Tango je spoj tragedije, komedije, džeza i klasične muzike, a sve obavijeno strašću i požudom

Da tango muzika grije, pokreće i inspiriše iskusila je podgorička publika tokom večeri tanga, koncert-lekcije "Astor Pjacola - Od tanga do tanga nuevo" koja je održana sinoć u Muzičkom centru Crne Gore (MCCG).

Kroz odabrana djela Karlosa Gardela i Astora Pjacole, u koncertu su učestvovali: Žana Lekić (flauta), Mladen Popović (violončelo), Nataša Popović (predavač i klavir), Miloš Rabrenović (predavač), Emir Ljaljević i Ana Pavićević (plesni par), koji su upoznali publiku sa ovom vrstom muzike. Događaj je organizovao Edukativni sektor MCCG povodom Međunarodnog dana žena i 30 godina od smrti Astora Pjacole, a u saradnji sa Muzičkom akademijom na Cetinju.

Profesorica na Muzičkoj akademiji na Cetinju, Nataša Popović, kazala je da je bilo izazovno raditi na ovom projektu, ali i da joj je bilo puno srce tokom večeri, prenosi PR Centar.

„Mi koji se bavimo klasičnom muzikom Pjacolu smo nekako površno doživljavali. Kad smo ušli u cijelu ovu priču, uradila sam veće istraživanje i na neki način se zaljubila u ovog čovjeka. Radi se o osobi koja je dala nevjerovatnu energiju da unaprijedi muziku i tango. Posebno mi se svidio momenat, a što prije nisam znala, da je volio klasičnu muziku i to je proučavao partiure vrhunskih kompozitora. Trnoviti put koji je imao da dođe do ovog rezultata zaista je vrijedan svakog poštovanja“, rekla je Popović.

Ona je objasnila da se ono što je Pjacola uradio sa klasičnom muzikom najbolje osjeća u njegovom djelu „Četiri godišnja doba u Buenos Ajresu“, u kojem je "obogatio i promijenio harmonski jezik".

„Iskoristio je elemente džez i bluz muzike, modernistički jezik klasične muzike. Meni je bilo fascinantno koliko se poigravao sa ritmom i mijenjao puls što nije smjelo da se dešava u tangu. Prividno imate tu vrstu takta koji tango zahtijeva, ali je puls sasvim drugačiji. Razbio je stereotip u vezi ritma, harmonskog jezika i strukture. Prisvojio je notu iz klasične muzike i infiltrirao je u tango“, kazala je Popović.

Ona je istakla i da se Pjacola nije ograničavao na to da je tango samo tužna misao nego ga je doživio kao „spoj tragedije, komedije, džeza i klasične muzike, a sve obavijeno strašću i požudom“.

„Vrijeme je takvo da treba da damo svakoj muzici prostor da pronađe svoj put kod publike. Zato se Pjacola borio da tango muzika bude u koncertnom prostoru. To treba da bude i naša misija. Bio je lijep iskorak da sviramo tango muziku, ali priprema za sve ovaj koncert nije ništa manja bila nego za bilo koje klasično djelo. Možda u nekim segmentima nije tehnički toliko zahtjevna, ali zbog harmonske strukture sam nailazila na novine na koje moja ruka nije navikla. Trebalo mi je malo vremena da to sve usvojim“, rekla je Popović.

Vraćanje publike u koncertne dvorane

Žana Lekić, takođe profesorica na Muzičkoj akademiji na Cetinju, rekla je da je koncert-lekcija o tangu nešto novo i inspirativno.

„Bilo je inspirativno za nas koji se bavimo isključivo klasičnom muzikom. Dozvoljavamo i mi sebi neke iskorake, pogotovo što je Pjacola imao klasično obrazovanje. To je muzika koju svi prihvataju. Drago mi je što sam dio ove priče i ansambla. Ovo je jedan način da se približimo široj publici, da ih vratimo u koncertne dvorane i da svi uživamo“, rekla je Lekić i dodala da je tokom koncerta vladala dobra energija.

„Ovo je muzika koja vas grije, pokreće, inspiriše. Tako da smo mi prenijeli to na publiku, a i ona nam je to uzvratila. To se osjetilo u vazduhu. Na obostrano zadovoljstvo svi smo uživali. Nadam se da će ovu priču moći da vidi publika i van Podgorice na zadovoljstvo svih građana Crne Gore. Mislim da ima prostora da podijelimo ovu priču sa njima“, zaključila je Lekić.

Bum tanga u Evropi

Plesni trener Miloš Rabrenović rekao je da mu je bilo zadovoljstvo što je imao priliku da sarađuje sa vrsnim muzičarima, ali i da mu je drago što se vidjelo i osjetilo da publika uživa na koncertu. On je objasnio i da je tango ples koji mogu da treniraju ljudi svih uzrasta i dobi.

„Veoma je popularan svuda u svijetu i devedesetih godina doživio je bum i ekspanziju u Evropi. Sve plesne dvorane su pune sa tango plesačima. Mislim da svako u Crnoj Gori može da ode i da se učlani u neku plesnu školu kojih imamo i da naučimo osnovne korake. Mislim da će to postati njegov stil života i nešto bez čega neće moći“, istakao je Rabrenović.

( Jelena Kontić )