Zaboravnost u postkovid fazi može trajati nekoliko mjeseci
"Iako je bila neophodna mnoge stvari su se pogoršale, i pokretljivost pacijenata, motorika ali samim tim i njihov psihički status pa i to ako neko ima problem sa pamćenjem i samim tim jako je važno da pacijenti održe tu mentalnu gimnastiku i da se naravno ukoliko je potrebno pomognu lijekovima koje im je potpisao neurolog
Sada smo već svi svjesni da koronavirus ne napada samo disajne organe, već i druge sisteme organa, a između ostalog i nervni sistem pa u okviru toga dolazi do simptoma zaboravnosti, rekao je u Bojama juta na TV Vijesti neurolog Balša Vujović.
Navodi da se postkovid sindrom javlja u okviru tri mjeseca od preležanog kovida i traje minimum par mjeseci.
"U svojoj praksi često srećem pacijente koji se upravo žale na zaboravnost, na opštu malaksalost i niz drugih neuroloških tegoba, ali zaboravnost kao nešto što bitno remeti kvalitet života svakog pacijenta. Postoje brojne pretpostavke zašto se to dešava u smislu ravnoteže između upale i mehanizama koji stišavaju tu upalu u organizmu, tako da što se tiče objašnjenja ono je prilično kompleksno i naravno još uvijek nije dokazano ali je nesporno da se u praksi takvi pacijenti javljaju i da je to nešto što će u budućnosti biti osjetan zdravstveni problem populacije pa rekao bih i ekonomski problem jer se radi često i o radno sposobnom stanovništvu", objasnio je Vujović.
Njegov predlog je da svi zadrže mentalnu gimnastiku. Smatra da je socijalna izolacija kod mnogih pacijenata sa hroničnim neurološkim bolestima donijela puno toga lošeg.
"Iako je bila neophodna mnoge stvari su se pogoršale, i pokretljivost pacijenata, motorika ali samim tim i njihov psihički status pa i to ako neko ima problem sa pamćenjem i samim tim jako je važno da pacijenti održe tu mentalnu gimnastiku i da se naravno ukoliko je potrebno pomognu lijekovima koje im je potpisao neurolog".
Kada je riječ o demencijama, najčešća je Alchajmerova bolest.
"Naravno tu postoji još drugi niz demencija i faktori koji utiču na pojavu takvih poremećaja su i genetski i naravno faktori sredine, sve ono što loše utiče na naše zdravlje loše utiče i na krvne sudove. Što se tiče stresa, rekao bih da stres nekim posrednim mehanizmom može da dovede do predisponiranja neke osobe da brže razvije i takve simptome utičući naravno na krvni pritisak, na nivou šećera u krvi i razne druge procese u organizmu", rekao je Vujović.
Zaključuje da stres kod mladih može da dovede do dekocentracije, odnosno smanjena fokusa zbog čega misle da imaju neke teže simptome a zapravo se radi o prolaznom poremećaju.
( Vijesti online )