da nije tačna pretpostavka da će infekcija omikronom povećati zaštitu, posebno protiv novog soja koji bi se mogao pojaviti. “Samo zato što ste imali omikron, možda ste zaštićeni od ponovnog dobijanja omikrona, možda”, rekao je Vol.

To bi mogle promijeniti vakcine u razvoju koje pružaju imunitet na buduće sojeve ili čak višestruke tipove koronavirusa, smatra Pasi Pentinen, glavni ekspert za grip u Evropskom centru za prevenciju i kontrolu bolesti. Za to će, međutim, biti potrebno vrijeme.

Ipak, kako ističe Rojters, nadu za sticanje kolektivnog imuniteta kao karte za povratak normalnom životu, teško je poljuljati.

“U medijima se moglo pročitati da ćemo doći do imuniteta krda kada se vakciniše 60 odsto stanovništva. To se nije desilo. Onda za 80 odsto. Ni to se nije desilo”, rekao je Rojtersu Fransoa Balu, profesor računarske sistemske biologije na Univerzitetskom koledžu u Londonu.

“Koliko god to užasno zvučalo, mislim da se moramo pripremiti za činjenicu da će ogromna većina, u suštini svi, biti izloženi virusu SARS-CoV-2”, rekao je.

Globalni zdravstveni stručnjaci očekuju da će koronavirus na kraju postati endemski, što znači da će se redovno pojavljivati u određenim oblastima prema utvrđenim obrascima. Pojava omikrona je, međutim, pokrenula pitanja o tome kada bi se to tačno moglo dogoditi.

Evropa razmatra novu strategiju: da prihvati virus

Neke evropske zemlje, poput Španije, prave planove za trenutak kada bi mogle da počnu da tretiraju kovid-19 kao endemsku bolest, ali Svjetska zdravstvena organizacija i drugi zvaničnici upozoravaju da svijet nije ni blizu da proglasi kraj pandemije.

Ideja je da se sa kriznog režima pređe na režim kontrole, odnoseći se prema virusu na isti način na koji se zemlje odnose prema gripu ili morbilama. To znači prihvatanje da će se infekcije događati i obezbjeđivanje dodatne njege za rizične osobe i pacijente sa komplikacijama, piše Asošiejtid pres.

Španski premijer lijevog centra Pedro Sančez želi da Evropska unija razmotri slične promjene pošto je nalet omikrona pokazao da bolest postaje manje smrtonosna.

SZO smatra da je prerano razmišljati o bilo kakvoj trenutnoj promjeni. Ta organizacija nema jasno definisane kriterijume za proglašenje kovida-19 endemskom bolešću, ali su njeni stručnjaci ranije rekli da će se to dogoditi kada virus bude predvidiviji i ne bude trajnih epidemija.

“To je donekle subjektivna procjena jer se ne radi samo o broju slučajeva. Riječ je o ozbiljnosti i uticaju”, rekao je doktor Majkl Rajan, šef SZO za hitne slučajeve.

Glavni američki ekspert za zarazne bolesti, doktor Entoni Fauči, rekao je ove nedjelje da se kovid-19 ne može smatrati endemskim dok ne padne na “nivo koji ne remeti društvo”.

( Angelina Šofranac )