Zašto komad voća na londonskoj pijaci košta skoro 200 eura?
Džekfrut, često smatran neukusnim u zemljama u kojima raste, doživio je nagli porast potražnje u razvijenim zemljama zbog vegetarijanaca i vegana, koji ga smatraju alternativom mesu
Fotografiju je napravio BBC reporter Rikardo Senra, a ona je postala viralna u njegovom rodnom Brazilu - podelilo ju je više od 100.000 ljudi.
Na njoj se nalazi džekfrut koji se prodaje za 160 funti (oko 192 evra) na Borou Marketu, jednoj od najvećih i najstarijih zelenih pijaca u Londonu.
Visoka cena šokirala je korisnike Tvitera, a mnogi su se našalili da će odleteti za Veliku Britaniju kako bi prodajom džekfruta postali „multimilioneri".
Na kraju krajeva, svež džekfrut može se naći u mnogim delovima Brazila za 1,10 dolara po komadu, a jednako je dostupan i u mnogim drugim tropskim zemljama.
On čak na mnogim mestima može besplatno da se ubere sa drveća, ali ogromna većina ovog veća - makar u Brazilu - ostavlja se da istrune na ulicama.
- Kladovski kavijar - od hrane za siromašne do luksuznih trpeza
- Kuvarica koja ne sme da jede
- Kako je recept za supu izazvao „rat" na društvenim mrežama
Šta, dakle, objašnjava tako visoku cenu za komad voća, koje neki potrošači smatraju „egzotičnim"?
I zašto je u poslednje vreme porasla međunarodna potražnja za njim?
Kao prvo, ne smemo zaboraviti jedno osnovno pravilo: mesto prodaje utiče na cenu - a to važi za svaki proizvod.
„Čak i u samom Brazilu, cena džekfruta varira.
„Postoje mesta na kojima možete besplatno da ga uberete sa drveća. Na drugima je izuzetno skup", kaže za BBC Sabrina Sartori, izvršna direktorka Estansija das Frutas, voćnjaka u kojem ima 3.000 različitih vrsta u brazilskoj državi Sao Paulo.
Takođe, džekfrut ne može da se komercijalno uzgaja u hladnijim zemljama kao što je Velika Britanija.
Ali nije u pitanju samo to.
Međunarodna trgovina džekfrutom posebno je složena i riskantna, tvrde stručnjaci, i to iz nekoliko razloga, uključujući njegovu laku kvarljivost, sezonsku prirodu i veličinu.
„Džekfrut je veoma težak, sazri veoma brzo i ima veoma čudnu aromu koja nije svakome prijatna", dodaje Sartori.
Teško i do 40 kilograma, ovo voće, koje je poteklo iz Azije, izuzetno je kvarljivo i ima kratak rok trajanja u supermarketima.
Džekfrut, često smatran neukusnim u zemljama u kojima raste, doživeo je nagli porast potražnje u razvijenim zemljama zbog vegetarijanaca i vegana, koji ga smatraju alternativom mesu.
Kad se skuva, njegova tekstura podseća na govedinu ili svinjetinu, što ga čini popularnom zamenom za meso baš kao što su tofu, kuorn i sejtan bez glutena.
Samo u Velikoj Britaniji, broj vegana procenjuje se na 3,5 miliona ljudi i u stalnom je porastu.
- Nato - sluzava superhrana koja je podelila Japan
- Šta se dešava vašem mozgu kad iz ishrane izbacite šećer
- Vodič kroz studentske restorane u Srbiji - sanjaju li studenti veću šniclu u menzi
Međutim, kad džekfrut prezri - a taj proces desi se veoma brzo - postane slađi i može da se koristi samo kao desert.
Dostupnija alternativa za potrošače je, stoga, da ga kupuju konzerviranog.
Konzervirani džekfrut može se naći u britanskim supermarketima u proseku za oko četiri dolara, ali mnogi tvrde da mu ukus nije isti.
Džekfrut je takođe veoma velik, zbog čega je težak za transport, a berba je sezonska.
Njegovo pakovanje predstavlja izazov zbog nestalnog oblika, veličine i težine.
Ne može da se pakuje u standardizovane kutije kao drugo voće.
Takođe, ne postoji naučni način da se proceni da li je voće u dobrom stanju samo gledajući njegovu spoljašnjost.
Uz sve to, u glavnim zemljama koje ga uzgajaju i izvoze, uglavnom u Južnoj i Jugoistočnoj Aziji (džekfrut je nacionalno voće u Bangladešu i Šri Lanki), nema lanca prodaje, a posležetvena praksa ne postoji.
Kao posledica toga, procenjuje se da se izgubi oko 70 odsto čitave proizvodnje.
- Zašto sam prešla na hranu koju je jela moja baka
- „Mi ne nosimo roleks, mi ga jedemo"
- Džejmi Oliver: Ne volim takmičenja u kulinarstvu
U Indiji, na primer, džekfrut se smatra nepoželjnim i stigmatizovan je u ruralnim krajevima kao voće za siromašne.
Još jedan element, kažu stručnjaci, jeste nepoznavanje voća - iako džekfrut postaje sve popularniji, mnogi potrošači ga nikad nisu probali i ne znaju nikakve recepte koje mogu praviti sa njim.
Fabrisio Tores, vlasnik Tores Tropikal BV, uvoznik egzotičnog voća sa sedištem u Holandiji, dodaje i da je vazdušni transport u značajnom porastu od izbijanja pandemije kovida-19.
„Mnoga voća iz oblasti kao što su Azija i Južna Amerika stižu u Evropu putničkim avionima.
„Avio kompanije sada traže proizvode sa većom dodatom vrednošću za svoj tovarni prostor. Džekfrut je izuzetno kvarljiv i usko specijalizovan, tako da se ne isplati uvoziti ga u velikim količinama.
Sve mu to diže konačnu cenu", kaže on.
Svetla budućnost
Uprkos svim preprekama, skorašnje studije procenjuju širenje međunarodnog tržišta za džekfrut.
Prema procenama konsultantske firme Indastri ARC, očekuje se da on dostigne vrednost od 359,1 miliona dolara do 2026, rastući po godišnjoj stopi od 3,3 odsto u periodu 2021-2026.
Godine 2020, Azijsko-pacifički region odnosio je najveći udeo tržišta džekfruta (37 odsto).
Sledila je Evropa (23 odsto), Severna Amerika (20 odsto), ostatak sveta (12 odsto) i Južna Amerika (osam odsto) - još jedan dokaz da Južnoamerikanci, pogotovo Brazilci, uzimaju džekfrut zdravo za gotovo.
Pogledajte video - kako senzori otkrivaju da li je hrana sveža
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
( BBC News na srpskom )