Završen razgovor Bajdena i Putina: Ako Rusija napadne Ukrajinu doći će do brzog odgovora, spremni za diplomatiju
Bezbjedni poziv je počeo u 17.04 časova i završio se više od sat vremena kasnije u 18:06, rekao je zvaničnik Bijele kuće
Ako Rusija nadne Ukrajinu doći će odlučnog i brzog odgovora, kazao je američki predsjednik Džozef Bajden tokom telefonskog razgovora sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom, saopšteno je iz Bijele kuće, prenosi Rojters
Bajden i Putin su razgovorali danas u vezi sa gomilanjem trupa oko Ukrajine.
Predsjednik SAD, prenosi Rojters, rekao je ruskom kolegi da su spremni za diplomatiju i "druge scenarije".
Bezbjedni poziv je počeo u 17.04 časova i završio se više od sat vremena kasnije u 18:06, rekao je zvaničnik Bijele kuće.
"Bajden i Putin su imali profesionalan, suštinski poziv", rekao je zvaničnik američke administracije
Naveo je i da ostaje nejasno da li je Rusija voljna da ide diplomatskim putem, ili da možda nastavi vojnu akciju.
Kazao je i da je Rusija sve više izolovana "od ršireg svijeta i sve zavisnija od Kine".
"Bajden i Putin su direktno razgovarali o svim pitanjuma koja su SAD javno pokrenule", dodao je zvančnik.
"Priča o invaziji je apsurdna"
Na brifingu sa novinarima, pomoćnik Kremlja Jurij Ušakov opisao je poziv Bajdena i Putina kao poslovni, ali je rekao da se dogodio u pozadini “histerije” na Zapadu oko nadolazeće ruske invazije za koju je rekao da je apsurdna.
Ušakov je rekao da je Bajden tražio da se poziv održi u subotu kao rezultat rastuće histerije.
“Bajden je predvidljivo pomenuo moguće oštre antiruske sankcije u kontekstu napete situacije oko Ukrajine, ali to nije bio fokus njegovog prilično dugog razgovora sa ruskim liderom”, rekao je Ušakov.
On je rekao da je Bajden iznio niz razmatranja za rješavanje niza bezbjednosnih zahtjeva koje je Rusija postavila Zapadu krajem prošle godine, uključujući veto na ulazak Ukrajine u NATO.
"Odmah ću primijetiti da je ruski predsjednik reagovao u duhu da će ruska strana pažljivo analizirati razmatranja koje je Bajden iznio i da će ih nesumnjivo uzeti u obzir. Ali, nažalost, i to je rečeno, ova razmatranja se ne dotiču centralnih, ključnih elemenata ruskih inicijativa”, rekao je zvaničnik Kremlja.
Ušakov je rekao da Bajdenove ideje u velikoj mjeri ponavljaju ideje iznijete u protivpredlozima SAD i NATO-a na bezbjednosne zahtjeve Rusije koji su predati 26. januara.
On je rekao da je Rusija praktično završila sa sastavljanjem odgovora na te kontrapredloge i da će ih uskoro objaviti.
“Putin je rekao Bajdenu da misli da Zapad ne vrši dovoljan pritisak na Ukrajinu da sprovede mirovne sporazume iz Minska o sukobu na istoku Ukrajine", rekao je Ušakov.
Američki Stejt department ranije je naredio većini osoblja svoje ambasade da napusti Ukrajinu, dodajući svom pozivu u petak da građani napuste zemlju u roku od 48 sati. Pentagon je danas saopštio da povlači oko 150 vojnih trenera.
Nagomilavanje ruske vojske u blizini Ukrajine i nalet vojne aktivnosti podstakli su strah da bi Rusija mogla da izvrši invaziju. Rusija negira da ima takve planove.
Ranije danas, francuski predsjednik Emanuel Makron rekao je Putinu da su iskreni pregovori nekompatibilni sa eskalacijom tenzija oko Ukrajine, saopštila je Francuska.
Bajden i Makron bi trebalo da razgovaraju nakon odvojenih razgovora sa Putinom, rekao je zvaničnik francuskog predsjedništva. Zvaničnik je rekao da nema indicija iz onoga što je Putin rekao Makronu da Rusija priprema ofanzivu na Ukrajinu.
"Ipak, izuzetno smo budni i oprezni prema ruskom (vojnom) držanju kako bismo izbjegli najgore", rekao je zvaničnik.
Vašington je u petak saopštio da bi ruska invazija na Ukrajinu, koja bi vjerovatno počela vazdušnim napadom, mogla da se dogodi u bilo kom trenutku.
Bugarska, Portugal, Australija, Novi Zeland, Njemačka, Italija, Holandija, Crna Gora i druge zemlje su pozvale svoje građane da napuste Ukrajinu.
Moskva je više puta osporila verziju događaja Vašingtona, rekavši da je okupila više od 100.000 vojnika blizu ukrajinske granice kako bi održala sopstvenu bezbjednost od agresije NATO saveznika.
Rusija, koja je optužila zapadne nacije za širenje laži kako bi odvratila pažnju od sopstvenih djela, u međuvremenu je u subotu saopštila da je odlučila da "optimizuje" broj svog diplomatskog osoblja u Ukrajini, strahujući od "provokacija" Kijeva ili drugih.
Rečeno je da su njegova ambasada i konzulati u Ukrajini nastavili da obavljaju svoje ključne funkcije.
( Vijesti online )