Ukrajina i Rusija: Šta je ratni zločin
Glavni tužilac Međunarodnog krivičnog suda (ICC) izjavio je da se sakupljaju dokazi o navodnim ratnim zločinima, zločinima protiv čovječnosti i genocidu. Do ovoga je došlo pošto je 39 zemalja zvanično zatražilo otvaranje istrage
Otvorena je istraga o mogućim ratnim zločinima počinjenim u Ukrajini, nakon što je Rusija optužna da je vršila napade na civile.
Glavni tužilac Međunarodnog krivičnog suda (ICC) izjavio je da se sakupljaju dokazi o navodnim ratnim zločinima, zločinima protiv čovečnosti i genocidu.
Do ovoga je došlo pošto je 39 zemalja zvanično zatražilo otvaranje istrage.
Rusija negira da je gađala civile.
Evo šta su ratni zločini i za šta je Rusija tačno optužena.
- Rat u Ukrajini - kakav je rizik od nuklearnog oružja
- Slobodan Milošević: Misterija mozga
- Ko je Vladimir Putin
Šta je ratni zločin?
Korpus zakona koji definišu ratni zločin su Ženevske konvencije, šira i starija oblast zakona koja se naziva Zakonima i običajima rata, i u nekom ad hok slučajevima, statuti tela kao što su Međunarodni krivični tribunali za bivšu Jugoslaviju i Ruandu.
Ženevske konvencije su niz međunarodnih sporazuma koji su postavili međunarodne pravne standarde za čovečno postupanje u ratu.
Prve tri konvencije štite one koji se bore i ratne zarobljenike, dok četvrta - usvojena posle Drugog svetskog rata - štiti civile u zonama ratnih dejstava.
Ženevske konvencije iz 1949. ratifikovale su sve zemlje članice Ujedinjenih nacija, među njima i Rusija.
Četvrta Ženevska konvencija ratni zločin definiše kao:
- Namerno ubijanje
- Mučenje ili nečovečno postupanje
- Svesno nanošenje velike patnje ili teških povreda telesnom integritetu ili zdravlju
- Masovno uništavanje i prisvajanje imovine, neopravdano vojnom nužnošću
- Uzimanje talaca
- Nezakonita deportacija ili nezakonito zatvaranje
Rimski statut iz 1998. godine, još jedan važan međunarodni sporazum koji se tiče oružanih sukoba, takođe je koristan vodič za činove koji se generalno smatraju ozbiljnim kršenjem međunarodnog prava.
Njegova definicija ratnog zločina podrazumeva:
- Svesno usmeravanje napada na civilno stanovništvo ili protiv pojedinačnih civila koji ne učestvuju neposredno u neprijateljstvima.
- Svesno pokretanja napada sa svešću o tome da će takav napad izazvati naknadni gubitak života ili povređivanje civila.
- Napad ili bombardovanje, bilo kojim sredstvima, nebranjenih gradova, sela, naselja ili zgrada.
On navodi da određeni tip zgrada, kao što su bolnice, ili verski i obrazovni objekti, ne smeju svesno da se uzimaju kao mete.
Takođe se zabranjuje upotreba određenog tipa oružja, kao i otrovnih gasova.
Šta je Međunarodni krivični sud i kako se krivično gone ratni zločini?
Međunarodni krivični sud u Hagu, u Holandiji, osnovan je 1998. godine prema Rimskom statutu.
To je nezavisna institucija koja krivično goni pojedince optužene za najteže zločine koji se tiču međunarodne zajednice.
On istražuje ratne zločine, genocid, zločine protiv čovečnosti i zločin agresije.
Države mogu krivično da gone osumnjičene zločince na vlastitim sudovima.
Međunarodni krivični sud uspostavlja nadležnost samo tamo gde države ne mogu ili nisu voljne to da učine - to je „sud poslednjeg pribežišta".
Ovaj sud nema vlastitu policijsku službu i oslanja se na državnu saradnju prilikom hapšenja osumnjičenih.
Kazne koje izriče Međunarodni krivični sud mogu da se sastoje od zatvorskih i novčanih.
Rusija i Ukrajina nisu među 123 zemlje članice suda, ali je Ukrajina prihvatila njegovu nadležnost, što znači da Međunarodni krivični sud može da istražuje određena navodna krivična dela.
Druge velike zemlje koje njegovi članovi suda su SAD, Kina i Indija.
Da li su se ratni zločini krivično gonili ranije?
U Drugom svetskom ratu, ubistvo nekoliko miliona ljudi - uglavnom Jevreja - koje je počinila nacistička Nemačka, kao i zlostavljanje civila i ratnih zarobljenika, naveli su Savezničke snage da krivično gone ljude koje su smatrale odgovornim.
Nirnberški proces 1945. i 1946. godine doveo je do osuđivanja na smrt deset nacističkih vođa.
Sličan proces pokrenut je u Tokiju 1948. godine, kada je obešeno sedam japanskih komandanata.
Ova suđenja praktično su postavila presedan za kasnije krivična gonjenja.
Kongoanski ratni lider Tomas Lubanga je 2012. bio prva osoba osuđena na Međunarodnom krivičnom sudu kad je proglašen krivim za regrutovanje i korišćenje dece kao vojnika u svojoj pobunjeničkoj vojsci 2002. i 2003. godine.
Osuđen je na 14 godina zatvora.
Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju (ICTY) bio je telo Ujedinjenih nacija aktivno od 1993. do 2017, osnovano da krivično goni zločine počinjene tokom ratova u Jugoslaviji.
On je 2016. proglasio Radovana Karadžića, bivšeg lidera bosanskih Srba, krivim za ratne zločine, genocid i zločine protiv čovečnosti zbog svoje uloge u tom sukobu.
Ratko Mladić, vojni komandant Vojske Republike Srpske, takođe je osuđen 2017. godine za iste zločine.
Drugi ad hok sudovi takođe su krivično gonili pojedince za genocid i zločine protiv čovečnosti počinjene u Ruandi i Kambodži.
Međunarodni krivični tribunal za Ruandu prva je institucija koja je priznala silovanje kao sredstvo činjenja genocida.
Za šta je optužena Rusija?
Ukrajinski gradovi, uključujući Kijev, Harkov i Herson, našli su se poslednjih dana na meti žestokih napada.
Ukrajinski predsednik Zelenski optužio je Rusiju za ratne zločine nakon što je ova pokrenula vazdušne napade na Harkov, u kojima su stradali civili.
Moskva je u drugom napadu na grad optužena i za korišćenje kasetnih bombi.
Kasetne bombe su oružja koja raspršuju manje delove municije kad se izbace.
Zabranile su ih mnoge zemlje prema Konvenciji o kasetnoj municiji iz 2008, ali ne i u Rusija i Ukrajina, koje nisu potpisale ovaj sporazum.
Grupe za zaštitu ljudskih prava i ukrajinskih ambasador u UN takođe su optužili Rusiju za upotrebu vakumskih bombi u napadu na severoistočni grad Ohtirka.
Vakumske bombe su termobaričko oružje koje može da načini ogromnu štetu zapalivši oblak vaporizovanog goriva.
Ne postoji međunarodni zakon koji konkretno zabranjuje njegovu upotrebu, ali ako ih neka zemlja koristi za napad na civilno stanovništvo u stambenim oblastima, školama ili bolnicama, onda može biti osuđena za ratni zločin prema Haškim konvencijama iz 1899. i 1907.
Kremlj je negirao da je počinio ratne zločine ili koristio kasetne ili vakumske bombe, odbacivši ove optužbe kao „lažne vesti".
„Napadi se izvršavaju samo na vojne mete i isključivo oružjem velike preciznosti". rekao je ruski ministar odbrane Sergej Šojgu.
Srbin u Ukrajini: „Ovde sam došao zbog ljubavi i ostajem"
Pratite nas na Fejsbuku, Tviterui Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
( BBC Serbian Naslovna strana )