Šta je kontroverzni jevrejski kult Lev Tahor i otkud oni na Balkanu

Za ovu ultrakonzervativnu jevrejsku sektu, mnogi su u bivšoj Jugoslaviji prvi put čuli početkom godine, kada su primijetili nove komšije. U zemljama regiona boravi četrdesetak pripadnika ove i inače veoma male zajednice koja živi u skladu sa strogim pravilima jevrejske verske knjige Tora

11802 pregleda1 komentar(a)
Foto: Reuters
B S N S
BBC Serbian Naslovna strana

Nemoguće ih je ne primetiti, posebno na Balkanu.

Pokrivene žene u crnim ogrtačima i maramama koje otkrivaju samo lice vode za ruke isto tako obučene devojčice.

Sa njima su i dečaci loknastih zulufa i specifičnim kapama i pokoji muškarac pokrivene glave, kose upletene u kikice.

Oni su pripadnici Lev Tahora.

Za ovu ultrakonzervativnu jevrejsku sektu, mnogi su u bivšoj Jugoslaviji prvi put čuli početkom godine, kada su primetili nove komšije.

U zemljama regiona boravi četrdesetak pripadnika ove i inače veoma male zajednice koja živi u skladu sa strogim pravilima jevrejske verske knjige Tora.

Članovi ove kontroverzne jevrejske sekte jedu posebno pripremljenu hranu, deca pohađaju versku nastavu kod kuće, a stupaju u ugovorene brakove često pre 18 godine.

Devojčice starije od tri godine obavezno su pokrivene od glave do pete.

Zbog takvog načina života, u Americi i Kanadi suočili su se ozbiljnim optužbama za zlostavljanje dece.

Dvojica lidera kulta koji ima oko 300 članova osuđeni su u Njujorku za seksualnu eksploataciju dece i kidnapovanje, u kom je korišćeno sve - od prerušavanja i lažnih imena, preko falsifikovanih pasoša do kriptovanih aplikacija.

Iako žive povučeno i zatvoreno, zbog medijske slike i optužbi nisu dobrodošli ne samo u Americi, Kanadi i drugim zemljama, već i u Izraelu.

Ljudi su uglavnom protiv njih, kaže Rejčel Vercberger, sociološkinja iz Izraela, za BBC na srpskom.

„Za većinu je to neprihvatljivo, optužuju ih za zlostavljanje i kidnapovanje dece.

„Mediji sarađuju sa porodicama članova koje se bore protiv grupe i vide ih kao opasan kult", objašnjava ona.

Reuters

Iako u judaizmu postoje brojne ultrakonzervativne grupe, poput Hasida čiji muškarci nose crne šešire i lokne-zulufe, Lev Tahor nije osmislio ništa novo, a otišli su korak dalje, napominje ona.

„Taj jedan korak je prešao granicu onog što je dozvoljeno u nedozvoljeno.

„Zato ih gone", navodi Vercberger.

Porodica sa 17 dece

Pripadnici Lev Tahora tvrde da su sve optužbe protiv njih lažne, te da ih plasiraju bivši članovi kulta.

„Zlostavljanje dece je protivzakonito po Tori, što je za mene najvažnije, Bog zabranjuje veoma snažno da bilo koga povredite.

„Naprotiv, dužni ste da brinete o zdravlju, uvek nosimo lekove i idemo kod doktora", kaže Uriel Goldman, pripadnik Lev Tahora, za BBC.

Pokrivene glave i sa dugačkom bradom, Goldman, učitelj u pedesetim godinama, boravi u Americi, gde pomaže optuženom saborcu u sudskom postupku.

„Uraditi bilo šta protiv žena, dece ili sebe je zabranjeno, samoubistvo je jedan od najvećih grehova.

„Ko želi da povredi decu, pa ja volim moju decu", kaže uzbuđeno.

Pita me da pogodim koliko dece ima.

Sedamnaestoro.

To nije retkost u Lev Tahoru, po nekim procenama, deca čine možda i polovinu članova kulta.

Religija im svima određuje svaki apsekt života - kada se mole, kad rade, šta rade subotom.

Nastanak kulta

Lev Tahor je nastao tokom 1990-ih, kao radikalna varijacija ultrakonzervativne i prilično zatvorene zajednice Hasida.

Ni oni ne idu u javne škole, sklapaju ugovorene brakove i veoma su religiozni.

Osnivač Lev Tahora je rabin Šlobo Hebranz koji je odrastao u sekularnoj izraelskoj porodici, ali je u zrelim godinama postao religiozan.

„Inspirisale su ga različite hasidske sekte, ali je uzeo veoma radikalne neortodoksne elemente.

„Oni rade druge stvari, koje im je on rekao da čine", kaže sociološkinja Rejčel Vercberger.

Jedna od tih osobenosti je nekonvencionalni način oblačenja.

„Za ultraortodoksne Jevreje je njihova odeća neprihvatljiva, neka vrsta muslimanskog pokrivanja tela koje se ne očekuje od Jevrejki, ni među tradicionalnim grupama.

„Venčavaju se veoma rano, devojčice udaju sa 13 ili 14 godina i dečaci mogu biti takođe mladi, ali nekad se devojčice udaju za muškarce od 30 ili 40 godina", navodi ona.

Uglavnom se venčavaju unutar zajednice ili sa onima koji su spremni da prihvate takav način života.

Privatna arhiva

Uriel Goldman je suprugu video samo jednom pre braka.

Kaže da ne može da zamisli „srećniji brak".

„Nikad se nismo posvađali za 29 godina, mi smo velika srećna porodica", kaže Goldman.

Goldmanova supruga potiče iz hasidske zajednice i odrasla je u Americi, ali se pridružila Lev Tahoru posle udaje.

Prema njegovoj proceni, zajednica Lev Tahor broji 50 porodica.

Otkud oni na Balkanu?

Pripadnici Lev Tahora često menjaju mesto boravišta, jer svuda nailaze ili na probleme sa domaćim stanovništvom ili sa vlastima.

Poslednja stanica delu grupe je Balkan, iako nemaju korene, ni kulturne veze sa regionom.

Najpre su pažnju privukli u Hadžićima, blizu Sarajeva.

U većinski muslimanskom gradu od oko 20.000 ljudi, grupa se izdvajala po tradicionalnoj nošnji.

Kasnije su se preselili u sarajevsko naselje Istočna Ilidža sa pretežno pravoslavnim stanovništvom.

Tamo su odseli u zgradi u vlasništvu jednog poslanika Narodne skupštine Republike Srpske, jednog od dva entiteta posleratne Bosne i Hercegovine, prenosi Tajms of Izrael.

Privatna arhiva

Odatle su otišli u Severnu Makedoniju, u Kumanovo, ali nisu dočekani raširenih ruku - susedi su ih gađali ih jajima i tražili da odu.

Kajeh Malka, jedna od pripadnica Lev Tahora, kaže da su došli na Balkan da obiđu jevrejsko nasleđe u ovom regionu.

„Planirali smo da ostanemo oko mesec dana, ali ako vidimo da nam treba više vremena produžićemo na tri meseca koliko je turistima dozvoljen boravak", kaže Malka u pisanom odgovoru za BBC.

Ova mlada žena nosi naočare, srebrni prsten i moderan sat, što pomalo odudara od crne marame i haljine.

Kajeh je Belgijka koja se Lev Tahoru pridružila sa 24 godine.

Kako je rekla za N1, suprug joj je u Americi, gde čeka suđenje pod optužbom za otmicu deteta.

Ali ona kaže da je reč „o porodičnom konfliktu, nizu okolnosti i nesporazumu".

Uprkos tome što nisu lepo prihvaćeni ni tokom boravka u Bosni i Hercegovini, ni u Severnoj Makedoniji, Kajeh Malka ima lepe utiske o Balkanu.

„I dalje verujemo da u ovim zemljama žive divni i dobri ljudi, razumemo da su ljudi radoznali i radoznalost nije ništa loše, i mi bismo na njihovom mestu takođe bili radoznali.

„Ako nemamo mogućnost za normalnu komunikaciju sa njima, da im odgovorimo na, sigurna sam, mnoga pitanja, onda neće imati priliku da nas upoznaju i naše drugačije običaje i da se na to naviknu", kaže Malka.

Rejčel Vercberger kaže da iako postoje mnogi neobičnireligijski pokreti danas, Lev Tahor ima neke osobenosti.

„Vrlo su vidljivi i to vrlo zbunjuje, izgledaju kao muslimani, a u stvari su Jevreji.

„Meštani se sigurno pitaju `ko su ovi ljudi, izgledaju tako strano` gde god da odu", kaže Vercberger.

Šta se zna o Lev Tahoru?

AFP

Zbog specifičnog izgleda i ponašanja nazivaju ih ekstremnim i „jevrejskim Talibanima", iako su oni nenaoružani i po ubeđenju pacifisti.

„Ekstremno je samo to što našu veru doživljavamo vrlo ozbiljno i ne želimo da pravimo kompromise.

„Mirni smo, nije nam dozvoljeno da ratujemo ili da ulazimo u konflikte", kaže Goldman.

Ovaj kult čiji naziv znači „čista srca" osnovao je 1987. Izraelac Erez Albaranes, koji je kasnije promenio ime u Šlomo Hebranz.

Osim što praktikuju religiju kakva veruju da je data Mojsiju na Sinajskoj gori pre 2.000 godina, snažno zastupaju i anticionističku ideologiju.

Cionizam je politički pokret koji je imao za cilj stvaranje samostalne jevrejske države u Palestini, gde je, kako veruju, njihova davno napuštena domovina.

Pripadnici Lev Tahora misle suprotno.

„Verujemo da je jevrejska nacija u egzilu već 2.000 godina i da nam nije dozvoljeno da imamo našu nezavisnu državu dok ne dođe mesija.

„Moramo ga čekati strpljivo u svakoj naciji gde smo, poštovati obaveze i sve lokalne zakone u državama gde smo", kaže Goldman.

Uvreni su da ih upravo ovaj stav dovodi u mnoge neprilike.

„Smatraju nas pretnjom jer su većina Jevreja cionisti.

„Zbog toga što smo mi anticionisti izloženi smo snažnom progonu, gledaju na nas kao na izdajice", kaže Goldman.

One koji im se suprotstavljaju Goldman naziva neprijateljima.

Na pitanja BBC-ja o odnosu prema Lev Tahoru nisu odgovorili ni predstavnici Vlade Izraela, ni izraelske ambasade u Beogradu.

Gotovo da nema ni ranijih izjava izrealskih zvaničnika o njima.

Dostupno je samo nekoliko rečenica na sajtu izraelskog parlamenta, Kneseta.

„Ranije tokom boravka u Izraelu (osnivač kulta Hebranz) bio je umešan u ozbiljna krivična dela koja su istraživali izraelska policija, FBI i sudovi u Izraelu i Sjedinjenim Američkim Državama.

„Postoje svedoci i dokumenti koji potvrđuju da je maltretirao muškarce, žene i decu zajedno sa ljudima koji su radili za njega unutar zajednice za `porodičnu pomoć`", objavljeno je na sajtu Kneseta 2013. kada su bivši pripadnici kulta dolazili da svedoče o iskustvima.

Deluje i da vlasti u Izraelu ne znaju kako da se postave prema pripadnicima Lev Tahora, kaže Rejčel Vercberger.

Pratila je brojne dokumentarne filmove i emisije, ali tamo nema reakcija vlasti.

„Verovatno i zvaničnici ne znaju šta će s njima.

„Među njima je dosta državljana Izarela, a nije jasno koliko ima krivičnih postupaka, brojne su optužbe, ali nema dokaza", kaže ona.

Sa kojim optužbama se suočavaju?

BBC

Hebranz je devedesetih napustio Izrael i otišao u Ameriku, ali se već 1994. suočio sa optužbama da je vrbovao dečaka od 14 godina.

Za kidnapovanje je osuđen na zatvorsku kaznu.

I ove optužbe njegovi sledbenici odbacuju, tvrdeći da je dečak došao sam da se školuje kod rabina.

Iz Amerike se kult seli u Kanadu, gde Hebranz dobija status izbeglice.

Tamo je zajednica godinama živela mirno dok nisu ponovo otvorene istrage povodom sličnih optužbi.

Iz Kanade deo grupe odlazi u Gvatemalu, gde Hebranz umire, a lider kulta postaje njegov sin Nahman Simon.

Nedavno je i on osuđen u Americi.

Pokušali su da stignu do Irana, ali su iz regiona Kurdistana na severu Iraka odvedeni su ka Turskoj i okolnim zemljama, kaže Goldman za BBC.

Iran važi za velikog protivnika Izraela u međunarodnim odnosima.

Usledila su i mnoga svedočenja navodno zlostavljanih bivših članova kulta.

Vercberger kaže da je to razlog zašto su često predmet istraga.

„Oni su pred sudovima u SAD optuženi za otmicu dece, rabin je bio u zatvoru neko vreme zbog toga, odatle su otišli u Kanadu i tamo su službe za brigu o deci pokretale postupke.

„Odselili su se u Južnu Ameriku u Gvatemalu, gde su mislili da će biti skriveni od vlasti, ali su svuda pravno obrađivani zbog načina na koji se ophode prema deci, a ne zbog toga što su anticionisti", ističe Vercberger.

Kako kaže, oni nisu jedini sa takvim političkim stavovima.

„Postoje i drugi anticionisti, na primer, hasidska grupa Satmar, koje niko ne izvodi pred sudove.

„Ima ih i u Izraelu, nisu progonjeni, to je demokratska zemlja, možete biti protiv, ako želite", kaže sociološkinja.

I hasidi u Izraelu venčavaju decu rano, ali to ne rade sa 14, kaže.

„To budu godine koje država dozvoljava, što je 17 ili 18", napominje ona.

BBC

Presudom iz novembra 2021. osuđeni su Nahman Helbranz i Mejer Rozner, vođa kulta i njegov pomoćnik.

„Tokom ili približno 2017. Helbranz je ugovorio 12-godišnjoj nećaki, takozvanoj Maloletnici 1, da se „venča" sa 18-godišnjim muškarcem.

Oni su naredne godine „venčani" po verskim običajima, kada je ona imala 13, a „muž" 19 godina, i odmah su stupili u seksualne odnose sa ciljem rađanja dece.

Nikad nisu zakonski stupili u brak.

Vođstvo Lev Tahora, uključujući i Helbranza i Roznera, tražili su od mladih nevesti da imaju seksualne odnose sa muževima, a da ljudima van Lev Tahora govore da nisu venčani, da se pretvaraju da su starije i da se poražaju u kućama umesto u bolnicama, kako bi se prikrila starost majki u javnosti."

Školovanje od treće godine

Komentarišući postupak, Goldman nabraja proceduralne greške tokom suđenja i naglašava da Lev Tahor sve radi po zakonu.

Napominje da njihova deca počinju da se školuju od treće godine.

„Mi im ne pružamo manje obrazovanja, nego mnogo više, ali ne želimo da deca uče o evoluciji jer to nije u skladu sa našim verovanjem", kaže on.

Žene Lev Tahora se najviše bave decom i dozvoljeno im je da se kreću van zajednice, ali „u odgovarajućem okruženju".

Nije im, na primer, dozvoljeno da rade u kancelariji same sa muškarcem koji im nije muž ili član porodice.

Goldman tvrdi da im vera zabranjuje bilo kakvo nasilje i maltertiranje i žena i dece.

„Mi žene gledamo kao kraljice", ističe.

Goldman je sinu, kaže, za ugovoren brak pre punoletstva kao roditelj bio svedok pred sudom, kako zakon propisuje.

„Ne želim da moje ćerke nađu partnere na žurkama, tamo se ne nalaze partneri", kaže on.

Na opasku da Ujedinjene nacije rade na iskorenjivanju dečijih brakova u svetu, podseća da je od 2000. do sada u SAD sklopljeno 300.000 dečijih brakova, po zakonu, jer su zabranjeni samo u šest saveznih država.

Tri puta dnevno se mole, a prva jutarnja molitva traje i po nekoliko sati.

Slabo, kaže, koriste internet, to čine uglavnom muškarci kad su u kancelarijama.

Ipak, i on i Kajek Malka za razgovor sa BBC koriste interenet aplikacije za dopisivanje.

Pored skromnosti, nije potpuno jasno od čega žive.

Tokom boravka u Gvatemali su otvorili štampariju, a često zarađuju od pripreme hrane ili uzgajanja voća i povrća, navodi Goldman.

„Prikupljanje novca je u jevrejskoj zajednici vrlo uobičajeno i često, jer svaka osoba ima obavezu da daje 10 odsto prihoda u humanitarne svrhe.

„Ljudi pomažu i primamo dosta donacija, nekad zbog lošeg publiciteta to izgubimo, ali s druge strane neki baš zbog toga daju novac", kaže Goldman.

Proizvode ulje, med i ostale sastojke u skladu sa strogim pravilima.

Ne jedu piletinu, ni kore od povrća

Hranu uglavnom sami pripremaju kako bi bila košer - u skladu sa verskim pravilima.

To je, uz brigu o deci, glavni zadatak žena u ovoj zajednici.

Pripadnici Lev Tahora ne jedu piletinu ili kokošja jaja, koje kao i neke druge ekstremne ultraortodoksne sekte, smatraju da nisu košer zbog genetske manipulacije - drugim rečima, ptice nisu onakve kakve ih je Gospod stvorio, pisao je izraleski portal Harec.

Ne jedu kore povrća - čak ni paradajza - da ne bi u sebi sakrili mikroskopske agense štetnosti, kao što su spore gljivica.

Izbegavaju pirinač iz straha da se u njemu kriju sitni insekti i iz istog razloga zelenu salatu jedu samo na Pashu - kada nemaju drugog izbora nego da jedu, jer je to jedna od zapovedi praznika.

Ali za tu priliku, da bi se dostigla potrebna čistoća, zelena salata se pere satima.

Neki kultovi se raspadnu kad ih napusti ili premine osnivač.

Vercberger podseća i na slučaj kulta Džima Džonsa čiji su pripadnici izvršili masovno samubistvo kada je stradalo 700 ljudi.

„To se dešava u grupama koje su pod velikim pritiskom", kaže Vercberger.

Odlike kultova

  • Vodi ih harizmatični, autoritarni lider ili liderska grupa želeći da imaju ekstremne nivoe kontrole nad sledbenicima
  • Koriste hijerarhijsku piramidalnu strukturu sa slojevima tajnovitosti koji okružuju lidera. Sledbenici se društveno, psihološki a ponekad i fizički izoluju
  • Ponašanje lidera opravdava se totalitarističkim sistemom verovanja
  • Sprovodi se proces ispiranja mozgova. Potpuno angažovanje u grupi ne ostavlja prostora niti vremena za samosvojne odnose ili aktivnosti
  • Grupa varira naizgled brižni ili pažljivi pristup sa sve drastičnijim nivoima izazivanja stresa ili straha. To može da se primeni kroz uskraćivanje sna ili hrane, apokaliptična predviđanja, ili pretnje nasiljem ili seksualnim zlostavljanjem
  • Proces kontrole pod prinudom stvara sledbenike koje kontroliše lider ili se kontrolišu u njegovo ime bez osvrtanja na vlastite potrebe

BBC analiza Aleksandre Stajn, naučne savetnice na londonskom Univerzitetu Saut Benk, koja je provela deceniju kao članica političkog kulta i specijalizovala se za socijalnu psihologiju kultova i totalitarizam

Lev Tahoru se nije raspao, iako je Hebranz umro 2017.

„Za to postoje različita objašnjenja, da im je vođstvo jako i da postoji jak strah koji ih drži na okupu ili je moguće da oni stvarno veruju u to što rade", kaže Vercberger.

Uriel Goldman me je tokom razgovora od 90 minuta uveravao da je baš tako.

Odrastao je u modernoj izraelskoj porodici, otac mu je lekar i u redovnom su kontaktu.

Kao mladić je išao u pozorište, bavio se sportom i služio vojsku.

A onda je otkrio Lev Tahor i opredelio se za takav život.

„Nije lako", napominje Goldman.

Odrekao se izraelskog državljanstva i napustio zemlju,

„Imam veliku porodicu u Izraelu i oni su cionisti, ali poštuju moju odluku.

„Znaju da sam to izabrao i da mi nije mozak ispran", kaže Goldman.

Verujući da je bog uz njih, spremno čeka nastavak, onoga što naziva „progonom".

„To nikad neće prestati", kaže.

Koja je sledeća destinacija Lev Tahora posle Balkana ne otkrivaju.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviter i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk