Zašto Njemačka ne šalje oružje Ukrajini
„Ova dugogodišnja politika kaže da Njemačka ne izvozi oružje u zone sukoba"
Odbijanje Nemačke da pošalje oružje Ukrajini zbunilo je i razbesnelo neke njene saveznike. Ali razlozi zašto najmoćnija evropska država stoji po strani su istorijski i složeni.
Postoji velika travnata ravnica istočno od Berlina gde zemlja priča strašne priče.
Dok poljoprivrednici oru zemlju, njihova sečiva zaglavljujuju ljudske kosti i oružje; ostaci jedne od najbrutalnijih bitaka Drugog svetskog rata.
Bilo je proleće 1945. Adolf Hitler se krio u bunkeru u Berlinu, a njegove trupe su se povlačile.
Sovjetske snage su napredovale sa istoka preko ravnice, ali iznad njih na brdu zvanom Zelo hajts (Seelow Heights), nacisti su zauzeli odbrambeni položaj.
Bilo je to užasno krvoproliće.
Sovjeti su na kraju pobedili, ubrzavajući kraj rata, ali se procenjuje da je poginulo do 30.000 njihovih vojnika.
- Razaranje Drezdena i Drugi svetski rat: 75 godina od najkontroverznijeg napada saveznika
- Merkel u Aušvicu: Nemačka će zauvek biti odgovorna za nacističke zločine
- Ukrajinska kriza: Zelenski kritikuje Zapad - „ne dižite paniku"
Posetiti spomenik na ovom tlu znači razumeti koliko je istorija ove zemlje duboko ukorenjena u glavama mnogih Nemaca - i kako užasi 20. veka i danas utiču na nemačku spoljnu politiku.
To je jedan od razloga zašto je Nemačka odbila da pošalje oružje Ukrajini, što je izazvalo žestok odgovor tamošnjih političara.
Ovo je, uglavnom, nacija pacifista.
Godišnje istraživanje otkriva da većina Nemaca veruje da su diplomatski pregovori najbolji način za rešavanje sukoba.
Nemačke trupe retko učestvuju u svemu osim u mirovnim misijama; postoji nekoliko izuzetaka - i oni su bili kontroverzni - kao što je Balkan 90-tih i, nedavno, Avganistan.
Ironično, Nemačka je jedan od najvećih svetskih izvoznika oružja (iako je njena proizvodnja manja od proizvodnje SAD i Rusije).
I ima strogu kontrolu nad tim gde se šalje oružje, iako je i vlada Angele Merkel ponekad bivala optužena da se ne pridržava tih pravila.
- Šta je NATO i zašto mu Rusija ne veruje
- Putin: Rusofobija je prvi korak ka genocidu
- Ukrajinska kriza: Kako izgleda život u oblasti Donjecka pod kontrolom proruskih pobunjenika
„Nemačka ima dugogodišnju politiku suzdržanosti kada je reč o vojnim sukobima svih vrsta, a izvoz oružja se smatra pre podsticanjem sukoba nego njihovim ublažavanjem", kaže Tomas Klajn-Brokof iz Nemačkog Maršalovog fonda.
„Ova dugogodišnja politika kaže da Nemačka ne izvozi oružje u zone sukoba.
„Nemačka je odstupila od tog principa, da bi naoružala borce Pešmerga, kurdskog ogranka iračkih snaga, koji se bore protiv Islamske države u severnom Iraku. Ali situacija u Ukrajini je drugačija", kaže on.
Razlog je istorija - nacistička ubistva miliona ljudi u Ukrajini i Rusiji.
„Izvoziti oružje u zemlje gde je bilo velikog krvoprolića, a Nemačka je u tome umnogome doprinela, snabdevanje jedne takve zemlje oružjem protiv druge zemlje koja je propatila je anatema u nemačkoj političkoj debati".
Situacija na ukrajinskoj granici stavlja na iskušenje novu nemačku koalicionu vladu.
Kancelar Olaf Šolc - koji je verovatno mislio da će mu pandemija korona virusa biti najveći izazov - sada je pod pritiskom međunarodnih saveznika da Nemačku prebaci na novu, agresivniju poziciju.
Njegova vlada - koalicija socijaldemokrata, zelenih i slobodnih demokrata - došla je na vlast krajem prošle godine obećavajući spoljnu politiku zasnovanu na vrednostima i još strožija ograničenja izvoza oružja.
Odupirući se pozivima - čak i nekih iz te vlade - da oružje bude poslato u Kijev, kancelar Šolc je umesto toga platio poljsku bolnicu, ponudio da leči ranjene vojnike u Nemačkoj i pošalje 5.000 šlemova u Ukrajinu.
Jer postoji još jedan razlog za nevoljnost Nemačke - mnogi ovde jednostavno ne veruju da će slanje oružja rešiti krizu.
- Ko je Olaf Šolc - naslednik Angele Merkel
- Zaostavština Angele Merkel: Kraljica EU sa ukaljanom krunom
- Poslednji evropski ples Angele Merkel: „EU je bez nje kao Pariz bez Ajfelove kule"
Šolcova ministarka spoljnih poslova, političarka iz redova Zelenih Analena Berbok, ističe da je Nemačka finansijski donator Ukrajini i smatra da je to efikasnije od slanja oružja.
„Mislim da nije realno verovati da bi izvoz oružja mogao da preokrene vojnu neravnotežu.
„Najbolja zaštita je sprečiti dalju agresiju. Najjače oružje, ako već želite da upotrebite tu reč, jeste da mi, ujedinjeni kao članice NATO-a, kao države EU, kao G7, jasno stavimo do znanja da će svaka nova agresija imati ogromne posledice", kaže ona.
Kancelar Šolc se zalaže za pristup zasnovan na dijalogu poput njegove prethodnice.
Angela Merkel je bila ključna, zajedno sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, u uspostavljanju takozvanog Normandijskog formata u okviru kojeg su Nemačka, Francuska, Ukrajina i Rusija imale za cilj da uspostave primirje u istočnoj Ukrajini.
Sada se nadaju da će isti format ponovo funkcionisati.
„Francuska i Nemačka su posrednici i mislim da nije baš prikladno da nacija posrednik šalje oružje Ukrajini, jednoj sukobljenoj strani, jer pokušavamo da promovišemo diplomatsko rešenje", kaže Nils Šmit, portparol socijaldemokrata za spoljne poslove.
A Nemačka je u dobroj poziciji za takvu diplomatiju.
Kancelar Šolc možda nema uticaj Angele Merkel kod ruskog predsednika Vladimira Putina, ali, zahvaljujući njihovoj istoriji, odnos Nemačke prema Rusiji je drugačiji od odnosa mnogih drugih zapadnih zemalja.
Hiljade nemačkih firmi posluje u Rusiji.
Mnogi Nemci - među kojima i Angela Merkel - odrasli su iza Gvozdene zavese, učeći ruski u školi.
Njena sposobnost da redovno komunicira sa Vladimirom Putinom kada drugi lideri nisu mogli, često se pripisuje njihovom zajedničkom iskustvu života na komunističkom istoku.
Ono što zbunjuje - i ljuti - mnoge širom sveta (i prilično malo u Nemačkoj) je razlog zašto kancelar Šolc ne igra na najočigledniju kartu u rukavu.
Privredne veze dve zemlje su možda najkontroverznije otelotvorene u gasovodu Severni tok 2, koji bi, ako i kada bude uključen, udvostručio količinu ruskog gasa koji dolazi u Evropu preko Nemačke.
Kancelar Šolc je pod pritiskom da odustane od projekta uvođenjem sankcija Rusiji.
Kritičari tvrde da to što to još nije uradio jeste simbol nemačkog sopstvenog interesa.
- Merkel kaže da Putin ne sme da koristi gasovod kao oružje
- Severni tok 2 - kompromis Amerike sa Nemačkom i ustupak Moskvi
- Putin: Nećemo američke rakete pred našim vratima - Rusija nije kriva za gasnu krizu
To je bolna tema za njegovu vladu.
Iza toga stoje njegove socijaldemokrate, koji kažu da je gasovod ekonomski projekat.
Ali njegovi partneri, FDP, kažu da je reč o političkom projektu i da bi Zeleni to rado odbacili.
Šolc je nagovestio da će, ukoliko Rusija izvrši invaziju na Ukrajinu, sve opcije biti na stolu, a to znači i gasovod.
Ali, posle tiho izgovorenog, nije otišao u detalje, što je navelo neke da se zapitaju da li će mu istorija suditi kao umešnom ili ga smatrati slabim i neodlučnim.
„Mudro je imati određeni nivo strateške nejasnoće da Putin ne može da počne da kalkuliše koju cenu bi morao da plati u slučaju da uradi ovo ili ono", kaže Nils Šmit.
„Zato je toliko važno imati sve ove opcije na stolu".
U međuvremenu, dok Vladimir Putin testira živce Zapada, Nemačka se suočava sa fundamentalnim pitanjima o vlastitim pacifističkim instinktima.
Čak i pred kraj Merkelove ere, učestali su pozivi Nemačkoj da preuzme značajniju vojnu ulogu na svetskoj sceni.
I, kao što će posetioci Zelo hajtsa, koji zamišljaju kako vrište ruske kaćuše i povike umirućih ljudi, razumeti, Nemačka vrlo dobro zna šta je u pitanju - i zna koja je cena ako pogreši.
Možda će vas zanimati i ovaj video: Unutar poslednje sovjetske baze u Evropi
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
( BBC Serbian Naslovna strana )