Ruska televizija - paralelni univerzum: Servira se iskrivljena slika i samo jedan glas - Putinov

Jezive slike iz Buče bile su emitovane, ali je gledaocima rečeno da su te strašne scene lažirali ukrajinski zvaničnici, uz pomoć Zapada

6456 pregleda11 komentar(a)
Ubistva civila u Buči šokirala su međunarodnu zajednicu, ali Rusija tvrdi da su ona lažirana, Foto: Getty Images

Kremlj poriče sve po redu: snimak mrtvih tela koja leže po ulicama Buče, masovne grobnice i jeziva svedočanstva očevidaca.

A državna televizija uporno ponavlja istu priču.

Otkako su se pojavili dokazi o ruskim zverstvima u naseljima oko Kijeva, programski urednici ulažu izuzetan napor da diskredituju izveštaje kao fabrikaciju, laž koju su osmislili Ukrajina i Zapad.

Kad god biste poslednjih nedelja uključili rusku televiziju, kročili biste u paralelni univerzum u kom ušminkani voditelji i uglađeni komentatori govore o uspešnoj „specijalnoj vojnoj operaciji" u Ukrajini.

Ne postoji nikakav rat, samo ruski vojnici koji herojski brane domovinu istovremeno vodeći računa da ne gađaju civile.

Jezive slike iz Buče bile su emitovane, ali je gledaocima rečeno da su te strašne scene lažirali ukrajinski zvaničnici, uz pomoć Zapada.

„Ovo su uradili profesionalci, verovatno britanski. Oni su najbolji u oblasti informativnih operacija", rekao je politički komentator Gevorg Mirzarijan.

„Oni znaju kako da pravilno postave tela, sve da urade kako treba, da stvore lepu sliku za nekrofilsku zapadnjačku svest."

Voditeljka kontakt emisije Olesija Loseva čak je sugerisala da je grad Buča namerno izabran zato što je američki predsednik Džozef Bajden nedavno upotrebio reč „kasapin" (butcher) da bi opisao Vladimira Putina, tako da bi „za Amerikance ta reč trebalo da bude sasvim jasna".

To je klasična taktika Kremlja u odbrani od sličnih optužbi - negiraj, odbaci kao lažno i, ako je moguće, okrivi nekog drugog.

Neke medijske kuće, među kojima tabloid blizak Kremlju Komsomolskaja pravda, objavili su izveštaje u kojima se za ubistvo civila u Buči optužuju ukrajinske trupe ili ekstremisti.

List je takođe izneo navode da „propagandiste iz Kijeva" kontrolišu njihovi „zapadnjački mentori".

Velika Britanija je preuzela odgovornost za lažne vesti o ruskim vojnicima koji siluju Ukrajinke, a BBC, Gardijan i Indipendent su pomogli da se one promovišu, tvrdi se u tekstu.

Ovaj pristup preuzeo je i bivši predsednik Dmitrij Medvedev, koji je sada potpredsednika ruskog Saveta za nacionalnu bezbednost.

Vladimir Putin i njegovi zvaničnici dosledno se trude da predstave ruskog suseda kao agresora a Zapad kao pretnju po rusku bezbednost.

Oni optužuju Ukrajinu, koju pomaže Zapad, za pokušaje da dođe do nuklearnog naoružanja i razvije biološko oružje koje bi upotrebila protiv Rusije.

Jedno od Putinovih omiljenih opravdanja za invaziju je da Ukrajina mora da bude „denacifikovana".

To je često ponavljana priča koja iskorišćava dugu i bolnu rusku uspomenu na Drugi svetski rat.

Tvrdnje o nacizmu potpuno su neosnovane, ali je ministarstvo spoljnih poslova nedavno optužilo vladu u Kijevu da je „duboko ukorenjena u nacističkoj ideologiji" i da čini „stravične zločine".

Mnogi Ukrajinci, poput predsednika Vladimira Zelenskog, užasnuti su kolumnom koju je objavila ruska državna novinska agencija Ria i za koju tvrde da opravdava genocid u Ukrajini.

Članak koji je napisao Timofej Sergejcev tvrdi da su značajan broj Ukrajinaca „pasivni nacisti" koji podržavaju i slušaju „nacističke vlasti".

Ukrajina je neodrživa kao nacionalna država, a pokušaji da se ona ipak izgradi logično bi doveli do nacizma, tvrdio je on.

„Denacifikacija bi neizbežno dovela i do deukrajinizacije", dodao je on.

Medvedev je preuzeo istu temu tvrdeći da je „cilj harmonija budućih ukrajinskih generacija i prilika da se izgradi otvorena Evroazija od Lisabona do Vladivostoka".

Za ruske medije, zverstva u Buči samo su novi primer ukrajinske agresije - „rata informacijama".

Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov opisao je ono što je nazvao ukrajinskom fabrikacijom ruskih ratnih zločina kao „provokaciju" koja ugrožava međunarodnu bezbednost.

Teško je reći koliko Rusa veruje u ono što im se govori.

Ali nije preostao nijedan značajan nezavisni ruski medij, a pristup društvenim mrežama je u ogromnoj meri ograničen.

Reuters

Istraživanja javnog mnjenja, čak i nezavisna, nepouzdan su izvor u Rusiji zato što ljudi nerado otvoreno izražavaju sentimente protiv Kremlja.

Kao takva, ona sugerišu visok nivo podrške Vladimiru Putinu i njegovoj „specijalnoj vojnoj operaciji".

Skoro svakodnevne antiratne ulične demonstracije u međuvremenu su zgasnule.

Bez svake sumnje postoji mnogo ljudi koji uspevaju da pristupe spoljnim i nezavisnim medijskim izveštajima i koji su užasnuti i duboko posramljeni onim što se čini u ime njihove zemlje.

Ali oni moraju da se bore protiv moćne propagandne mašine Kremlja i države koja po kratkom postupku guši svaku pobunu.

U takvoj Rusiji, postoji samo jedan pravi glas - Vladimira Putina.


Pogledajte video: Šta je ratni zločin


Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk