Srbija: Borba za predsjedničku funkciju i parlament

U Srbiji ima 6.502.307 birača, podaci su koje je dva dana uoči izbora saopštila Republička izborna komisija

7110 pregleda0 komentar(a)
Foto: Fonet
B S N S
BBC Serbian Naslovna strana

Širom Srbije u 20 časova zatvorena sa biračka mesta na kojima su se glasači izjašnjavali na predsedničkim i parlamentarnim izborima.

Na izbore je do 19 sati izašlo 54,6 odsto birača, saopštio je Centar za slobodne izbore i demokratiju (CESID). Na prethodnim izborima 2022, do 19 sati izlaznost je bila 44,9 odsto.

Izbore su obeležili i incidenti na više biračkih mesta, a napadnuta su dvojica političara Pavle Grbović iz Pokreta slobodnih građana (PSG) i Bratislav Jugović iz Srpske napredne stranke (SNS).

U Srbiji ima 6.502.307 birača, podaci su koje je dva dana uoči izbora saopštila Republička izborna komisija.

Na izborima je bio rekordan broj posmatrača - više od 5.200 iz devet domaćih organizacija i 23 strane države, naveli su predstavnici Republičke izborne komisije (RIK).

Izborni dan:

  • Izlaznost do 19 sati bila 54,6 odsto - saopštio CESID
  • Birači su mogli da glasaju na 8.267 mesta, od kojih je 77 u inostranstvu, a 29 u zatvorima
  • Na listićima za parlamentarne izbore sive boje bilo je 19 lista
  • Poslanici parlamenta, njih 250, biraju sa na mandat od četiri godine, a predsednik na pet
  • Cenzus za ulazak u skupštinu je tri odsto
  • Listići za predsedničke izbore plave boje na sebi su imali imena osam kandidata i kandidatkinja
  • Ako nijedan predsednički kandidat ne dobije većinu glasova birača koji su glasali, glasanje se ponavlja 17. aprila
  • Predsednik Srbije, prema Ustavu, ima ovlašćenja da predstavlja zemlju i u inostranstvu i da komanduje vojskom

Od ponovnog uspostavljanja višestranačkog sistema u Srbiji 1990, stranka ili koalicija koja je imala većinu u parlamentu, uglavnom je davala i predsednika republike.

Izuzetak je bio period od 2004. do 2007. godine, kada je predsednik bio Boris Tadić, prvi čovek Demokratska strane, a premijer Vojislav Koštunica, šef Demokratske stranke Srbije.

Taj period su mediji i analitičari nazivali periodom kohabitacije.

Kohabitacija je izraz koji se u politici upotrebljava za situacije kada izvršnu vlast u nekoj državi dele pojedinci ili političke stranke koje predstavljaju tradicionalne suparnike.

Pogled kroz istoriju

Od ponovnog uvođenja višestranačja, ovo je peti put da su parlamentarni i predsednički izbori održani u isto vreme.

Prvi put se to desilo 9. decembra 1990, a Srbija je tada još bila deo socijalističke Jugoslavije.

Ovi izbori doneli su i najveću izlaznost, koja do danas nije dostignuta.

Na parlamentarnim izborima glasalo je 71,49 odsto upisanih birača, a na predsedničkim 71,5.

Ubedljivu pobedu odneo je Slobodan Milošević u prvom krugu (65,3 odsto), ispred Vuka Draškovića kandidata opozicionog Srpskog pokreta obnove.

Miloševićeva Socijalistička partija Srbije (SPS) osvojila je 194 od 250 mandata u Skupštini Srbije. To je i danas rekordan broj mandata jedne stranke ili koalicije na izborima.

Dve godine kasnije, 20. decembra 1992, ista meta-isto odstojanje - a ishod, iako donekle drugačiji u parlamentu, nije doneo promenu vlasti.

Na predsedničke izbore izašlo je 64,1 odsto birača, a Milošević je opet trijumfovao u prvom krugu sa 53 odsto dobijenih glasova, ispred opozicionog kandidata Milana Panića.

Na parlamentarnim izborima glasalo je više birača - 69,7 odsto.

SPS je i dalje bio najjača stranka, ali sa znatno manje mandata nego dve godine ranije - 101, Srpska radikalna stranka (SRS) je osvojila 73, a opoziciona koalicija DEPOS 50.

Bojkot i niz neuspelih izbornih trka

U septembru 1997. održani su opšti izbori, a prvi put je glasanje za predsednika otišlo u drugi krug.

Na parlamentarnim izborima izlaznost je bila 57,47 odsto, a SPS je u koaliciji sa Jugoslovenskom levicom i Novom demokratijom osvojio 110 mandata, ispred SRS (82) i SPO (45).

Deo opozicije okupljen oko Demokratske stranke (DS) i Građanskog saveza Srbije (GSS) bojkotovao je ove izbore.

U drugi krug predsedničkih otišli su Zoran Lilić, kandidat socijalista i Vojislav Šešelj, prvi čovek radikala.

Lilić je u prvom krugu osvojio 35, a Šešelj 27 odsto glasova, dok je u drugom taj odnos bio 49,1 prema 47,9 u korist lidera radikala.

Istorijski epitet ovi izbori su zadobili zbog činjenica da su prvi poništeni, pošto je u drugom krugu glasalo manje od 50 odsto birača, a SRS je tada tvrdio da je vlast pokrala izbore.

Pravilo o neophodnom izlasku polovine birača ukinuto je kasnije, u 21. veku.

Početkom 21. veka, Srbija se još tri puta našla u sličnoj situaciji na predsedničkim izborima.

U jesen 2002. dva puta su održani neuspeli predsednički izbori.

Vojislav Koštunica iz Demokratske stranke Srbije i Miroljub Labus, kandidat grupe građana našli su se 13. oktobra u drugom krugu. Pobedio je Koštunica sa 66 odsto dobijenih glasova, ali je na izbore izašlo 45,46 odsto birača.

Osmog decembra iste godine nije se ni stiglo do drugog kruga, a prvi su „trčala" samo tri kandidata - Koštunica, Šešelj i Borislav Pelević iz Stranke srpskog jedinstva (SSJ).

Izlaznost je bila 45,17 odsto, a ispostaviće se, Pirovu pobedu opet je odneo Koštunica.

U novembru 2003, izlaznost na predsedničkim izborima bila je još manja - 38,79 odsto, a radikal Tomislav Nikolić osvojio je prvo mesto ispred Dragoljuba Mićunovića, predstavnika vladajuće Demokratske opozicije Srbije.

Izbori koji su donosili promene

Iako se izraz istorijski u srpskoj javnosti često olako upotrebljava, glasanja na parlamentarnim izborima u decembru 2000, maju 2008. i maju 2012, zaista mogu da ponesu taj epitet.

Krajem decembru 2000, dva meseca posle petooktobarskih demokratskih promena i pada Miloševića sa mesta predsednika Jugoslavije, u republičkom parlamentu je SPS prvi put ostao bez vlasti.

Izlaznost na ovim izborima bila 57,7 odsto, a lista DOS predvođena Zoranom Đinđićem, osvojila je 176 mandata i priliku da formira prvu demokratsku vladu.

U maju 2008, na vanredne parlamentarne izbore izašlo je 61,3 odsto birača.

Najviše mandata osvojila je koalicija Za evropsku Srbiju oko Demokratske stranke - 102 i kasnije je formirala vladu sa SPS-om, decenijskim ljutim protivnikom, a DSS je otišao u opoziciju.

Četiri godine kasnije, u maju 2012. na opštim izborima, izlaznost je bila 57,77 odsto, a Srpska napredna stranka (SNS) osvojila je najveći broj mandata 73 i posle dugih pregovora formirala vladu SPS-om, poslavši DS u opoziciju.

Tomislav Nikolić, kandidat SNS, u drugom krugu predsedničkih izbora pobedio je Borisa Tadića. Izlaznost je bila 46,28 - Nikolić je dobio 49,54, a Tadić 47,31 odsto.

Tadić i Nikolić u 21. veku kao Večiti derbi

To je bio treći okršaj Tadića i Nikolića u predsedničkoj trci u 21. veku, a prva dva su pripala nekadašnjem lideru DS-a.

I 2004. i 2008. izbor predsednika države rešen je u drugim krugovima. I oba puta je Tadić nadoknađivao zaostatak za Nikolićem iz prvog kruga.

U junu 2004, na drugi krug je izašlo 48,35 odsto birača - Tadić je dobio 53,24, dok je Nikoliću pripalo 45,4 odsto glasova.

U februaru 2008, ponovo su se ovi kandidati sučelili u drugom krugu, ovaj put uz znatno veću izlaznost od 68,14 odsto.

Tadić je odneo relativno tesnu pobedu nad Nikolićem - 50,3 odsto naspram 47,8.

Vreme izvesnosti

Od 2012. i dolaska SNS-a na vlast, birači su tri puta izlazili na parlamentarne i jednom na predsedničke izbore.

Godine 2017. izlaznost je bila 54,36 odsto, a Aleksandar Vučić je u prvom krugu odneo pobedu u prvom krugu sa 55 odsto glasova, ispred Saše Jankovića, kandidata dela opozicije koji je dobio 16,6 odsto.

Na vanrednim izborima 2014, glasalo je 53,09 odsto birača, koalicija oko SNS-a je znatno popravila rezultat i osvojila 158 mandata. Daleko iza ostala je koalicija koju je predvodio SPS sa 44 mandata.

Dve godine kasnije, bilo je vreme za - nove vanredne izbore. Izlaznost od 56,07 odsto donela je određene promene u sastavu parlamenta, ne i vlasti.

SNS je zabeležio slabiji rezultat - 131 mandat, drugi je ponovo bio SPS sa 29 mandata, a u skupštinske klupe posle dve godine su se vratili radikali sa 22 poslanička mesta.

Nisku izbornih trijumfa SNS je nastavio u junu 2020, na izborima koji su bili prvobitno zakazani za april, ali su pomereni zbog pandemije korona virusa.

A prvi put od povratka višestranačja, na parlamentarnim izborima izlaznost je bila manja od 50 odsto - 48,88.

Naprednjaci su tada ostvarili najbolji rezultat u stranačkoj istoriji i sa 60 odsto osvojenih glasova stigli do 188 mandata, već tradicionalno ispred SPS-a sa 32.

Pogledajte video - kratka istorija višestranačja u Srbiji

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk