Ko su kandidati za predsjednika Srbije
Izbori će biti redovni jer je istekao petogodišnji mandat dosadašnjeg predsednika Aleksandra Vučića
Glasači u Srbiji 3. aprila biraće šefa države, najvišeg funkcionera za koga mogu direktno da glasaju.
Izbori će biti redovni jer je istekao petogodišnji mandat dosadašnjeg predsednika Aleksandra Vučića.
„Svakako da će događaji u Ukrajini uticati na dominantne teme u kampanji", rekao je predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić. kada je raspisivao izbore.
„Kampanja će se voditi nižim političkim intenzitetom nego što bi to bilo da nema takvih događanja."
- Raspisani izbori za 3. april - za šta sve glasa Srbija
- Ko je ko na listama za parlamentarne izbore u Srbiji
- Ko je ko na beogradskim izborima i ko bi mogao da bude gradonačelnik
Kampanja se, za sada, vodi oko polemike šta ljudima treba da pruži predsednik i koje to lične i profesionalne osobine treba da ima.
Glavne teme među kandidatima su odnos prema dosadašnjem predsedniku i državno uređenje zemlje.
Predsednik Srbije, prema Ustavu, ima ovlašćenja da predstavlja zemlju i u inostranstvu i da komanduje vojskom.
Zdravko Ponoš (Ujedinjena Srbija)
Republička izborna komisija (RIK) proglasila je Zdravka Ponoša za kandidata koalicije Ujedinjena Srbija i objavila da je sakupio 11.232 potpisa.
Koalicija Ujedinjena Srbija okupljena je oko Stranke slobode i pravde, Demokratske stranke, Narodne stranke i Pokreta slobodnih građana.
Zdravko Ponoš je kao jedan od razloga za kandidaturu naveo da je „Srbija danas država urušenih institucija".
„Glavni razlog tome leži u načinu kako odlazeći predsednik vodi državu", rekao je on kada je predao kandidaturu.
„Kandidovao sam se da bih dužnost predsednika obavljao na drugačiji način, kako je to Ustav definisao. To svakako znači da predsednik Srbije ne sme i ne treba da širi paniku."
Kandidat koji je ujedinio deo opozicije srednju školu je završio u Zagrebu, a zatim i Vojnu akademiju.
Magistrirao je iz oblasti telekomunikacija na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, a završio je i visoke vojne škole i kurseve.
Generalštabno usavršavanje pohađao je na Kraljevskom koledžu za odbrambene studije u Londonu, navodi Istinomer.
Od 1988. do 2002. radio je u Generalštabu, pa potom u Ministarstvu odbrane Srbije i Crne Gore.
Od 2005. bio je zamenik načelnika Generalštaba Vojske SCG, a odlukom tadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića, imenovan je za načelnika Generalštaba 2010.
- Šta bi bilo da nije bilo 12. marta
- Šta se dešava u Demokratskoj stranci - u 100 i 500 reči
- Šta je „građanska Srbija" i ko želi njene glasove
Godine 2008. dolazi do sukoba između njega i tadašnjeg ministra odbrane Dragana Šutanovca, pa je Ponoš razrešen dužnosti načelnika Generalštaba, a posle godinu dana mu je, ukazom Tadića, prestala služba u vojsci.
Poziciju pomoćnika ministra spoljnih poslova za bilateralne odnose dobio je 2010, dok je na čelu Ministarstva bio Vuk Jeremić, a bio je i njegov šef kabineta, dok je Jeremić bio predsednik Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.
Politički se razišao i sa Vukom Jeremićem, ali kaže da se to „nije dogodilo psovkama, već rukovanjem i zagrljajem", dok je ostao član Jeremićeve Narodne stranke, ali ne u najužem rukovodstvu,
Od kada postoje višestranački izbori:
Kada je u pitanju ukrajinska kriza, Zdravko Ponoš je rekao da Srbija ne sme dozvoliti da se ratna kriza nametne kao glavna tema, već da se treba posvetiti izborima, koji utiču na živote građana i na to kako će se taj rat odraziti na sve.
Na dan kada je počeo rat, Ponoš je na zvaničnom Fejsbuk profilu napisao da je „vojno rešavanje ukrajinske krize neprihvatljivo zbog patnji civilnog stanovništva i zato što predstavlja narušavanje teritorijalnog integriteta države članice UN".
Miloš Jovanović (koalicija NADA)
Miloša Jovanovića podržala su 11.232 birača koja su potpisala njegovu kandidaturu na predsedničkim izborima, a on je kandidat koalicije NADA, okupljene oko Demokratske stranke Srbije, Pokreta obnove Kraljevine Srbije i još 25 udruženja građana.
„Uveren sam da ja kao predsednički kandidat imam ozbiljne šanse da uđem u drugi krug izbora", rekao je Miloš Jovanović, kada je objavio kandidaturu.
„Kada vidim ljudi koje nas podržavaju, nisam zabrinut jer znam da će sve doći na svoje, da će naša ideja koja objedinjuje nacionalno i demokratsko pobediti."
Glavna poruka Jovanovićeve politike do sada je bila - promena državnog uređenja Srbije.
„Voleo neko monarhiju ili ne, činjenica je da je kruna neodvojivi deo srpske istorije", rekao je Jovanović u julu 2021.
On smatra da bi se otvaranjem debate o monarhiji „konačno zaostavština jugoslovenstva, komunizma, a danas evropejstva, izbacila iz srpskog organizma''.
„Hoćemo srpsku Srbiju, koja je otvorena za sve, ali koja zna da je njeno pismo ćirilica, koja zna da su Kosovo i Metohija neodvojivi deo njene teritorije", rekao je Jovanović.
I njegovi koalicioni partneri iz Pokreta obnove Kraljevine Srbije (POKS) rekli su da su „zbog čvrstog obećanja da će otvoriti pitanje društveno političkog uređenja republike" podržali Miloša Jovanovića.
Pravnik koji se zalaže da Srbija postane monarhija rođen je u Beogradu, gde je završio i gimnaziju, dok je 1999. diplomirao na Pravnom fakultetu na Sorboni u Parizu, kao i 2000. na Odseku političkih nauka Sorbone, navodi Istinomer.
Magistarske studije završio je takođe na Sorboni.
Od 2001. do 2005. godine je predavao na Pravnom fakultetu na Sorboni, a od 2006. do 2011. godine radio je na Institutu za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu.
Od 2011. godine predaje na Pravnom fakultetu u Beogradu.
Jovanović je od 2007. godine bio savetnik za međunarodno-pravna pitanja ministra za Kosovo i Metohiju Slobodana Samardžića i član srpske delegacije u pregovaračkom procesu o statusu Kosova.
Od 2008. bio je koordinator pravnog tima Vlade Republike Srbije, a od 2010. postaje potpredsednik Demokratske stranke Srbije.
U poslaničkoj klupi bio je od 2012. do 2013. godine, a predsednik DSS postaje 2017. godine.
Na lokalnim izborima u Beogradu 2018. godine, bio je kandidat za gradonačelnika i osvojio 1,12 odsto glasova.
Kada je počeo sukob u Ukrajini, Jovanović je rekao da „ne razume osude Zapada ruskog napada na Ukrajinu" koji je, kako je naglasio, „na najgori mogući način kršio međunarodno pravo prilikom bombardovanja Srbije 1999."
„Srbija treba spremno da dočeka nastupajuću krizu u cenama energenata, pripremi budžet za subvencije građanima i da se ne meša u sukob ni po koju cenu", rekao je Jovanović.
„Niti treba da na nagovor Evropske unije zavodi sankcije Rusiji i osuđuje njihove poteze, niti da prizna nezavisnost Luganska i Donjecka."
Kako da glasate ako živite u inostranstvu:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
( BBC Serbian Naslovna strana )