Kako su sankcije Zapada promijenile rusku svakodnevicu

Vrijednost rublje strmoglavo je pala otkako je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, zbog čega su mnogi u maloprodaji podigli cijene

25168 pregleda24 komentar(a)
Foto: Getty Images

SAD, Velika Britanija i EU uvele su do sada neviđena finansijska ograničenja Rusiji zbog invazije na Ukrajinu, a stotine međunarodnih kompanija povukle su se iz zemlje.

Uticaj ovih mera postaje osetan - cene osnovnih namirnica skaču, sve je veći rizik od gubitka posla i, za neke, sve je jači osećaj izolovanosti.

Evo nekih od načina na koji se menja svakodnevni život.

Sva imena su promenjena, a odnos cena bio je tačan u vreme objavljivanja članka.

Ulje, šećer i lekovi za krvni pritisak

Potrošačke cene skočile su za 2,2 odsto u prvoj nedelji invazije, a najveći skok je doživela hrana • Neke prodavnice ograničavaju prodaju osnovnih potrepština, nakon navoda o gomilanju zaliha • Prodaja lekova ne podleže sankcijama, ali sa povlačenjem velikih transportnih kompanija to bi moglo da se odrazi na dostupne zalihe

Vrednost rublje strmoglavo je pala otkako je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, zbog čega su mnogi u maloprodaji podigli cene.

Darija, koja živi u centru Moskve, kaže da se još nije srela sa praznim rafovima.

„Hrana neće nestati, ali će poskupeti", smatra ona.

„Koliko će tačno poskupeti ne mogu ni da zamislim, a plašim se i da razmišljam o tome."

Jan je građanin Evropske unije koji živi i radi u Moskvi.

„Dvadesetog februara naručio sam osnovne namirnice za 5.500 rubalja [oko 57 dolara], a sada ista korpa košta 8.000", kaže on.

Cena mleka maltene se udvostručila u poslednje dve nedelje, dodaje on.

Cena šećera i cerealija već je bila oko 20 odsto viša ovog februara nego pre godinu dana.

Ruska državna novinska agencija Tas izvestila je da su se neki iz maloprodaje složili da ograniče skok cena za neke osnovne namirnice na pet odsto.

Drugi ograničavaju količinu osnovnih namirnica kao što su brašno, šećer i ulje koje ljudi mogu da kupe.

Darija je napravila zalihe.

„Kupili smo četiri kilograma kafe, četiri litra suncokretovog ulja, četiri litra maslinovog ulja i četiri flaše viskija."

Naručila je za sebe i količinu lekova za krvni pritisak za naredna tri meseca - ona kaže da je neke lekove već sve teže naći.


Pogledajte video: Zašto bi rat u Ukrajini mogao da dovede do rasta cena hrane


Poslednja šansa za ajfon i „blaženstvo stranih proizvoda"

Cena neke potrošačke robe je drastično skočila. Pametni telefoni i televizori poskupeli su za više od 10 odsto, a za prosečno letovanje u Turskoj stanovnici Rusije treba da izdvoje 29 odsto više.Velike robne marke kao što su Epl, Ikea i Najk više ne prodaju proizvode u Rusiji.

Darija je još pre razmišljala da kupi nove laptopove za svoju porodicu i požurila je da obavi tu kupovinu jer je videla da cene stalno rastu.

„Početkom februara koštali su oko 70.000 rubalja [730 dolara], ali krajem meseca su skočili na 100.000 rubalja, koliko smo ih mi platili.

„Potom su skočili na 140.000, pre nego što su se u Moskvi svi rasprodali."

Nisu kupili punjače za ajfon, iako mnogi drugi jesu - Epl je 2. marta saopštio da će obustaviti svu direktnu prodaju u Rusiji.

„Možda je trebalo", kaže Darija.

„Kruži šala da nam je ajfon koji imamo poslednji."

Cena novih automobila takođe je skočila.

„Kupili smo filtere i ulje za auto za vreme kad bude morao da ide na servis", kaže Darija.

„Uspeli smo da ih kupimo po staroj ceni pre nego što se maltene udvostručila na naše oči."

Pavel, univerzitetski profesor sa ženom i dvoje dece, želeo je da kupe kućanske aparate za njihov stan u Moskvi.

Na dan kad je izbio rat, video je da su neke cene skočile za skoro 30 odsto.

Uspeo je da kupi frižider, šporet, veš mašinu, a naručio je i krevet i kredenac iz Ikee dan pre nego što se ona zatvorila.

On ne misli da su se cene u Ikei promenile.

„Jednostavno nisu imali vremena da dignu cene", šali se Pavel tužno.

Simbolika Mekdonaldsa koji je zatvorio 847 restorana nije promakla Rusima - bila je to jedna od prvih zapadnih firmi koja se otvorila u Sovjetskom Savezu pre 30 godina.

U roku od svega nekoliko sati od saopštenja o zatvaranju, pojavile su se hiljade oglasa u kojima Rusi preprodaju hranu iz svojih restorana, za i do deset puta veću cenu od uobičajene.

„Nagets i pite kupljeni neposredno pre nego što se lanac restorana zatvorio. Vaša poslednja prilika da okusite malo stranog blaženstva", glasila je jedna takva poruka.

Ali Vladimir, koji živi u Saratovu u jugozapadnoj Rusiji, kaže da tek treba da oseti udarac zapadnih sankcija.

„Vatniki [pristalice Kremlja] neće biti pogođeni padom rublje, zato što oni ne kupuju skupu stranu robu."

Gubitak mušterija, a možda i onlajn usluga

Ruske banke isključene su iz međunarodnog platnog sistema Svift • Viza, Masterkard, Ameriken ekspres, Epl i Gugl plej ograničavaju usluge u Rusiji • Ruska centralna banka kaže da bi privreda mogla da doživi pad i do 8 odsto

„Situacija je imala veliki uticaj na naše poslovanje", kaže Nataša, koja radi u fitnes industriji.

„Opao nam je broj mušterija, ljudi traže da im vratimo članarinu, a troškovi iznajmljivanja, opreme i čišćenja prostora su u stalnom porastu.

„Rashodi su u proseku skočili za 30 odsto otkako su uvedene sankcije", navodi.

Nataša očekuje da će mnoge firme poput njene morati da zatvore.

One koje ne zatvore imaće poteškoća da nađu ruske proizvođače koji će im zameniti uvezenu opremu.

Jekaterina vodi veliki broj jezičkih škola i kaže da su joj sankcije već stvorile probleme.

„Imamo nastavnike u drugim zemljama koje ne možemo da platimo zato što su sve mreže transfera novca zamrznute.

„Takođe imamo učenike u SAD, Nemačkoj i Letoniji koji ne mogu da uplate školarinu na naše račune.

„Uspeli smo da zaobiđemo problem, ali u ovom trenutku svaki dan počinje gašenjem nekog novog požara", priča Jekaterina.

Zabrinuta je kako će držati međunarodne grupne časove ako Zum bude bio blokiran i kaže da ima problem zato što je njene onlajn platforme održavala kompanija u Ukrajini.

„Sve je odmah stalo iako smo sa njima sarađivali godinama. Bili smo veoma zadovoljni njima i njihov rad je bio vrhunski.

„Veoma nam je krivo zbog njih, zbog nas, zbog toga što smo svi u ovoj situaciji", kaže ona.

Nataši je teško da se pomiri sa promenama.

„Ovo je potpuno jedna nova vrsta krize zbog koje se svi osećamo izgubljeno i unezvereno.

„Ne samo na poslu već i u životu - gubitak prihoda, odricanje od čitavog načina života, smanjene veze, poput onih na društvenim mrežama, nemogućnost putovanja u posetu porodici i prijateljima koji žive u inostranstvu.

„Mnogo je stvari koje smo već izgubili, a da nismo sasvim ni svesni."

Dariju brine to što čuje kako ljudi gube poslove dok se međunarodne kompanije povlače iz Rusije.

„Za sada nema otkaza u projektima koje finansira vlada na kojima ja radim, ali veoma se brinem da ću izgubiti posao", kaže.

Zatvaranje medija i uspomene na Hladni rat

Novi zakon preti zatvaranjem svakoga za koga se utvrdi da je širio „lažne" vesti o invaziji • Nezavisni i međunarodni mediji izloženi su teškim ograničenjima • Više od 13.000 ljudi uhapšeno je na antiratnim protestima

Darija za sankcije smatra odgovornim predsednika Putina, ali većina Rusa do vesti dolazi na državnim medijima, koji emituju antiukrajinsku propagandu Kremlja.

Mnogi ljudi podržavaju Putina i možda će okriviti Zapad za sankcije.

Drugi ne odobravaju rat, ali ćute - rizično je za Ruse da glasno kritikuju lidera i njegovu politiku.

Zapadne vlade se nadaju da će mnoge sankcije nametnute Rusima biti dovoljno bolne da dovedu do smene na vrhu, ali za to će možda biti potrebno mnogo vremena.

Getty Images

Stav da će samo imućniji Rusi osetiti žaoku sankcija je diskutabilan.

Niko nije do kraja siguran šta će se dalje dešavati, ali očekuje se da će ekonomske posledice biti teške i dugotrajne.

Ruska centralna banka saopštila je da je došlo do „drastičnih" ekonomskih promena od početka invazije.

Ako posmatrate oko sebe, možda ne biste pogodili šta se tačno dešava u Moskvi, kaže Darija.

Gradski kafići i restorani su puni, metro radi, saobraćajni špicevi u centru nisu nestali.

„I to samo ako ne vidite proteste, pretrese i odlazak kreativnih ljudi koji odlaze bez mnogo halabuke, dok mnogi drugi ljudi verovatno odlaze u tišini.

„Zbog toga se osećam kao da nam ponestaje vazduha", navodi Darija.

Aktuelni događaji podsećaju na devedesete, kad se ruska privreda srušila posle raspada Sovjetskog Saveza.

„Zanimljivo je pričati sa ljudima u tridesetim o tim vremenima i bonovima koje smo imali za kupovinu hrane.

„Imali smo kupone i tačkice za kupovinu šećera, putera i votke", kaže Darija.

„Sećam se ogromnih redova da bi se kupile kobasice… Često je bilo glasnih svađa, protivljenja prodaji stvari kupcima koji nisu iz našeg grada.

„Bilo je to sramotno. Nadam se da neće ponovo doći do toga.

„Bojim se da će sada biti više provala i pljački zbog naglog rasta siromaštva i gubitka poslova", kaže Darija.

Jan navodi da još nije primetio da se život dramatično promenio i da ne planira da odlazi.

„Moja porodica i moj posao su ovde. Veoma je teško početi život ispočetka na nekom drugom mestu."


Vožnja podrške Rusiji u Beogradu


Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk