Bosna i Hercegovina strepi od povratka duha nacionalizma
Tokom strašnih ratnih godina, između 1992. i 1995, dok je Sarajevo bilo pod opsadom vojske Srba, lično sam se uvjerio u to koliko loš, brutalan i kratak život u Bosni može da bude
U sunčano zimsko popodne, nije teško prepustiti se osećaju da je život u Bosni dobar.
Kosi krovovi kuća na strmim padinama sarajevskih brda izgledaju podsećaju na redove satova sa kukavicom, čije su nadstrešnice prekrivene snegom.
Deca uživaju na klizalištu na otvorenom u jednom od kompleksa izgrađenih za Zimske olimpijske igre 1984. godine.
Tokom strašnih ratnih godina, između 1992. i 1995, dok je Sarajevo bilo pod opsadom vojske Srba, lično sam se uverio u to koliko loš, brutalan i kratak život u Bosni može da bude.
Bosna i Hercegovina se suočila sa krvoprolićem, svirepošću i patnjom kakvu niko u Evropi nije doživeo od Drugog svetskog rata.
- Dejton, 25 godina kasnije: „Šta mi znači primirje kada sam izgubio celu porodicu“
- Decenija od hapšenja Ratka Mladića
- Kako je uhapšen Radovan Karadžić: „Luda kuća" i palačinke, 13 godina kasnije
Najteži zločin počinjen je u Srebrenici, gde je jula 1995. godine vojska Srba iz Bosne ubila više od 8.000 muslimanskih muškaraca i mladića za nekoliko dana.
Ratni lideri Radovan Karadžić i Ratko Mladić služe doživotne zatvorske kazne za genocid i zločine protiv čovečnosti.
Verovatno je tada trebalo da bude stavljena tačka.
Rat se završio 1995. godine sporazumom postignutim u američkoj vazduhoplovnoj vojnoj bazi u Dejtonu, država Ohajo.
Time je sukob praktično zamrznut, umesto da bude rešen.
Brojne mirovne snage i Visoki predstavnik sa ovlašćenjem da donosi zakone osigurali su poštovanje sporazuma, a svet je pre nekog vremena otišao dalje, u budućnost.
Problem Bosne i Hercegovine je što ona nije.
- Zbog Srebrenice četiri doživotne kazne i 700 godina zatvora
- Jaja, cveće i kofa kreča za ratnog zločinca - uništen, pa ponovo napravljen mural Ratka Mladića
- Genocid i Balkan: Od najtežeg zločina do političkih zloupotreba
- Ko sve koga tuži za genocid na Balkanu
U Banjaluci, de fakto prestonici bosanskih Srba, 9. januara ove godine održana je parada koja je vratila probleme Bosne i Hercegovine u žižu javnosti.
Policajci Republike Srpske marširali su ulicama tokom obeležavanja 30. godišnjice od proglašenja Republike Srpske - jednog od dva entiteta Bosne i Hercegovine - 1992. godine, dok se Jugoslavija raspadala, a Bosna hrlila u otvoreni rat.
Paradu je nadgledao Milorad Dodik, kojeg je Amerika posle rata pozdravila kao „dašak svežeg vazduha", a sada ga smatra moćnikom Srba u Bosni koji ne okleva da prizove duhove prošlosti.
Jedan od Dodikovih bliskih saveznika je premijer Mađarske Viktor Orban.
Dodik je preuzeo neke aspekte Orbanovog desničarskog nacionalizma.
Parada je ukazala na suštinsku nestabilnost podvojene ličnosti Bosne i Hercegovine.
Dejtonski sporazum je podelio zemlju na dva entiteta, koja su pod istim krovom na nivou najviših državnih institucija i tročlanog presedništva.
Uz određene korekcije, granica između entiteta prati linije fronta iz vremena kada su ratna dejstva obustavljena.
Srpski entitet se zove Republika Srpska.
Drugim entitetom- Federacija BiH - upravljaju Bošnjaci i Hrvati.
Odnosi dva entiteta nikada nisu tekli glatko, ali su u julu prošle godine postali kritični, kada je odlazeći Visoki predstavnik za BiH Valentin Incko, Austrijanac poreklom iz bivše Jugoslavije, zakonom zabranio negiranje genocida.
Činjenica da stranac može da donosi zakone iritira mnoge u Bosni i Hercegovini, ali ova mera je sablaznila Dodika.
Pojačao je separatističku retoriku i prekinuo saradnju sa nacionalnim institucijama, čiji je on deo kao srpski član trojnog predsedništva.
Novi Visoki predstavnik Kristijan Šmit, bivši nemački ministar, izjavio je da je Bosnu i Heregovinu zahvatila „najveća egzistencijalna kriza u posleratnom periodu".
Rekao je i da pretnja da Dodik pretvori naoružanu policiju u novu vojsku Srba u Bosni predstavlja opasnost od ponovnog izbijanja rata.
- Skupština Republike Srpske zakonom protiv odluka visokog predstavnika, Incko kaže da je sledio savest
- Incko: „Bosna i Hercegovina nikad neće biti centralizovana, ali mora biti funkcionalna država"
- Ko je Kristijan Šmit i kakav ga posao čeka u Bosni
- Dodik i nezavisnost Republike Srpske u 100 i 500 reči
Britanski ambasador u BiH Met Fild ponovio je osudu Dodikovih poteza, za koga kaže da koristi govor mržnje i ignoriše zakone zemlje kako bi ugrozio bezbednost i prosperitet.
U prvoj nedelji 2022. godine, SAD su kaznile Dodika zbog „destabilizujuće koruptivne prakse i pokušaja rušenja Dejtonskog mirovnog sporazuma".
Četiri dana kasnije, on je kritičarima odgovorio organizovanjem parade ulicama Banjaluke.
Odbio je naš zahtev za intervju.
Dodik ima kritičare i kod kuće, baš kao i u inostranstvu.
Jedan od najglasnijih predstavnika opozicije Srba u Bosni je Vojin Mijatović, potpredsednik Socijaldemokratske partije, koji ga optužuje da potpiruje kriminalitet i korupciju.
„Ovo je jedini način na koji može da prikrije milione i milione koje je uzeo za sebe iz kriminalnih, koruptivnih aktivnosti u Bosni.
„Mislim da je za njega to jedini način da opstane. Zbog toga mislim da je spreman da nešto preduzme."
Negiranje genocida je teško pitanje u Bosni i Hercegovini.
Ubistva u Srebrenici iscrpno su dokumentovana, ali mnogi Srbi veruju da je ta optužba nepravedna.
Upoznao sam ratne invalide Vojske Republike Srpske koji se zaklinju na vernost bivšem komandantu, osuđenom ratnom zločincu Ratku Mladiću, i tvrde da su i Srbi bili žrtve.
Dodikov politički saveznik Ljubiša Ćosić, gradonačelnik Istočnog Sarajeva, predgrađa grada na teritoriji Republike Srpske, prihvata da su Srbi ubijali Bošnjake u Srebrenici, ali insistira da to nije bio genocid.
„Kao suverena država, mi znamo šta je to genocid i imali smo ga u Drugom svetskom ratu.
„Nemci su počinili genocid nad našim narodom i to je potpuno drugačiji zločin od onoga u Srebrenici."
Svi u Bosni i Hercegovini su taoci prošlosti, ali devedesetih niko nije pretrpeo veće krvoproliće nego mali grad Srebrenica.
U nekadašnjoj bazi Ujedinjenih nacija, gde holandske trupe nisu uspele da zaštite bošnjačke civile 1995. godine, bivši gradonačelnik Ćamil Duraković deli sa mnom strahovanje koje je probudila aktuelna retorika.
„To vam je kao da i dalje imate Treći Rajh i Gestapo posle Holokausta. Svi kažu: 'Hajde da pregovaramo sa njima'.
„Hajde da ne pregovaramo sa onima koji su počinili najgore zločine protiv čovečnosti u ovoj zemlji.
„Problem je što Srbi pokušavaju da legalizuju ono što su stekli ratnim zločinima", tvrdi on.
- Genocid u Srebrenici očima dece
- Beogradskoj prodavnici zabranjena prodaja odeće sa natpisom „Nož, žica“
- Balkanska iskustva sa mirovnjacima - od pomagača do tražioca pomoći i nazad
Duraković je imao 16 godina kad je Vojska Republike Srpske stigla na prag Srebrenice.
Sa ujakom i dvojicom rođaka pridružio se hiljadama bošnjačkih muškaraca i mladića koji su pokušavali da se probiju kroz planine i stignu na bezbednu teritoriju.
U haosu koji je usledio tokom odlaska, razdvojio se od svojih saputnika.
Negde usput, kad su kolone ljudi koji su bežali upale u zasedu, svi oni su ubijeni.
Duraković je preživeo zahvaljujući sreći i istrajnosti.
Srebrenica - šta se dogodilo
Pridružio se koloni iscrpljenih i istraumiranih ljudi koje sam toga leta video kako ulaze u Tuzlu, na teritoriju pod kontrolom Armije BiH.
„Osamdeset odsto mojih školskih drugova ubijeno je 1995. godine.
„Danas srećem njihove majke i kad ih pogledam, vidim koliko su izgubile. Ne samo članove porodice, već čitavu jednu generaciju."
Pogledajte video: Zločin nad Srbima u okolini Srebrenice i Bratunca
U Sarajevu, vodeći bošnjački političar Bakir Izetbegović izjavio je da je njegov srpski kolega Milorad Dodik oportunista koji se predstavlja kao nacionalistu, ali da je ipak opasan.
„On je bogataš koji koristi tu mračnu energiju nacionalizma. Nikad ne znate da li će duh izleteti lampe. A posle ne možete da ga vratite."
Bez svake sumnje, u Bosni i Hercegovini je izuzetno neodgovorno instrumentalizovati etničku mržnju.
Ali Bakir Izetbegović, čiji je pokojni otac bio ratni predsednik Bošnjaka, takođe je optužen da se služi nacionalizmom kako bi skrenuo pažnju glasača od vlastitih političkih neuspeha, a sve uoči predstojećih izbora.
Politička elita u Bosni i Hercegovini nije uspela da premosti disfunkcionalnost aktuelnog sistema vladanja.
Britanski ambasador Met Fild je u nedavnom blogu oštro iskritikovao duboko ukorenjenu korupciju i „vođenje politike bez posledica".
On je osudio način na koji moćni pojedinci kradu državni novac, blokiraju reforme, slave ratne zločince, manipulišu izborima i osporavaju odluke suda.
Sve je to stalo na put Bosni i Hercegovini da raskrsti sa prošlošću.
Ona guši mlade koji su siti grobova, uspomena i korupcije.
Između 50.000 i 60.000 emigrira svake godine, uglavnom u Nemačku, Austriju i Sloveniju.
Ujedinjene nacije procenile su da bi, ukoliko se trend nastavi, broj od tri miliona stanovnika BiH mogao da se prepolovi do 2050. godine.
- Heroji koji su prkosili ratu - zašto 25 godina kasnije o njima i dalje malo znamo
- Kako je Fikret Abdić postao recept za trajanje na Balkanu
- Godišnjica neponovljivog kraja rata
Danas ne postoji opasnost da u Bosni i Hercegovini bukne otvoreni rat, kao što se to dogodilo 1992. godine.
Vojna infrastruktura za ratovanje na tom nivou prosto više ne postoji.
Međutim, u atmosferi zatrovanoj strahom i mržnjom, mali incidenti lako mogu da eskaliraju.
Nestabilnost i autoritarizam posejali su nesigurnost po delovima Evrope.
Neke diplomate u Sarajevu vide u tome priliku da Rusija izazove haos na Zapadnom Balkanu.
Jedan od njih mi je rekao da ovaj opasan trenutak mora biti shvaćen ozbiljno.
Bosna i Hercegovina je, rekao je on, država sa posttraumatskim stresnim poremećajem, a u njoj ima i oružja.
Pogledajte i ovaj video: Obuća ubijenih u Srebrenici kroz objektiv sarajevskog fotografa
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
( BBC Serbian Naslovna strana )