Četiri razloga zašto je Marijupolj toliko važan za Rusiju
Ako Marijupolj bude bio zauzet, Rusija će na kraju uspostaviti i potpunu kontrolu nad više od 80 odsto crnomorske obale Ukrajine - odsjekavši njenu pomorsku trgovinu i dodatno je izolovavši od svijeta
Marijupolj je postao najbombardovaniji i najrazrušeniji grad u ratu Ukrajine sa Rusijom - pretrpevši najveći deo skoncentrisanih ruskih napada.
On je ključan za moskovsku vojnu kampanju u Ukrajini.
Ali zašto?
Postoje četiri glavna razloga zašto bi zauzimanje ovog lučkog grada bila tolika strateška pobeda za Rusiju - a težak udarac za Ukrajinu.
- „Nikada nećemo prihvatiti ruski ultimatum", kaže ukrajinski predsednik
- Gde je pogrešila ruska vojska u Ukrajini
- Da li u Srbiji možete da odgovarate za isticanje ruskog ratnog simbola - „Z"
1. Obezbeđivanje kopnenog koridora između Krima i Donbasa
Geografski gledano, grad Marijupolj zauzima samo mali deo na mapi, ali on trenutno stoji tvrdoglavo na putu ruskih snaga koje prodiru sa krimskog poluostrva.
One se probijaju na severoistok kako bi pokušale da se povežu sa trupama i separatističkim saveznicima u regionu Donbas u istočnoj Ukrajini.
General ser Ričard Barons - bivši komandant britanske Komande udruženih snaga - kaže da je zauzimanje Marijupolja ključno za ruske ratne operacije.
„Kad Rusi budu smatrali da su uspešno okončali ovu bitku, imaće dovršen kopneni most od Rusije do Krima i to će doživeti kao ogroman strateški uspeh."
Ako Marijupolj bude bio zauzet, Rusija će na kraju uspostaviti i potpunu kontrolu nad više od 80 odsto crnomorske obale Ukrajine - odsekavši njenu pomorsku trgovinu i dodatno je izolovavši od sveta.
Odbijajući napade nadirućih snaga poslednje tri nedelje, ukrajinske odbrambene snage uspele su da uposle ogroman broj ruskih vojnika.
Ali taj neuspeh Rusije da brzo zauzme grad naveo je ruske komandante da pribegnu srednjovekovnoj taktici opsade prilagođenoj 21. veku.
Obrušili su se na Marijupolj artiljerijom, raketama i projektilima - oštetivši ili uništivši više od 90 odsto grada.
Odsekli su i njegov pristup struji, grejanju, pijaćoj vodi, hrani i zalihama lekova - stvorivši humanitarnu katastrofu i za koju Moskva sada okrivljuje Ukrajinu, jer je odbijala da se preda do zadatog roka u 05:00 sati u ponedeljak.
Ukrajinski poslanik optužio je Rusiju za „pokušaj da se Marijupolj natera na predaju izgladnjivanjem."
Ukrajina se zarekla da će braniti grad do poslednjeg vojnika.
Vrlo je moguće da će doći upravo do toga.
Ruske trupe polako nadiru ka centru i, u odsustvu bilo kakvog upotrebljivog mirovnog sporazuma, Rusija će najverovatnije sada samo pojačati bombardovanje - praveći vrlo malo ili nimalo razlike između naoružanih branilaca i izmučenog civilnog stanovništva koje u gradu i dalje broji više od 200.000 ljudi.
Ako, i kada, Rusija preuzme potpunu kontrolu nad Marijupoljem, to će osloboditi oko 6.000 njenih vojnika - organizovanih u taktičke bataljonske grupe od 1.000 vojnika - da budu poslate kao pojačanje na druge ruske frontove oko Ukrajine.
Brojne su mogućnosti gde bi oni mogli da budu raspoređeni:
- na severoistok, da bi se pridružili borbi za opkoljavanje i uništavanje regularnih ukrajinskih oružanih snaga koje se bore protiv proruskih separatista u regionu Donbasa
- na zapad, da bi nastavili prodor ka Odesi, koja će preostati poslednji veliki izlaz Ukrajine na Crno more
- na severozapad, ka gradu Dnjepar
Pogledajte video: Ne podržavaju svi Rusi ovaj rat
2. Gušenje ukrajinske privrede
Marijupolj je odavno strateški važna luka na Azovskom moru, delu Crnog mora.
Sa svojim dubokim sidrištima, to je najveća luka u regionu Azovskog mora i dom ogromnih gvožđara i čeličana.
U normalna vremena, Marijupolj je ključno izvozno čvorište za ukrajinski čelik, ugalj i kukuruz, koji odlaze mušterijama na Bliski istok i šire.
Sada već poslednjih osam godina, od ruske ilegalne aneksije Krima 2014, ovaj grad nalazi se neugodno stešnjen između ruskih snaga na poluostrvu i pro-ruskih separatista u otcepljenim samoproglašenim republikama Donjeck i Lugansk.
Izgubiti Marijupolj predstavljalo bi težak udarac za ono što je preostalo od ukrajinske privrede.
- Crno sunce na uniformi - simbol ekstremista u ukrajinskoj vojsci
- Dok granate pljušte po Harkovu, ukrajinska vojska ne uzmiče
3. Prilika za propagandu
Marijupolj je dom ukrajinske paravojne jedinice bataljon Azov, nazvane po Azovskom moru, koje povezuje Marijupolj sa ostatkom Crnog mora.
Bataljon Azov ima ultradesničarske ekstremiste, među kojima su i neonacisti.
Iako oni čine samo mali deo ukrajinskih ratnih snaga, bio je korisna propagandna alatka za Moskvu, pruživši joj povod za poručivanje ruskom stanovništvu da su mladi ljudi koje je poslala da se bore u Ukrajini tamo da bi oslobodili njenog suseda od neonacista.
Ako Rusija bude uspela da zarobi značajan broj živih boraca iz bataljona Azov, vrlo je verovatno da će oni biti prikazivani na ruskim državnim medijima u sklopu aktuelnog rata informacijama kako bi se diskreditovale Ukrajina i njena vlada.
- Kako izgleda život u gradu pod opsadom
- Dobrovoljke na prvoj liniji fronta u Ukrajini
- Prestonica Ukrajine se pretvorila u tvrđavu
4. Ogroman podstrek za moral
Rusko zauzimanje Marijupolja, ako do njega bude došlo, biće i psihološki značajno za obe strane u ovom ratu.
Ruska pobeda u Marijupolju omogućiće Kremlju da pokaže sopstvenom stanovništvu - preko medija koje kontroliše država - da Rusija postiže zacrtane ciljeve i ostvaruje napredak.
Za Putina, za koga ovaj rat deluje kao da je ličan, sve to ima istorijsku važnost.
On crnomorsku obalu Ukrajine doživljava kao nešto što pripada Novorusiji - ruskoj teritoriji koja datira još od carstva iz 18. veka.
Putin želi da ponovo oživi taj koncept, „spasivši Ruse od tiranije pro-zapadne vlade u Kijevu", kako on to vidi.
Marijupolj mu trenutno stoji na putu do ostvarivanja tog cilja.
Ali za Ukrajince, gubitak Marijupolja predstavljao bi težak udarac - ne samo vojno i ekonomski - već i za mentalno stanje muškaraca i žena koje se bore na terenu, braneći zemlju.
Marijupolj bi bio prvi veliki grad koji je pao u ruke Rusa posle Hersona, strateški mnogo manje važnog grada koji jedva da je bio branjen.
Tu je i drugi aspekt morala - odvraćanje.
Marijupolj je pružio žestok otpor - ali pogledajte samo po koju cenu.
Grad je desetkovan i sada uglavnom leži u ruševinama.
Ući će u istoriju uz Grozni i Alepo, gradove koje je Rusija na kraju izbombardovala i izgranatirala sve dok nisu poklekli, svevši ih na ruševine.
Poruka drugim ukrajinskim gradovima je jasna - ako odlučite da se borite poput Marijupolja, možete da očekujete istu sudbinu.
„Rusi nisu mogli da uđu u Marijupolj", kaže general ser Ričad Barons, „nisu mogli da uđu u njega tenkovima, pa su ga onda pretvorili u ruine.
„I to je nešto što ćemo moći da očekujemo svuda gde im bude bilo bitno."
Pogledajte video: Na prvim linijama fronta u Harkovu
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
( BBC Serbian Naslovna strana )