Jugoslavija i Pjesma Evrovizije: Od socijalističkog autsajdera do festivalskog pobjednika

Jugoslavija je od debija 1961. godine učestvovala 27 puta, a najveći uspjeh ostvaren je 1989. kada je za pobjednika proglašena zadarska grupa Riva i njihov pop hit Rock me.

13672 pregleda3 komentar(a)
Foto: BBC
B S N S
BBC Serbian Naslovna strana

„I, konačno, naših 12 poena ide – Jugoslaviji“

Ime nekadašnje države na najpopularnijem muzičkom nadmetanju u Evropi poslednji put čulo se pre nešto manje od tri decenije, a ove reči sa malih ekrana radovale su svakog ljubitelja Pesme Evrovizije, iz jedine socijalističke zemlje koja je na njemu učestvovala.

Jugoslavija je od debija 1961. godine učestvovala 27 puta, a najveći uspeh ostvaren je 1989. kada je za pobednika proglašena zadarska grupa Riva i njihov pop hit Rock me.

„To je toliko bilo veliko, neobično i neočekivano da jednostavno nemam realno i stvarno sećanje na taj trenutak", govori Emilija Kokić, pevačica ovog sastava, za BBC na srpskom.

Rok kritičar Petar Janjatović kaže da je cela muzička Jugoslavija doživela to kao sopstveni trijumf.

„Generalno je publika volela festivale - od San Rema (Italija), do Evrovizije koja je bila izuzetno prestižno takmičenje tih godina", kaže on za BBC na srpskom.

Magloviti sjaj crvene petokrake na Evrovizijskom nebu

Jugoslavija je na sceni Evrovizije debitovala kompozicijom Neke davne zvezde koju je otpevala Ljiljana Petrović, a tekst napisao čuveni srpski pesnik Miroslav Mika Antić.

Pevačica je u francuski Kan otišla, kako je govorila, bez snimka i ploče, i tamo zauzela osmo mesto sa devet bodova.

Melodiju za pesmu komponovao je Slovenac - Jože Privšek.

Ovaj nastup je do tada nepoznatu vokalnu solistkinju vinuo u zvezde i preko međunarodne scene predstavio je domaćoj publici.

Za razliku od njenih evropskih kolega i koleginica koji su se za ovu priliku glamurozno obukli, Ljiljana Petrović se publici predstavila u skromnoj crnoj haljini.

Međutim, neposredno pred nastup spikerka Televizije Ljubljana Saša Novak okačila joj je srebrni broš, što se vidi i na snimku.

TV Ljubljana je i sledeće godine na takmičenje, ovog puta u Luksemburg, poslala pevačicu iz Srbije - Lolu Novaković.

Njena pesma Ne pali svetla u sumrak našla se na visokom četvrtom mestu, što će ostati najbolji plasman Jugoslavije sve do 1980-ih.

Posle samo dve godine - 1964. Jugoslavija je ostvarila i njen zvanično najgori rezultat - Sabahudin Kurt završio je takmičenje bez osvojenog boda.

I tih godina je među takmičarima često bilo popularnih izvođača, poput hrvatskih sastava Dubrovački trubaduri i 4M, ali u nešto izmenjenim postavama.

„Zbog tadašnjih pravila gde je grupama bilo zabranjeno da se takmiče - Dubrovački trubaduri nisu nastupili pod tim imenom nego kao duet - Hamo Hajdarhodžić i Lućano Kapurso, a 4M, kao Ivan i 3M", objašnjava Slobodan Todorović, novinar i osnivač sajta evrovizija.rs, za BBC na srpskom.

Neslavne sedamdesete

Naredna dekada nije slavna po pitanju učešća jugoslovenskih izvođača na Evroviziji.

Iako su 1970-ih predstavnici bili velike zvezde tadašnje muzičke scene - poput Kića Slabinca, Tereze Kesovije, Zdravka Čolića i Korni grupe - zapaženiji rezultati nisu ostvareni.

„Ako pogledamo rezultate koje je Jugoslavija ostvarivala, pogotovo 1960-ih i 1970-ih, mi smo uvek bili druga liga", ističe Todorović.

On smatra da tada nije postojao „definisan motiv", odnosno „šta je to što bismo želeli da predstavimo svetu".

Takođe, ono što je domaća publika volela i želela, često se nije podudaralo sa onim što je bio ukus Evrope.

„Ne smemo da zaboravimo ni politički trenutak, pa kada se govori o tim nekakvim blokovima na Evroviziji, oni su posebno bili istaknuti tih decenija kada smo učestvovali.

„Jugoslavija je tada uvek pripadala mediteranskom bloku u koje su se uklapale Italija i Španija, kasnije i Turska, Grčka, Izrael, malobrojnijem u odnosu na one blokove koji su se zvali skandinavskim ili zapadnim", navodi Todorović.

Zato se, kaže, neretko dešavalo da Jugoslaviju, na primer, turski bodovi spasavaju od poslednjeg mesta.

BBC

Na Pesmi Evrovizije u Brajtonu (Velika Britanija) 1974. godine, učestvovao je i Kornelije Kovač sa njegovom Korni grupom, a predstavili su se čuvenom pesmom Moja generacija.

Tako je, kaže Todorović, rok pesma konačno odmenila dotadašnje šlagere.

Pobedu te godine odnosi čuvena švedska pop grupa Abba pesmom Waterloo, koja je tada dobila nula poena od britanskog žirija.

„Oni su bili svlačionica do naše", priseća se Kornelije Kovač.

„Nisu bili loše obučeni, malo staromodno doduše, ali zbog izvođenja su dobili takav plus, dok smo mi imali čudna neka odela koja su svima dobro stajala", dodaje muzičar kroz osmeh.

Iako je ranije imao nešto drugačije mišljenje o ovoj manifestaciji, danas mu budi najlepše uspomene.

„Imali smo vrlo dobar nastup, a i publika nas je lepo dočekala, pa je čak i naš dirigent (Zvonimir Skerl) dobio sjajan aplauz", kaže.

Učesnici Evrovizije birani su uglavnom na takmičenju pod nazivom Jugovizija, ali i na drugim domaćim festivalima.

Tako je 1976. godine na festivalu u Opatiji odlučeno da Jugoslaviju, u holandskom gradu Hagu, predstavlja sarajevska grupa Ambasadori, a ne prethodno nagrađena favoritkinja Bisera Veletanlić sa pesmom Baj, baj, baj.

„Pobedu ne samo da nisam očekivao, već sam smatrao da nam ni ulazak u finale nije sasvim siguran", rekao je tada Slobodan Vujović, frontmen grupe Ambasadori.

Sanja Ilić koji je komponovao Baj, baj, baj mnogo godina kasnije je izjavio da je jedan član posebnog žirija koji je doneo ovu odluku, odlučio da ne pošalju njegovu pesmu na Evroviziju zbog „stranog naziva".

„Ironija je bila da je te godine pobedila britanska grupa Brotherhood of Man sa pesmom čiji stihovi idu - Save your kisses for me, bye, bye baby, bye, bye", osmehujući se ističe Todorović.

Loši plasmani doveli su do toga da se Jugoslavija povukla sa Evrosonga u periodu od 1977. do 1980. godine.

„Vladalo je nekakvo raspoloženje da smo mi slali jako dobre predstavnike koji su na neki način bili potcenjeni u Evropi i mi smo se naljutili i prestali da ih šaljemo", dodaje novinar.

BBC

Renesansne osamdesete

Zlatne godine za Jugoslaviju na Pesmi Evrovizije nastupile su 1980-ih, a kao trešnja na torti, naposletku je naišla i pobeda 1989.

Prvi značajniji uspeh, posle bezmalo dve decenije, postigla je pesma Džuli crnogorskog pevača Daniela Popovića - 1983. u nemačkom Minhenu osvojio je visoko četvrto mesto sa, do tada, rekordnih 125 bodova.

Televizija Titograd, današnja Podgorica, naredne godine je takođe imala svog predstavnika - Vlada Kalembera i Izoldu Barudžiju sa pesmom Ciao, amore.

Promotivni spot ove pesme bio je zabranjen u Turskoj jer se pevačica, koja je već ranije nastupala na Evroviziji sa grupom Aska, u njemu pojavila bez gornjeg dela kupaćeg kostima.

Dobre rezultati za Jugoslaviju ostvarile su hrvatske grupe Novi fosili i Srebrna krila 1987. i 1988.

Međutim, glavna poslastica i ujedno najveći uspeh usledio naredne godine u Lozani (Švajcarska), kada je grupa Riva iz Zadra osvojila prvo mesto pesmom Rock me.

Pošto su članovi benda bili mladi i neiskusni, TV Zagreb ništa nije prepustio slučaju, te ih je „dobro pripremio" za predstojeći muzički megdan.

Pevačica Emilija Kokić kaže da su imali čitav tim profesionalaca koji se njima bavio - od koreografije i scenskog nastupa, do vizuelnog identiteta i stajlinga.

„Ni o čemu nije trebalo da brinem, moj zadatak je jedino bio izaći na binu, što bolje otpevati tu pesmu i stajati iza tog dela", navodi Kokić.

Zato su, dodaje, nastup „s lakoćom odradili".

„Nama to nije bio stres jer smo mnogo puta probali i bili smo dobro pripremljeni."

Pevačica kaže da su među učesnicima važili za favorite, što im je mnogo značilo.

Posebno ju je radovalo to što je na istom festivalu sa Anom Oksom, predstavnicom Italije.

„Kada sam je videla uživo imala sam osećaj da ću pasti u nesvest, ona je u mojim očima bila megazvezda, pa ti sad megazvezda iz tvog detinjstva i pohvali pesmu", priseća se Kokić kroz osmeh.

Trenutak kada su proglašeni pobednicima ne pamti, ali joj se u sećanje urezao doček koji su im priredili sugrađani.

„Ovo dočekivanje sportista i drugih zaslužnih ljudi u Zadru, imam osećaj da je krenulo od nas.

„Grad je bio zakrčen još od zadarskog aerodroma gde smo sleteli, pa su nas doslovno u koloni vozili do trga gde smo jedva uspeli doći", prepričava Kokić.

Na slavlju su čak dobili i vino na kojima je bila etiketa sa njihovim likovima.

„To nije bila naša pobeda, to je bila pobeda celog grada, mi smo bili njihovi", dodaje pevačica koja je te godine proglašena za „Jugoslovenku godine", kaže.

Emilija Kokić drži školu pevanja u glavnom gradu Hrvatske - Zagrebu.

Zanimljivosti

  • Prvu najveću ocenu Jugoslavija je dobila za pesmu Halo, halo grupe Aska u engleskom Herogejtu 1982. godine.
  • Televizije Skoplje, Priština i Novi Sad nikada nisu imali predstavnike na Pesmi Evrovizije.
  • Jugoslavija se sa Evrosonga u Geteborgu (Švedska) 1985. godine povukla jer se datum takmičenja poklopio sa godišnjicom smrti jugoslovenskog predsednika Josipa Broza Tita - 4. maja. Izabrana je bila numera Pokora Zorice Kondže.
  • Najviše predstavnika imao je TV Zagreb - 10, a najmanje Titograd (Podgorica) - dva. TV Beograd je imao četiri - Korni grupa, Aska, Bebi Dol i Ekstra Nenu.
  • Predstavnik TV Sarajevo - Sabahudin Kurt i njegova pesma Život je sklopio krug 1964. godine u glavnom gradu Danske - Kopenhagenu, nisu dobili niti jedan bod, što je zvanično najgori rezultat Jugoslavije na ovom festivalu.

Zagreb 1990.

Zahvaljujući Zadranima, Televizija Zagreb je 1990. godine organizovala takmičenje za Pesmu Evrovizije.

Manifestacija je održana 5. maja u Koncertnoj dvorani Vatroslav Lisinski, prvi put na Balkanskom poluostrvu i u jednoj, barem još kratko, socijalističkoj državi.

Pobedio je italijanski izvođač - Toto Kutunjo sa pesmom Insieme: 1992.

Program su vodili Oliver Mlakar i Helga Vlahović, dok su rezervni par bili Rene Medveščak i Dubravka Marković.

Jugoslaviju je predstavljala Tajči, čiji nastup i pesmu Hajde da ludujemo i danas mnogi evrovizijski ljubitelji izuzetno vole i cene.

Zbogom

Poslednje učešće Jugoslavije na Pesmi Evrovizije bilo je 1992. godine u švedskom gradu Malmeu.

Zemlju koja je uveliko zagazila u rat predstavljala je Snežana Berić, poznatija kao Ekstra Nena, kompozicijom Ljubim te pesmama.

„To je moj san iz detinjstva da učestvujem na tako velikom evropskom, danas već svetskom muzičkom takmičenju, odakle nosim najlepše uspomene", govori pop pevačica za BBC na srpskom.

Berić je, kaže, odlazak i osmodnevni boravak u Švedskoj, finansirala sama.

„Iako sam bila jedini predstavnik svoje zemlje, jedva smo otišli tamo.

„Televizija Beograd mi nije pružila nikakvu mogućnost da nabavim garderobu i ostale potrepštine za te dane koji su podrazumevali mnogobrojne prezentacije, pa sam sama morala da obezbedim sve", dodaje.

Po dolasku u Malme dočekale su je brojne festivalske obaveze, probe, konferencije za novinare i mnogi drugi prateći sadržaji.

„Posle svakog od tih napornih dana imali smo džem sešn u hotelskom holu za klavirom, gde smo se koleginica iz Izraela i ja natpevavale raznim svetskim hitovima - šta je ko znao, pevao je i to je bilo prelepo", ističe Berić.

Celokupan događaj je bio „fantastično i profesionalno organizovan".

Na samom takmičenju su je, kaže, tretirali kao „svetsku zvezdu", a zbog dešavanja u Jugoslaviji i rizika od eventualnih problema, dobila je telohranitelje i lekara.

Nastupom je, dodaje, takođe bila zadovoljna, iako je u početku bilo malih tehničkih problema.

„U momentu izlaska na binu monitori nisu radili - e to je bila panika za mene, ali sam taj početak otpevala zahvaljujući prisebnosti.

„A kad je počeo ritam i cela sala aplaudirala, samo sam nastavila kao da se ništa nije dogodilo", priseća se Ekstra Nena.

Pevačica je na kraju zauzela 13. mesto sa 44 bodova.

„Bilo je to reprezentativno, dostojanstveno, i bila sam ponosna što se iznad moje glave vijorila zastava moje zemlje i što je ta pesma i dalje jedna od najlepših kompozicija Evrosonga koja se uvek stavlja na kompilacije."

Šta se promenilo?

Pesmi Evrovizije u Jugoslaviji redovno se poklanjala posebna pažnja, te je stoga važila za značajan događaj.

„Tada je to bio prestiž, i danas je, ali onda je zaista bila velika stvar kada neko dobije priliku da ode na Evroviziju", navodi rok kritičar Petar Janjatović.

Takođe, dosta se „vodilo računa da bude jaka pop pesma", koja će imati „jak refren", uz nezaobilaznu atraktivnost izvođača.

„Žanrovski i stilski je Evrovizija tada bila mnogo kompaktnija", smatra Janjatović.

Danas se, dodaje, svetska scena „kapilarno na najrazličitije moguće žanrove raširila", pa je normalno da to utiče i na Evroviziju.

Osvrćući se na pobedu finske metal grupe Lordi 2006. godine, Janjatović podseća da je nezamislivo bilo da 1985. godine, na primer - bosanski hevi metalci Divlje jagode budu predstavnici Jugoslavije.

Slobodan Todorović saglasan je da su razlike između ondašnjih takmičenja za izbor Pesme Evrovizije u kojima je Jugoslavija učestvovala i ove danas ogromne.

„Suštinska promena je što se nekada Evrovizija doživljavala kao muzički događaj, dok je danas televizijski događaj i on se kreira i pravi, pre svega za televizijske gledaoce - atraktivno, i što će na neki način da donese profit", smatra novinar.

Posle raspada Jugoslavije, jedino je Srbija 2007. godine pobedila u ovom nadmetanju pesmom Molitva, u izvođenju pevačice Marije Šerifović.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk