Šta je zona zabrane letjenja i kakav je stav Zapada
Zona zabrane letjenja odnosi se na bilo koji region vazdušnog prostora gdje određenim avionima nije dozvoljeno da lete
„Ukrajinski narod očajnički traži da Zapad zaštiti naše nebo. Tražimo zonu zabrane letenja.“
Na konferenciji za novinare prošlog utorka, ukrajinska aktivistkinja Darija Kalenjuk ovim rečima se obratila se britanskom premijeru - Borisu Džonsonu, zahtevajući uspostavljanje ove zabrane.
Zatvaranje neba nad Ukrajinom, dan ranije od Zapada zatražio je i predsednik te zemlje Vladimir Zelenski, kao odgovor na učestala granatiranja ruskih snaga.
Ali uprkos ruskim udarima koji pogađaju stambena naselja Ukrajine i rastućem broju stradalih civila, malo je naznaka da će Zapad uvesti zonu zabrane letenja.
Takođe, ruski predsednik Vladimir Putin, upozorio je i da će uvođenje bilo kakve zone zabrane letova doživeti kao „čin sličan objavi rata".
- Dogovoren sastanak šefova diplomatija Rusije i Ukrajine - civili beže iz gradova
- Pet scenarija za završetak rata u Ukrajini
- Mali vodič kroz ruski nuklearni arsenal - koliko oružja ima i čemu ono služi
Šta je zona zabrane letenja?
Zona zabrane letenja odnosi se na bilo koji region vazdušnog prostora gde određenim avionima nije dozvoljeno da lete.
Može se koristiti za zaštitu osetljivih područja - na primer kraljevske rezidencije, ili se privremeno uspostavlja zbog pojedinih sportskih događaja i velikih okupljanja.
U vojnom kontekstu, zona zabrane letenja sprečava ulazak aviona u zabranjeni vazdušni prostor, obično da bi se zaustavili napadi ili izviđanja.
Sprovodi se vojnim sredstvima - izviđanjima, preventivnim udarima na odbrambene sisteme ili obaranjem aviona koji ulaze u zabranjenu zonu.
Zona zabrane letova iznad Ukrajine značila bi direktan kontakt vojnih snaga - posebno NATO alijanse, sa bilo kojim ruskim avionom uočenim na tom delu vazdušnog prostora, što podrazumeva i napade na njih ako je potrebno.
Zašto Zapad ne reaguje?
Angažovanje NATO snaga po ovom pitanju, dovelo bi do rizika od brze eskalacije sukoba.
„Ne možete samo da kažete - ovo je zona zabranjenog leta, morate to i da sprovedete", rekao je bivši general američkih vazduhoplovnih snaga Filip Bridlav za magazin Foreign Policy.
General, koji je služio kao vrhovni saveznički komandant NATO-a od 2013. do 2016, izjavio je da, iako podržava pozive na zonu zabrane letova u Ukrajini, to je veoma ozbiljna odluka koju treba doneti.
„To je ravno ratu. Ako ćemo da proglasimo zonu zabranjenog leta, moramo umanjiti sposobnost neprijatelja da na nju puca i ugrozi je."
Britanski poslanik Tobajas Elvud, koji predsedava Komitetom za odbranu, podržao je ideju o delimičnoj ili potpunoj zoni zabranjenih letova, pozivajući NATO da interveniše zbog smrti civila i navodnih ratnih zločina.
Međutim, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg odbacio je ovu mogućnost, rekavši prošle nedelje da je uvođenje zone zabrane letenja iznad Ukrajine „nije opcija" za ovu alijansu.
„Složili smo se da ne treba da imamo nikakve planove kao organizacija u vezi sa ukrajinskim vazdušnim prostorom ili NATO trupama na ukrajinskoj teritoriji", kazao je Stoltenberg na konferenciji za novinare u Briselu.
Britanski ministar odbrane Ben Volas jasno je stavio do znanja da Britanija neće pomoći da se uspostavi zona zabranjenih letova iznad Ukrajine jer bi borbe protiv ruskih aviona izazvale „rat širom Evrope".
„Neću da pokrenem evropski rat, ali ću pomoći Ukrajini u borbi, u svakoj ulici sa svakim komadom opreme do koje možemo doći i podržaćemo ih", rekao je u emisiji Today na BBC radiju 4.
I SAD su takođe odbacile ovu mogućnost iz sličnih razloga, a dodatni rizik predstavlja i pominjanje nuklearnog oružja.
Taj strah je postao realan nakon objave ruskog predsednika Vladimira Putina da je stavio ruske nuklearne snage u stanje „specijalne" pripravnosti.
Mnogi su takav potez protumačili prvenstveno kao upozorenje, a ne kao stvarnu nameru za njegovom upotrebom.
Ali čak i najmanji nagoveštaj svetskog rata koji bi mogao da preraste u nuklearni znači da je, uprkos strašnim scenama napada na civile, verovatnoća uspostavljanja zone zabranjenog leta u Ukrajini mala.
Kada je sve nebo bilo zatvoreno?
Posle prvog Zalivskog rata 1991, kome je prethodila iračka invazija na Kuvajt - SAD i koalicioni partneri uspostavili su dve zone zabrane letenja u Iraku kako bi sprečili napade na pojedine etničke i verske grupe.
Ovo je urađeno bez podrške Ujedinjenih nacija (UN).
Tokom sukoba na Balkanu naredne godine, UN su donele rezoluciju kojom su zabranjeni neovlašćeni vojni letovi u vazdušnom prostoru Bosne i Hercegovine (BiH).
Ovu odluku su sprovodile snage NATO alijanse, koja je aprila 1993. godina započela operaciju „Sprečiti leta".
Kasnije je misija proširena na pružanje neposredne vazdušne podrške snagama UN i sprovođenje vazdušnih napada na mete u BiH.
Prilikom jednog kršenja zone zabrane leta - 28. februara 1994. kada je šest jastrebova (vojnih aviona) Ratnog vazduhoplovstva Vojske Republike Srpske bombardovalo fabriku oružja u Novom Travniku, dejstvovali su američki lovci F16.
U takozvanom Banjalučkom incidentu stradala su trojica srpskih pilota i četiri aviona.
Tako je NATO prvi put od osnivanja 1949. godine upotrebio oružje u okviru jedne zvanične misije.
Savet bezbednosti UN takođe je, za sada poslednji put, odobrio zonu zabrane letenja u okviru vojne intervencije u Libiji 2011. godine, koju su takođe sprovodile snage NATO-a.
Pogledajte video o pozadini sukoba Rusije i Ukrajine
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
( BBC Serbian Svi članovi )