Fejsbuk dovodi do većeg nepovjerenja u klimatske promjene - studija
Algoritam koji koristi ova platforma pospješuje sumnje, umjesto da usmjeri ljude ka pouzdanim izvorima informacija, utvrđeno je studijom organizacije Globalni svjedok, koja je objavljena u srijedu
Skeptici na Fejsbuku mogu pronaći sve više dezinformacija i grupa koje šire teorije zavere, pokazalo je istraživanje organizacije za zaštitu ljudskih prava.
Algoritam koji koristi ova platforma pospešuje sumnje, umesto da usmeri ljude ka pouzdanim izvorima informacija, utvrđeno je studijom organizacije Globalni svedok, koja je objavljena u sredu.
Iz Fejsbuka kažu da su njihovi sistemi „napravljeni tako da smanjuju količinu dezinformacija".
Istraživači su napravili naloge za dva imaginarna korisnika - skeptičnu „Džejn" i „Džona", koji informacije dobija od priznatih naučnih tela, a potom su pratili šta je Fejsbukov algoritam preporučivao ovim korisnicima.
- Klimatske promene upalile crveni alarm za čovečanstvo
- Sve neistine ljudi koji poriču klimatske promene
- Da li klimatske promene smanjuju životinje
Džejn je ubrzo naišla na sadržaje kojima se negira postojanje klimatskih promena izazvanih delovanjem čoveka, među kojima je bilo stranica u čijim se objavama ističe da je to „prevara" i u kojima se kritikuju mere za ublažavanje efekata ovih promena.
Neki od primera su objave u kojima se optužuje zeleni pokret za „porobljavanje čovečanstva", a Ujedinjene nacije se nazivaju „autoritarnom institucijom koja ima manji kredibilitet od Duška Dugouška".
U drugim objavama, poput one koju je plasirala neprofitna organizacija CFact Campus, negira se uticaj čoveka na klimatske promene.
Ova grupa je deo Komiteta za konstruktivnu sutrašnjicu, libertarijanskog instituta iz Vašingtona koji osporava konsenzus o klimatskim promenama.
Istraživači su sa Fejsbuk naloga Džejn lajkovali stranicu koja širi netačne informacije o klimatskim promenama.
To je bila „stranica kojom se počinje".
Učinili su to dva puta i birali su stranice sa najmanje 14.000 pratilaca, putem kojih se izražava sumnja u postojanje klimatskih promena ili uloge čoveka u njihovom nastajanju.
Prilikom jedne simulacije, Džejn je lajkovala stranicu „Ja volim ugljen-dioksid".
U objavi iznad pomešane su činjenice sa fikcijom.
Al Gor, bivši potpredsednik Amerike, citirao je 2009. naučnike koji izučavaju klimatske promene.
„Postoji 75 odsto šanse da će se istopiti ceo ledeni pokrivač na Severnom polu tokom letnjih meseci i može se dogoditi da tamo neće biti leda u narednih pet do sedam godina", rekao je tada Al Gor.
Iako je ova izjava predstavljala pogrešno citiranje naučnih otkrića, Gor nije predviđao da će se „sav led istopiti do 2013."
Nije ni ponavljao tu tvrdnju tokom narednih pet godina, kao što tvrde autori objave.
U drugoj objavi na ovoj stranici izneta je osnovana zabrinutost zbog izvora struje kojom se napajaju električna vozila, ali su tom prilikom klimatske promene opisane kao „izmišljena kriza kojom se ljudi dovode u zabludu".
Tako je počelo, a tokom sledeća dva meseca, algoritam je preporučivao Džejn sve više sadržaja koji se kosi sa naučnim činjenicama i pospešuje teorije zavere, objasnili su istraživači.
Među svim stranicama koje su joj bile preporučene, samo se na jednoj nisu mogle pronaći dezinformacije o klimatskim promenama.
Dve trećine njih nije bilo obeleženo etiketom sa linkom koji vodi do Fejsbukovog centra za nauku o klimatskim promenama.
Ova baza informacija napravljena je prošle godine pošto je predsednik kompanije Meta Mark Zakerberg na saslušanju u Senatu rekao da je širenje netačnih informacija o klimatskim promenama „veliki problem".
Eksperiment sa Džonovim nalogom počeo je lajkovanjem stranice Međuvladinog panela o klimatskim promenama (IPCC), naučnog tela Ujedinjenih nacija.
On je, za razliku od Džejn, stalno dobijao pouzdane sadržaje koji se baziraju na naučnim činjenicama.
Kako se simulacija nastavljala, algoritam je počeo da preporučuje Džejn sve ekstremnije i čudnije sadržaje, gde spadaju i terije zavere poput onih o „hemijskim tragovima" - kemtrejlsima.
To su netačne tvrdnje da tragovi, koje na nebu ostavljaju avioni zbog kondenzacije, sadrže hemijske supstance kojima se kontrolišu vremenske prilike.
Pokazalo se da Fejbuk algoritam dovodi korisnike u „zečju rupu", gde sadržaji sve više navode na pogrešne zaključke kako raste interakcija korisnika o popularnim temama .
To se događa i na drugim poljima, poput zlostavljanja na osnovu rodne pripadnosti.
Širenje dezinformacija je jedan od problema koji onemogućava vlade i javnost da adekvatno odgovore na izazove klimatskih promena, kažu iz IPCC.
Na taj način se „podriva nauka o klimatskim promenama i dolazi do ignorisanja rizika i potrebe za brzom reakcijom", navodi se u izveštaju ovog tela, koji je podržalo 195 zemalja sveta.
Problematičan sadržaj
Iz kompanije Meta, vlasnice platforme Fejsbuk, kažu da se sve veći broj objava o klimatskim promenama označava upozorenjima.
„Naši sistemi su napravljeni da smanje količinu netačnih informacija poput onih o klimatskim promenama, a ne da se njihov broj uveća.
„Koristimo kombinaciju veštačke inteligencije, provere koje obavljaju ljudi i alate naših partnera poput aplikacija za proveru informacija kao odgovor na problematične sadržaje.
„Kada se zaključi da je sadržaj netačan, dodajemo oznaju za upozorenje i smanjujemo distribuciju, kako bi što manje ljudi moglo da ga vidi", rekao je predstavnik kompanije Meta za BBC.
Iz ove firme napravili su program podrške organizacijama koje se bore protiv dezinformacija o klimatskim promenama i uložili su milion evra u ovaj projekat.
Ipak, manje od 10 odsto objava koje dovode u zabludu su do sada obeležene kao dezinformacije na Fejsbuku, pokazalo je istraživanje koje su nedavno sproveli Centar za borbu protiv mržnje u digitalnom svetu i Institut za strateški dijalog.
„Iz Fejsbuka uporno ponavljaju da žele da se bore protiv širenja dezinformacija.
„Ali smo našim istraživanjem dokazali da korisnici mogu zabrinjavajuće lako doći na opasnu stazu koja se mimoilazi sa naukom i realnošću", ističe Mai Rosner, istraživačica Globalnog svedoka.
„Fejsbuk nije samo neutralno polje u kojem ima dezinformacije - one tamo bukvalno iskaču korisnicima pred očima.
„Klimatske promene sve više izazivaju novi kulturni rat, a mnogi koji su pokušavali da stvore razdor i podeljena mišljenja sada smatraju to sferu najnovijim frontom na kojem će se boriti", objašnjava ona.
Pogledajte kako izgleda život na velikim vrućinama:
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
( BBC Serbian Naslovna strana )