"Granatiraju moj grad, ali moja majka u Rusiji mi ne vjeruje"

Aleksandra i njena četiri spasilačka psa kriju se u kupatilu njenog stana u Harkovu otkako je počelo granatiranje.

„Kad sam čula prve eksplozije, istrčala sam iz kuće da izvučem pse iz njihovih ograđenih odeljaka u dvorištu. Ljudi su počeli da paniče, ostavljaju automobile na ulici. Jako sam se uplašila", kaže ona.

Ova dvadesetpetogodišnjakinja redovno priča sa svojom majkom, koja živi u Moskvi.

Ali u ovim razgovorima, pa čak i nakon što je poslala slike iz njenog izbombardovanog rodnog grada, Aleksandra ne može da ubedi majku u opasnost u kojoj se nalazi.

„Nisam želela da plašim roditelje, ali sam počela otvoreno da im govorim da civili i deca ginu", kaže ona.

• Ukrajina i Rusija: Praćenje rata na ruskoj televiziji - potpuno druga priča
• Zašto je Rusija napala Ukrajinu i šta Putin hoće
• Hoće li se rat u Ukrajini preliti širom Evrope - odgovori na pitanja čitalaca

„Ali, iako se brinu za mene, oni i dalje tvrde da se to sigurno dešava greškom, da ruska vojska nikad ne bi gađala civile. To Ukrajinci ubijaju vlastiti narod."

Neretka je pojava da Ukrajinci imaju porodicu sa druge strane granice u Rusiji.

Ali za neke, kao što je Aleksandra, njihovi ruski rođaci imaju suprotstavljeno razumevanje sukoba.

Ona veruje da su za to krive priče koje im se serviraju preko strogo kontrolisanih ruskih državnih medija.

Aleksandra kaže da njena majka samo ponavlja verziju priče koju čuje na kanalima ruske državne televizije.

„Stvarno sam se uplašila kad je moja mama počela od reči do reči da citira rusku televiziju. Isprali su ljudima mozgove. A ljudi im veruju", kaže Aleksandra.

„Moji roditelji priznaju da tu ima nekakve vojne akcije. Ali oni kažu: 'Rusi su došli da vas oslobode. Ništa neće uništiti, neće vas dirati. Oni samo napadaju vojne baze'."

Dok smo intervjuisali Aleksandru, granatiranje nije prestajalo. Internet veza je bila slaba, tako da smo morali da razmenjujemo glasovne poruke.

„Gotovo da sam zaboravila kako zvuči tišina. Granatiraju nas non-stop", kaže ona.

Ali na ruskim državnim televizijskim kanalima istog dana nije bilo ni pomena o projektilima koji pogađaju stambene delove Harkova, pogibiji civila ili četiri osobe koje su stradale dok su čekale u redu za vodu.

Ruska državna televizija opravdava rat okrivljujući Ukrajinu za agresiju i nastavlja da ga naziva „specijalnom oslobodilačkom operacijom".

• Šta je hibridni rat i da li se vodi protiv Srbije
• Ko je Vladimir Zelenski - odrekao se televizijske slave da bi postao predsednik Ukrajine

Svaki ruski medij koji koristi reči „rat", „invazija" ili „napad" može da bude ugašen od glavnog medijskog regulatora u zemlji zbog „namernog širenja lažnih informacija o aktivnostima ruskog vojnog osoblja" u Ukrajini.

Popularni televizijski kanali tvrde da pretnja po ukrajinske civile ne potiče od ruskih oružanih snaga, već od ukrajinskih nacionalista koji koriste civile kao živi štit.

Neki Rusi su izašli na ulice da protestuju protiv rata, ali tih demonstracija nema na glavnim državnim televizijskim kanalima.

Mihailo, slavni kijevski restorater, nije imao vremena ni želje da gleda izveštavanje ruske državne televizije o invaziji.

Kad je počelo granatiranje ukrajinskog glavnog grada, on i njegova žena su se skoncentrisali na to kako da zaštite šestogodišnju ćerku i sina koji je još beba.

Tokom noći njihova deca su se budila na zvuke eksplozije i nisu prestajala da plaču.

Porodica je donela odluku da se preseli na obode Kijeva, a potom da pobegne u inostranstvo.

Otputovali su u Mađarsku, gde je Mihailo ostavio ženu i decu, te se vratio u Zapadnu Ukrajinu da pomogne u ratnim dejstvima.

Iznenadilo ga je što mu se ne javlja otac, koji radi u manastiru blizu Nižnjeg Novgoroda u Rusiji.

Pozvao je oca i opisao mu šta se dešava. Njegov otac je govorio da to nije istina; nema rata i - zapravo - Rusi spasavaju Ukrajince od nacista.

Mihailo kaže da je mislio da zna snagu ruske propagande, ali kad je to čuo od vlastitog oca, bio je skrhan.

„Moj rođeni otac mi ne veruje, znajući da sam tu i da sam sve video svojim očima. A moja mama, njegova bivša žena, takođe mora da prolazi kroz sve to", kaže on.

„Ona se od bombardovanja krije sa mojom bakom u kupatilu."

Ruski mediji su pod strogom kontrolom države već godinama, a gledaocima se servira nekritički pogled na Rusiju i njena dela širom sveta.

„Državna verzija predstavlja Rusiju isključivo u pozitivnim svetlu", kaže doktorka Džoana Sostek, stručnjakinja za Rusiju i političke komunikacije na Univerzitetu u Glazgovu.

„Čak i u pričama koje se pričaju o Drugom svetskom ratu, Velikom otadžbinskom ratu, Rusija nikad nije učinila ništa loše. I zbog toga neće poverovati u to ni sada."

Većina Rusa, kaže ona, ni ne želi da čuje drugu tačku gledišta.

Ona smatra da jednostrani narativ koji je izrazito kritičan prema Zapadu pomaže da se objasni zašto Rusi imaju drugačije poglede u odnosu na rodbinu u susednim zemljama.

„Ljudi koji kritikuju Rusiju odavno se predstavljaju kao izdajnici ili strani agenti; kritičari su svi odreda strani agenti koji rade za Zapad. Tako da na kraju ne verujete ni rođenoj ćerki."

Anastasijini roditelji žive u malom selu 20 kilometara od Donjecke Narodne Republike koju drže pobunjenici.

Samo selo je i dalje pod kontrolom vlasti iz Kijeva, ali je u njihovoj kući uvek uključena ruska državna televizija.

Čak im je i sat namešten na moskovsko vreme - iz poštovanja prema sovjetskoj prošlosti.

I zato kad se 24. februara Anastasija probudila na zvuke sirena, znala je kako će njeni roditelji reagovati.

„Moja majka je bila prva osoba koju sam pozvala kad sam iskočila iz kreveta u pet ujutro, sva dezorijentisana. Bila je iznenađena što je zovem i zvučala je krajnje smireno, gotovo nehajno", kaže ona.

Anastasija, dopisnica BBC Ukrajine koja se preselila u Kijev pre 10 godina, čula je eksplozije bombi nakon što se probudila i zabrinula se koju će metu gađati sledeću.

„Ponovo sam pozvala mamu. Rekla sam joj da se plašim. 'Ne brini', rekla je ona umirujući me. 'Rusija nikad neće bombardovati Kijev'."

Ali oni to upravo čine, odgovorila je Anastasija.

„Rekla sam joj da ima civilnih žrtava. 'Ali i mi smo ih imali kad je Ukrajina napala Donbas!', odgovorila je ona smejući se. Na trenutak nisam mogla da dišem. Kad sam čula rođenu majku da govori to sa takvom surovošću, srce mi se slomilo."

Anastasija veruje da su ruski mediji stvorili sliku o „veličanstvenoj Ruskoj vojsci" koja oslobađa Ukrajinu od nacista.

Ona je godinama izbegavala političke rasprave sa roditeljima, ali ovaj put je rođenoj majci spustila slušalicu.

Razgovarali smo sa Anastasijom dok je putovala iz Kijeva nakon četiri noći provedene u skloništu. Bila je zaokupljena neizvesnom budućnošću.

„Mnogo mi se toga vrzma po glavi u ovom trenutku. Šta će biti sa svima nama? Kuda sve ovo ide? Hoću li se ikada vratiti? Hoću li ikada ponovo videti roditelje? I dalje ih veoma volim, ali nešto u meni se slomilo i mislim da više nikad ne može biti zalečeno."

( BBC Serbian Naslovna strana )