Pakao Ivo Džime - dani kada se japansko ostrvo crvenilo od krvi

Laurelio je bio dvadesetjednogodišnji desetar u Petoj američkoj diviziji marinaca kad je njegova puk postao jedna od prvih američkih jedinica koja se iskrcala na Ivo Džimu. „Smrt je dolazila s neba", priča Laurelio

6861 pregleda1 komentar(a)
Foto: BBC/Jeff Overs
B S N S
BBC Serbian Naslovna strana

Amerikanci su se 19. februara 1945. godine iskrcali na silovito branjeno japansko ostrvo Ivo Džima.

Bio je to početak jedne od najkrvavijih bitaka u Drugom svetskom ratu.

Džon Laurelio bio je među američkim marincima koji su predvodili napad pre skoro osamdeset godina.

„Bio sam u prvom talasu koji se iskrcao. I mogu vam reći - bilo je gusto. Kad smo prvi put stupili na plažu, nastao je haos."

Laurelio je bio dvadesetjednogodišnji desetar u Petoj američkoj diviziji marinaca kad je njegova puk postao jedna od prvih američkih jedinica koja se iskrcala na Ivo Džimu.

„Smrt je dolazila s neba", priča Laurelio.

„U jednom trenutku ste tu, već u sledećem pričate sa anđelima. A ljudi ispred vas bi samo nestajali. Bili bi direktno pogođeni granatom i samo isparili."

Japanci su se dobro pripremili za odbranu ostrva.

„Sleva nam je bio vulkan od 168 metara", priseća se Laurelio.

„Zdesna nam je bila strma kamena litica. A s obe strane su pucali na nas iz mitraljeza.

„Nebo je bilo ispunjeno svetlećim mecima, između svakog svetlećeg metka ugledali biste crnu granatu."

„Gađali su nas tim artiljerijskim granatama koje su sipale šrapnele po nama."

Marinci su se suočavali i sa snajperima i minobacačima dok su pokušavali da se sklone sa plaže i vrlo brzo su pretrpeli velike žrtve.

„Bilo je vrlo malo ravnog peska tu gde smo silazili sa rampe naših plovila za iskrcavanje i gotovo odmah je kretala prva zaravan koja se uzdizala na oko 5,5 metara, a odmah posle nje išla je još jedna takva.

„Morali ste da se popnete uz obe pre nego što biste stigli do ravnog kopna.

„I sve što vam je to donosilo bile su veće šanse da vas pogode nego na drugim delovima plaže."

Ivo Džima je bila od ključnog značaja i za Amerikance i za Japance.

Japanski borbeni lovci koristili su ovo ostrvo kao vazduhoplovnu bazu, a ona je bila početna tačka i za napada na američke snage na Pacifiku.

Ali sa tri aerodromske piste, Amerikanci su takođe mogli da iskoriste zauzeto ostrvo da pokreću napade na glavna japanska ostrva.

Desetine hiljada američkih marinaca sukobilo se sa više od 20.000 dobro pripremljenih japanskih vojnika ukopanih u negostoljubive vulkanske stene ostrva.

„Nalazili su se u naftnim buradima od 50 galona u zemlji sa kamuflažnim poklopcem", objašnjava Laurelio.

„Niste mogli nikako da ih vidite, bili su majstori kamuflaže, a koristili su barut koji se ne dimi, tako da kad su pucali na vas, ne biste videli ništa.

Mogli ste samo da čujete zvižduk metka pored vas ako bi vas promašio.

„Čim biste digli glavu, prosvirali bi je metkom. Ne biste znali odakle je došao."

Jedinica Džona Laurelija postepeno je uspevala da preuzme kontrolu nad pistama, dok je druga jedinica marinaca zauzela japanske položaje na planinu Suribači, sa koje se upravljalo južnim krajem ostrva.

Fotografija grupe vojnika okupljenih oko američke zastave na vrhu planine postala je simbol ove bitke i čitavog rata na Pacifiku.

Ali čak i pošto su zauzeli planinu Suribači, Amerikancima je trebalo još dugo da potpuno osvoje ostrvo.

Jedan od vojnika koji je digao „zvezde i pruge" kasnije se pridružio Laureliovoj jedinici.

„Stajao je tamo i odjednom je komad šrapnela pao s neba i potpuno ga rasporio", priseća se Laurelio.

„Poživeo je dovoljno da izgovori: 'Ubiše me.' I bio je u pravu."

Amerikanci su preuzeli potpunu kontrolu nad ostrvom tek krajem marta.

Petonedeljna bitka za Ivo Džimu donela je teške gubitke obema stranama.

Živote je izgubilo skoro 7.000 američkih vojnika, a mnogo ih je više ranjeno u borbama.

Većina japanskih trupa na ostrvu je ubijeno.

„Neko je rekao da Japanci nisu bili 'na' Ivo Džimi, oni su bili 'u' Ivo Džimi", kaže Laurelio.

„Neke od njihovih baza i skladišta bili su ukopani četiri sprata ispod površine. Zbog toga je sve bilo toliko teško."

Posle 37 dana provedenih na frontu, Laureliova jedinica povučena je sa ostrva da se odmori - i da se pripremi za buduće bitke.

„Sve što mogu da kažem je da to nije bilo prijatno iskustvo. Bilo je lepo preživeti.

„To je iskustvo koje ne biste prodali ni za milion dolara, ali ga nikad ne biste ponovili."

Pogledajte video: Najkrvavija bitka Drugog svetskog rata - Staljingrad

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk