STAV
Crvena ruža za Ukrajinu
Spustićemo crvenu ružu na zemlju, za sve stradale, sve nestale, sve krive bez krivice, za izbjeglice, za one kojih više nema i ne znamo gdje su pokopani
Predsednik Ukrajine, Volodimir Zelenski je glumac. Na njegovu zemlju je izvršena agresija. Zamera mu se što njegov vapaj za pomoć nema dres-kod - teget odelo, sa belom košuljom i kravatom. Govori su mu odrešiti, što se i očekuje od mladih ljudi. Glumac na kraju predstave dobija aplauz. Potom slijedi ponovni izlazak.
Uvek ćemo ga se sećati, pratiće nas taj lik i glas koji moli za pomoć. Čak iako bude zgažen, a njegova zemlja uništena, jednoga dana, u budućnosti, javiće se novi lik i novi glas. Ukrajina će opet zasijati u svoj svojoj lepoti, u sećanju na prošlost gradiće budućnost. Ako ostane čak i samo jedan Ukrajinac i Ukrajinka.
Nikada neće zaboraviti.
Ni mi nećemo zaboraviti šta smo radili, i šta su nama radili!
Nijedan narod, nijedna zemlja ne sme da pođe u zaborav.
Sve to nije razlog da uzmemo oružje u ruke i okrvavimo dušu. Na taj način nećemo postati veći ljudi.
Znaćemo to ako se preispitamo, ako se istinski preispitamo zbog budućnosti i zbog potomstva koje ostavljamo. Ako ostavimo lična opterećenja i lažna ubjeđenja, ako zaista želimo pomoći, ako imamo čistu dušu i savest. Ako nećemo da su nam krvave ruke, onda budimo veliki, budimo svoji, budimo ljudi, i ne treba nikada da budemo razlog tuđe nesreće.
Novo stoleće.
Novi svetski poredak.
Jedan čovek bez mimike, opterećen prošlošću koju nosi sa sobom, željom da je ispravi i svojom vizijom budućnosti, svojim ličnim strahom, u ime većine kojom se štiti - demonstrira snagu i moć. Uveden je jedan veliki narod u sukob sa samim sobom.
Šta je istina?
Na čijoj je strani istina?
Na strani, onih kojih više nema, ili na strani nekih novih ljudi?
Spustićemo crvenu ružu na zemlju, za sve stradale, sve nestale, sve krive bez krivice, za izbeglice, za one kojih više nema i ne znamo gde su pokopani.
Za njega, čoveka bez mimike iz jednog velikog naroda, nećemo spustiti crvenu ružu na zemlju. Nije on velik, iako je to želeo. Istorija kazuje da često i ne znamo gde su završili oni koji su želeli samo da budu veliki.
Autorka je članica CIVIS-a
( Dr Rajna Dapčević )