Rat u Ukrajini prijeti da okonča saradnju Rusije i Zapada u svemiru

Rusija kontroliše ključne aspekte sistema propulzije stanice, među kojima i onaj koji sprečava da konstrukcija bude uvučena u atmosferu naše planete

9360 pregleda1 komentar(a)
Međunarodna svemirska stanica je dugo bila simbol saradnje Rusije i Zapada u svemirskim istraživanjima, Foto: Getty Images
B S N S
BBC Serbian Naslovna strana

Rat u Ukrajini preti da okonča višedecenijsku saradnju Rusije i Zapada na projektima istraživanja svemira.

Posledice se već osećaju u lansiranjima međuplanetarnih sondi i satelita, ali ništa ne simboliše ovaj raskol bolje od Međunarodne svemirske stanice (MSS).

Stanica je namerno izgrađena od nezavisnih američkih i ruskih modula - što znači da su bili potrebni jedni drugima da bi stanica rasla - i od 2000. godine vođena je uz pomoć pozamašnih donacija i iz SAD-a i iz Rusije.

Ali ona je postala predmet rata rečima na društvenim mrežama sa šefom Ruske svemirske agencije (Roskosmos) Dmitrijem Rogozinom u glavnoj ulozi.

U nizu objava od 25. februara, Rogozin je izneo sijaset tvrdnji, od kojih je najdramatičnija da bi sankcije protiv Rusije mogle da dovedu do pada MSS-a na Zemlju.

Svađa oko MSS-a

Getty Images

Rusija kontroliše ključne aspekte sistema propulzije stanice, među kojima i onaj koji sprečava da konstrukcija bude uvučena u atmosferu naše planete.

Rogozin (takođe bivši potpredsednik ruske vlade) dodatno je insinuirao da bi ruski kosmonauti mogli da napuste MSS i ostave za sobom američkog astronauta Marka Vande Haja, koji je u stanici proveo skoro čitavu godinu - naime, gotovo svim letovima od i do stanice upravljaju ruske rakete.

Roskosmos se, međutim, ogradio od Rogozinovih izjava.

„Roskosmos nikad nije pružio povoda za sumnju u njegovu pouzdanost kao partnera", izjavila je agencija u saopštenju od 15. marta.

Četiri dana kasnije, na stanicu su stigla trojica ruskih kosmonauta.

Što se tiče Vande Haja, Amerikanac će ustopirati vožnju nazad sa dvojicom njegovih ruskih kolega koji se vraćaju kući 30. marta.

NASA

Aktuelni sporazum oko MCC-a garantuje funkcionisanje do 2024. godine, ali Amerika traži produženje do 2030.

Rusija - ili tačnije Rogozin - sugerisala je u decembru prošle godine da je ne zanima da ostane partner posle 2024. godine.

Raskinuta partnerstva

Nekoliko sporazuma Moskve i njenih ekvivalenata kao što su Evropska svemirska agencija (ESA) zamrznuto je ili otkazano od početka rata, najistaknutije od njih lansiranje evropskog rovera na Mars, koji je trebalo da poleti uz pomoć ruske rakete.

Projekat je ESA sada otkazala na neodređeno.

„Kao međuvladina organizacija sa zadatkom razvijanja i sprovođenja svemirskih programa u potpunom skladu sa evropskim vrednostima, duboko osuđujemo ljudske žrtve i tragične posledice agresije prema Ukrajini", navela je ESA u saopštenju od 17. marta.

Getty Images

„Iako priznaje uticaj koji će to imati na naučno istraživanje svemira, ESA u potpunosti podržava sankcije koje su Rusiji uvele njene zemlje članice."

Rusija je odgovorila povukavši se iz sporazuma sa ESA-om oko zajedničkih operacija lansiranja iz Kosmodroma Kuru u Francuskoj Gvajani.

Partnerstvo je od 2011. godine rezultiralo slanjem 26 evropskih satelita u orbitu putem ruskih raketa Sojuz- jedno od tih lansiranja prošlog decembra nosilo je legendarni svemirski teleskop Džejms Veb.

I na kraju, Roskosmos je 26. februara saopštio da okončava učešće NASA-e u misiji Venera D, koja podrazumeva lansiranje orbitera i sletača na Veneru 2029. godine.

„Neka lete na svojim metlama"

Moskva je isto tako saopštila da će prestati da šalje raketne motore američkim kompanijama.

„Neka lete na svojim metlama", izjavio je Rogozin državnom ruskom informativnom kanalu Rusija 24 početkom ovog meseca.

Getty Images

U najskorijem javnom saopštenju povodom ukrajinske krize, američka svemirska agencija NASA ublažila je važnost Rogozinovog stava.

„Drugi ljudi koji rade u ruskom civilnom svemirskog programu su profesionalci. Oni ni za sekund nisu prekinuli saradnju sa nama, američkim astronautima i američkom kontrolom misije", izjavio je 18. marta administrator NASA-e Bil Nelson za Asošijejted pres.

I zaista, Amerikanci i Rusi su sarađivali na svemirskim misija decenijama, uprkos Hladnom ratu.

Nakon svemirske trke pedesetih i šezdesetih, koju je simbolički dobio Vašington sletanjima na mesec 1969. godine, predstavnici dve zemlje bukvalno su se rukovali u svemiru 1975. godine, u sklopu zajedničke misije Apolo-Sojuz.

Rusko deljenje vožnje

Partnerstvo je postalo izrazito korisno za NASA-u posle penzionisanja programa spejs šatl: između 2011. i 2020. godine, ruske rakete bile su jedini način za Amerikance i mnoge druge strane astronaute da stignu u svemir.

I iako je Spejs Iks, kompanija u vlasništvu američkog milijardera Ilona Maska, počela 2020. godine da prevozi astronaute do Međunarodne svemirske stanice, to zapravo nije promenilo tu situaciju.

Mnoge američke operacije i dalje zavise od ruskih raketnih motora - iako NASA trenutno gradi novu raketu, Vulkan, koja će koristiti motore napravljene u američkoj kompaniji Blu oridžin.

Getty Images

Napetost između Rusije i njenih zapadnih partnera počela je da se javlja još pre invazije na Ukrajinu.

Doktor Bledin Bouv, ekspert za svemirsku politiku pri britanskom Univerzitetu u Lesteru, objašnjava da su odnosi počeli da se kvare posle ruske aneksije Krima 2014. godine.

„To je bila promena pravca, zato što je tada Rusija počela da radi stvari koje su prethodno bile nezamislive za evropske države", kaže doktor Bouv.

Iako eksperta ne iznenađuje odmazda Moskve, on ističe da Rusija može više toga da izgubi na duže staze kad je u pitanju svemirska politika.

„Rusija je već neko vreme svemirska sila u opadanju, jer nije uspela da modernizuje ključne delove vlastite svemirske industrije", ističe doktor Bouv.

„Ona zavisi od uvoza kompjuterske tehnologije ne samo sa Zapada, već i iz Južne Koreje, Japana i sa Tajvana."

Partnerstvo sa Kinom

Sad kad je ruska privreda pogođena do sada neviđenim sankcijama, svemirski program će najverovatnije pretrpeti veliku štetu.

Lansiranje raketa je dragocen izvor gotovine za Roskosmos - jedno jedino putovanje ruskim letom sa ljudskom posadom koštalo je NASA-u 2020. godine više od 90 miliona dolara.

Svemirski analitičari veruju da će slom nastao zbog ukrajinskog sukoba pojačati želju Moskve da potraži svemirska partnerstva na istoku: Rusija je već 2021. godine najavila niz planova za zajedničke misije sa Kinom, među kojima je i izgradnja baze na Mesecu.

Poslednjih nekoliko godina, Kina je postajala sve jača svemirska sila sa ambicijom da parira SAD-u i Evropi - Peking, na primer, očekuje da će dobiti vlastitu svemirsku stanicu Tiangong, potpuno operativnu do kraja ove godine.

Getty Images

Kina nije deo konzorcijuma zemalja Međunarodne svemirske stanice i zvanično joj je zabranjeno da šalje astronaute tamo posle 2011. godine, kada je američki Kongres usvojio zakon zabranivši američki kontakt sa Kineskim svemirskim programom - što je bila odluka motivisana „zabrinutošću za nacionalnu bezbednost".

Ali uticaj mnoštva sankcija uvedenih ruskoj privredi mogao bi da ograniči ulogu Moskve u tom partnerstvu.

„Kina ima mnogo masivniji svemirski program od Rusije", kaže profesor Džon Logdson, američki stručnjak za svemirsku politiku.

„Rusiji je potrebna Kina, a ne obratno"

Budžet NASA-e za 2022. godinu, na primer, iznosi 24 milijarde dolara, skoro deset puta više od Roskosmosovog, prema ciframa koje je objavio ruski parlament u oktobru prošle godine.

Kineski svemirski budžet, koji nije dostupan javnosti, procenjen je 2020. godine na oko devet milijardi dolara.

Taj investicioni jaz, smatra Logdson, mogao bi da diktira budućnost u kojoj je Rusija svedena na manjinsku ulogu u istraživanju svemira.

„Ruski svemirski program je već neko vreme u gubitničkom položaju", kaže ovaj profesor.

„Vrlo je verovatno da će postati izolovan ukoliko ga Kina zaista ne primi pod svoje."

Pogledajte video o letu Jurija Gagarina u svemir

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk