Zbog malo struje "ubili" bi Komarnicu
Tokom tribine čulo se da nadležni planiraju da ulože oko 350 miliona eura novca svih građana u projekat koji će prozivoditi zanemarljive količine električne energije, od koje će samo dio pripasti Elektroprivredi Crne Gore (EPCG), a ostatak Elektroprivredi Srbije (EPS), sa kojom je država planirala da uđe u posao
Ukoliko bi se na Komarnici gradila hidroelektrana, ta rijeka, ali i predio oko nje, trajno bi bili devastirani - bila bi uništena staništa više endemskih biljnih vrsta i zaštićenih životinja, a mještani bi od koncesije imali manje koristi nego što imaju od prolaska turista kroz kanjon Nevidio.
Ekolozi, biolozi i struka zbog toga predlažu da se odustane od te ideje i da se država okrene proizvodnji solarne ili energije iz vjetroelektrana.
To su glavni zaključci javne tribine “Izgradnja hidroelektrane na rijeci Komarnici”, održane juče u multimedijalnoj sali podgoričkog Kulturno-informativnog centra “Budo Tomović”.
Tribinu je organizovalo Crnogorsko društvo ekologa i grupa građana “Spasimo Komarnicu”.
Tokom tribine čulo se da nadležni planiraju da ulože oko 350 miliona eura novca svih građana u projekat koji će prozivoditi zanemarljive količine električne energije, od koje će samo dio pripasti Elektroprivredi Crne Gore (EPCG), a ostatak Elektroprivredi Srbije (EPS), sa kojom je država planirala da uđe u taj posao.
Građanima koji se protive izgradnji hidroelektrane objašnjeno je i da bi devastacija životne sredine bila nemjerljiva, a domaćini su ukrstili argumente sa dvojicom zagovornika te ideje koji su bili u publici.
”Sve projekcije ukazuju na to da će godišnja proizvodnja HE ‘Komarnica’ biti oko 213 GWh, što je oko 7 odsto naše ukupne godišnje potrošnje. Za taj projekat EPCG potpisala je ugovor o zajedničkoj realizaciji sa EPS, na osnovu kog bi EPS bilo isporučivano polovina proizvedene struje. Crna Gora osim polovine novca, u taj projekat planira da uloži cijelu rijeku”, rekao je biolog Vuk Iković.
On je istakao da na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama već dvije godine od EPCG bezuspješno traže idejni projekat, a godinu ugovor koji je to državno preduzeće još 1992. godine potpisalo sa EPS.
Objašneno je i da su se za organizaciju javne tribine odlučili nakon što je rukovodstvo EPCG odbilo da organizuje javnu tribinu u Podgorici, iako je od njih traženo da građane informiše o tome koju korist, a koju štetu imaju od izgradnje hidroelektrane na Komarnici.
ŠAVNIK ODBIO UNESCO
Iković je saopštio da su predstavnici UNESCO-a predlagali Vladi Crne Gore da područje Komarnice bude zaštićeno, ali da je Opština Šavnik to odbila.
Njegove koleginice Andrijana Mićunović i Jelena Popović istakle su da ih raduje veliki odziv građana, jer se prije samo dvije godine veoma mali broj interesovao za taj projekat.
”Rijeka je svih nas, ne pripada samo Šavniku ili samo Plužinama”, kazala je Mićunović.
”Molim vas da svi skupa damo glas rijeci Komarnici i stavimo znak stop na ovaj projekat koji je baziran na nepotpunim činjenicama i iz raznih razloga liči na razmaženi eksperiment”, dodala je Popović.
Inženjer mašinstva Denis Hot ocijenio je da HE Komarnica ne treba da se radi, spočitavajući EPCG da o projektima ne informiše građane koji su, u suštini, vlasnici svih državnih preduzeća, pa i tog.
”Imamo dosta prostora za solarne i vjetro-parkove”, rekao je on.
Istakao je da se i ovog puta krenulo sa pogrešne tačke.
”Oni prvo urade projekte, dovedu građane pred svršen čin i onda nam kažu: ‘Ako se vi bunite, nama će taj novac da propadne’. Već su utrošili 1,6 miliona eura”, kazao je Hot, naglasivši da je EPCG morao prvo pitati struku, pa ekologe, što nije učinjeno.
EPCG KRIJE PUKOTINE
Jedan od građana pitao je i da li bi, s obzirom na nizak vodostaj, Komarnica tokom ljetnih mjeseci mogla da opsluži hidroelektranu.
Iković je odgovorio da u neposrednoj blizini planirane brane postoji pukotina dugačka 1.500 metara i da je taj problem hidrološki nerješiv.
”Iz tog razloga imamo potrebu da sumnjamo u kompletni projekat... Ovaj podatak ne stoji nigdje u studiji o uticaju na životnu sredinu. Ovakve rijeke koje su jedinstvene u čitavom svijetu mogu više novca da daju ako ostanu slobodne, nego ako ih pretvorimo u hidroenergetski potencijal”, rekao je Iković.
Objasnio je da stručnjaci iz oblasti energetike tvrde da će radovi trajati sigurno deset godina i da bi, sa vjerovatnim probijanjem roka, tek 2033. godine imali prvi proizvedeni kilovat.
”Hidroelektrana koja se planira na Komarnici neće vratiti ljude u Šavnik”, kazao je Iković, optužujući EPCG da trguje sa mještanima obećavajući im put i vodu.
”Mještani su to ne platili, nego preplatili, ali ni Duži ni Dubrovsko ni danas nemaju vodu”, rekao je Iković.
Učesnik tribine Milan Niković rekao je da bi uticaj takvog projekta na prostor Crne Gore bio toliko veliki da bi promjene bile trajne.
I on je istakao da postoje brojni alternativni izvori koji mogu nadomjestiti energiju planiranu dobijanjem izgradnje HE Komarnica.
Optužio je EPCG da krije podatak da ne postoji traf-ostanica na koju bi ta hidroelektrana mogla da se poveže, dodajući da je tehnologija solarnih panela toliko napredovala da je mnogo manje ulaganje.
”Šteta koja bi nastala za životnu sredinu izgradnjom HE Komarnica bila bi nemjerljiva. Ovaj prostor dali su nam naši preci, a ostaće našim potomcima”, kazao je on.
Niković je ustvrdio da u EPCG ne postoji služba čiji je posao analiza rizika, niti ijedan zaposleni koji ima to zaduženje.
ALTERNATIVA POSTOJI
Građane je zanimalo postoji li alternativa, kakav bi uticaj HE imala na životnu sredinu, kolika bi bila devastacija, ali i šta mogu uraditi da se taj i slični projekti ne kriju iza zavjese.
Najmlađi učesnik tribine, dječak iz Krnje Jele, pitao je kakav bi uticaj na eko-sistem imala izgradnja hidroelektrane Komarnica i potapanje kanjona.
”Suština je da građani Crne Gore shvate da je ovo njihova odgovornost, a ja ću reći njihov obraz. Da danas ovdje imamo 30.000 ljudi, mogli bismo da napravimo pritisak”, rekla je Merima, objasnivši da dolazi iz građevinskog sektora.
Ona je pozvala sve građane da shvate da od njih zavisi da li ćemo sačuvati rijeku i da ih se svih tiče.
”Ovakve odluke i ovakvi projekti mogu nepovratno da unište nešto što je izuzetno vrijedno što ljudi van Crne Gore jasno vide, a mi ne vidimo”, poručila je.
Objasnivši da je odrasla i školovala se u Šavniku, učesnica tribine koja se predstavila kao Mirjana, istakla je da u elaboratu piše da će buka prelaziti 100 decibela, pitajući kako će to uticati na životinjski svijet.
Ona je pozvala sve Uskoke i Drobnjake da ustanu za spas Komarnice, a njen stariji sugrađanin Mojaš rekao je da je došao u Podgoricu da kaže da je protiv izgradnje, dodajući da želi to jasno da kaže, kako se ne bi pred unučadima ili praunučadima stidio.
U raspravu se uključila i Angelika iz Austrije koja živi u Crnoj Gori, ističući da se u Evropskoj uniji moraju poštovati procedure kada se rade tako veliki projekti, te da je čudi zbog čega to i ovdje nije slučaj.
”Moj predlog je pratite procedure Evropske unije”, kazala je ona.
Vlada Zdravka Krivokapića, u tehničkom mandatu, prije deset dana donijela je Odluku o davanju koncesije za korišćenje prirodnog bogatstva, radi izgradnje, održavanja i korišćenja energetskog objekta hidroelektrane Komarnica radi proizvodnje električne energije.
Na javnoj raspravi u Šavniku čuli smo da će HE Komarnica da smanji klimatske promjene. To je reklo rukovodstvo EPCG, rekao je Iković, odgovarajući na pitanje građanskog aktiviste Aleksandra Dragićevića
“Zeleni” za izgradnju, pravili bi nova Plitvička jezera
Predsjednik NVO Zeleni Crne Gore Radosav Rako Nikčević, odgovarajući na pitanja novinarke Vijesti, tokom tribine je rekao da je za izgradnju ne samo te, nego serije hidroelektrana.
Takvog mišljenja je i inženjer građevinarstva Husein Vuković, koji je kazao da je sa kolegama razmatrao i pravio tehnička rješenja za sliv Komarnice.
”Tamo su predviđene 32 akumulacije. Mi tu vodu zadržavamo i dovodimo u Komarnicu”, rekao je Vuković, dodajući da se sa tim rješenjima praktično prave nova Plitvička jezera.
Prodati krave i kupiti brodiće?
Tokom tribine aplauze je pobrao i glumac Velizar Kasalica, koji je imao šaljiv osvrt na uticaj HE Piva na “razvoj” Plužina.
”Slušajući gospodu iz EPCG koji obećavaju da će nam teći med i mlijeko... Jedne godine sam prošao kroz Plužine i nisam mogao proći preko brane četiri sata od turista koji su se slikali na brani. Izbrojao sam 75 autobusa, nisam mogao više brojati. Začudio sam se kad sam vidio toliko Pivljana da leže, a ljudi iz EPCG sipaju pare po njima.... Oduševio sam se kad sam vidio marinu za jahte... Pa sam došao da pitam da li da mi iz Komarnice prodamo krave i traktore, a kupimo turističke brodiće”, pitao je Kasalica, koji je predsjednik Odbora za zaštitu Dragišnice.
( Jelena Jovanović )