Mogu li Azuri da pretvore "katastrofu" protiv Sjeverne Makedonije u bolju budućnost
Italijani će morati da čekaju 12 godina da vide najveću svjetsku pozornicu - naravno, ako se plasiraju na naredni Mundijal
Prošlo je samo osam meseci otkako je reprezentacija Italije pod vođstvom Roberta Manćinija, uprkos procenama da je autsajder, postala evropski šampion, pobedivši Englesku na Vembliju.
Ali sada su Azuri - nadimak italijanske reprezentacije - platili cenu za učinak u kvalifikacionoj grupi, gde su dopustili Švajcarskoj da im preotme prvu poziciju i direktno se plasira na Svetsko prvenstvo u Kataru.
Tri glavna italijanska sportska lista ujedinjena su u oceni šokantne eliminacije od Severne Makedonije u plej-ofu za plasman na Svetsko prvenstvu u četvrtak uveče.
Disastro (Katastrofa) - reč je koja je vrišti sa naslovnih stranica Gazete delo Sport, Korijere delo Sport i Tutosport. Jedna reč koja govori hiljadu.
A ostala glasila su imala odgovarajuće naslove: „Izbačeni iz sveta", „Do đavola" ili jednostavno: „Neeeeeeeeeeeeeeeee".
- „Postali smo ubice divova": Novo makedonsko fudbalsko čudo - san o Mundijalu živi
- „Ljudi moji, je li to moguće“ - fudbalski trenuci koje pamte navijači u Srbiji
- Srbija ide na Svetsko prvenstvo, junak Mitrović poručio: Verovatno će „čuka" da mi stane
To je zaista sportska katastrofa za Italiju, zemlju sa jednom od najjačih i najpopularnijih fudbalskih liga na svetu i koja je do sada četiri puta bila prvak sveta.
Ta slavna Italija propušta već dva uzastopna svetska prvenstva - prethodno se nije kvalifikovala za Svetsko prvenstvo u Rusiji 2018. godine.
Dakle, Italijani će morati da čekaju 12 godina da vide najveću svetsku pozornicu - naravno, ako se plasiraju na naredni Mundijal.
Teško je proceniti da li je nesreća u četvrtak više ili manje bolna od onoga što se dogodilo u novembru 2017, kada Azuri nisu uspeli da pobede Švedsku i rezervišu mesto u Rusiji.
To je svakako bila užasna noć, u kojoj su se heroji osvajači Svetskog prvenstva iz Nemačke 2006. Đanluiđi Bufon i Danijele de Rosi na nesrećni način oprostili od međunarodnog fudbala.
Ali to je bio i trenutak u kojem je započeo navodni proces inovacije - Roberto Manćini je ubrzo potom imenovan za selektora i uveden je novi napadački mentalitet.
Usledile su tri fantastične godine, koje su kulminirale osvajanjem prvaka Evrope na Vembliju prošlog jula. To niko nije zaboravio.
Ali onda je usledio šok.
S jedne strane, čini se da Italija uopšte nije trebalo da bude u ovoj nevolji.
Manćinijevi momci su i dalje heroji sa Vemblija, tim je ostao neporažen 37 uzastopnih utakmica.
Izgledali su dominantno u Grupi C kvalifikacija, otvorili su ih sa tri pobede, ali su zatim četiri puta odigrali nerešeno između septembra i novembra prošle godine, a Litvanija je bila jedina ekipa koju su pobedili u poslednjih pet mečeva.
Dva od tih remija su bila protiv Švajcarske, koja je uspela direktno da se plasira na Mundijal u Kataru kasnije ove godine, a Italija, četvorostruki svetski šampion, promašila je penal u obe utakmice.
Da su dali gol iz jednog od ta dva penala, italijanski igrači u četvrtak uveče bi udobno sedeli kod kuće i posmatrali mečeve baraža za plasman na Mundijal.
Umesto toga, morali su na teren protiv Severne Makedonije - imali su 32 šuta ka golu, 16 kornera, 65 odsto poseda lopte, ali su u 92. minutu primili gol iz jedinog udarca protivnika.
- Fudbal je vratio osmeh na lice Italije - kako su dočekani prvaci Evrope
- Od sreće do očaja, od tuge do radosti - „It's coming to ROME"
U Italiji se poslednjih meseci osećalo da se nešto promenilo.
Od početka ove sezone, napetost i samopouzdanje su se sudarili.
Azuri su osvojili Evropsko prvenstvo staloženo i kvalitetno; u četvrtak su protiv Severne Makedonije uglavnom igrali na duge lopte.
Neki poput Žoržinja, Nikole Barele i Lorenca Insinjea potpuno su van forme.
Redovna odbrambena linija koju čine Đorđo Kjeliniji, Leonardo Bonući, Leonardo Spinacola i Đovani di Lorenco su povređeni.
Čini se da je čak i selektor izgubio svoj magični dodir, insistirajući na odabiru igrača koji ne igraju.
Bilo je razumljivih kritika.
Novine naglašavaju gubitak identiteta, sugerišući da se Italija vratila na stariju verziju sebe; pokazali su nedostatak kreativnosti, njihovi najiskusniji igrači nemaju samopouzdanja; centarfor Ćiro Imobile nije adekvatno rešenje.
Ali da li je to dovoljno da objasni šta se dogodilo protiv tima koji je 47. u Evropi i 67. na svetu?
Užasavajuća noć u Palermu, jednostavno, ogledalo je italijanskog fudbala u celini, nešto što je trijumf na Euru 2020. neko vreme maskirao.
Da, bilo je grešaka - Žoržinjo će, kako je rekao u četvrtak, misliti na ta dva promašena penala protiv Švajcaraca dok je živ; Manćini je mogao da stavi Đakoma Raspadorija od početka - ali da li je sve ovo zaista samo njihova greška?
Italijanskom fudbalu bi bilo bolje da se konačno suoči sa sistemskim problemima, nego da traži žrtvene jarce i brza rešenja.
Nijedan klub iz Serije A nije osvojio evropski trofej od 2010.
Kao rezultat nestrateškog pristupa omladinskom fudbalu, vrhunski klubovi imaju u proseku 2,7 italijanskih igrača ispod 21 godine u svojim timovima, koji igraju četiri odsto od ukupnog broja minuta u Seriji A, a svi oni uglavnom ulaze kao zamene, posle 70. minuta igre.
Italijanska fudbalska federacija (FIGC) je nedavno zatražila od klubova da odlože mečeve Serije A kako bi se pripremili za plej-of za Svetsko prvenstvo, ali je njen zahtev odbijen.
Bila je to legitimna odluka Serije A, ali sada - uz svo dužno poštovanje klubova koji su uključeni - navijači koji su gledali Empoli protiv Verone i Venecije protiv Sampdorije prošlog vikenda takođe mogu da gledaju kako se ostatak sveta takmiči u Kataru u novembru.
Koliko su Azuri važni za italijanski fudbal? Koliko mesta zaslužuju u zgusnutom kalendaru?
Predsednik FIGC-a Gabrijele Gravina nema dilemu gde je italijanski fudbal.
„Klubovi doživljavaju reprezentaciju kao neprijatnost, a ne kao priliku", rekao je on.
Dodao je i da žele da Manćini ostane i da se on obavezao na dalju saradnju.
Manćiniju je ne tako davno produžen ugovor do 2026. godine, kada će Svetsko prvenstvo biti održano u Meksiku, SAD i Kanadi.
Posle onoga što kaže da je njegovo „najbolnije" sportsko razočarenje do sada, 57-godišnji bivši trener Intera i Mančester Sitija ima pravo da poliže rane.
Posle toga, trebalo bi sebe da i dalje smatra najboljom osobom koja će pomoći u sprovođenju dugo očekivanih strukturnih promena u igri nacionalnog tima i formirati reprezentaciju novog izgleda oko mladih talenata kao što su Đanluka Skamaka, Davide Fratezi i Nikola Zaniolo.
U suprotnom može uslediti još jedna disastro (katastrofa).
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
( BBC Serbian Svi članovi )