Suština zdravlja i blagostanja je u ravnoteži: Šta se dešava kada pretjerate sa vježbanjem

„Majnd" tvrdi da neki ljudi samo guraju dalje, čak i ako su povređeni ili im to ne prija: ostati u formi može postati opsesija

7961 pregleda0 komentar(a)
Ilustracija, Foto: Getty Images
B S N S
BBC Serbian Naslovna strana

Dobrotvorna organizacija za očuvanje mentalnog zdravlja podseća ljude da, iako je vežbanje korisno, neki ljudi preteruju sa njim, često kao protivotrov za stres i uzbuđenja u životu.

„Majnd" tvrdi da neki ljudi samo guraju dalje, čak i ako su povređeni ili im to ne prija: ostati u formi može postati opsesija.

Tokom prvog zaključavanja zbog kovida, vežba je bila jedna rutina koju su ljudi i dalje smeli da upražnjavaju.

Neki, kao što je dvadesetjednogodišnja Ketrin, postali su zavisnici od nje.

„Kao i mnogi ljudi, bila sam na prinudnom odmoru tokom karantina. Moji dani nisu imali raspored ni rutinu, tako da sam počela da vežbam.

„To je ispočetka bilo korisno. Na kraju krajeva, vlada nas je savetovala da provodimo 30 minuta napolju vežbajući.

Međutim, počela sam sve intenzivnije da se usredsređujem na te vežbe."

Ketrin je počela da se oseća kao da joj nijedna količina vežbanja nije dovoljna:

„Ponekad sam vežbala krišom. Dok sam trepnula, vežbanje je postalo jedina svrha u mom životu."

„Imala sam vrlo malo fizičkih interakcija sa ljudima zbog karantina i nije mi bilo prijatno da im otkrivam koliko vežbam.

Plašila sam se da to ispričam bliskim ljudima iz straha da me ne nateraju da prestanem."

Ketrin se na kraju poverila majci, koja joj je pomogla da prati koliko toga radi.

„Bilo je izuzetno teško prekinuti ciklus. Pronašla sam druge načine da se izborim sa emocijama mimo vežbanja.

Isprobala sam i neke druge aktivnosti, kao što je pečenje kolača."

Estel (nije joj pravo ime), koja ima 31 godinu i iz Jorkšira je, započela je opsesiju vežbanjem pošto je izgubila posao i obuzele su je samoubilačke misli.

„Nisam mogla da ostanem sama sa svojim mislima i jedini mehanizam za izlaženje na kraj s tim za koji sam znala a koji mi nije aktivno škodio bilo je vežbanje.

Za svega nekoliko meseci, shvatila sam da sam počela da gubim mnogo kilograma i da se nekako moj jedan sat vežbanja dnevno oteo kontroli.

„Prirodno, uz toliko opterećivanje tela, često su počela da mi se dešavaju oštećenja mekog tkiva.

Obično bih nastavljala da vežbam uprkos povredama, osećajući se kao da nemam drugog izbora nego da idem dalje uprkos bolu i načinjenoj šteti, sve dok povrede nisu postale toliko teške da više nisam mogla da se krećem."

Karantin zbog pandemije samo joj je dodatno pogoršao stvari, ali, kao i u slučaju Ketrin, dobila je pomoć.

„I dalje volim da vežbam i nikad se ne bih odrekla vežbi ni za šta na svetu, ali naučiti da se nosim sa negativnim emocijama i razumevanje odakle potiče moja želja za aktivnošću promenilo je moj odnos prema fizičkoj aktivnosti.

Suština zdravlja i blagostanja je u ravnoteži, a ponekad to znači trčati maraton, ali ponekad znači izležavati se na sofi."

„Majnd" kaže da u znake da ste preterali sa vežbanjem spada:

  • Kad ne možete da prestanete da vežbate a da ne osećate nemir
  • Kad vežbanje utiče na vaš posao ili veze
  • Kad ne pravite pauze uprkos tome što se osećate umorno, povređeno ili loše
  • Kad vežbate naporno svaki dan ili nekoliko puta dnevno
  • Kad pronalazite izgovore da biste bili aktivni
  • Kad se osećate kao da je fizička aktivnost najvažnija stvar u vašem životu

Hejli Džarvis, šefica za fizičke aktivnosti u „Majndu", kaže:

„Tokom pandemije smo videli da nam je odsustvo pristupa našim uobičajenim oblicima podrške, poput porodice i prijatelja, kao i veći periodi rada od kuće ili provođenja vremena kod kuće, svima veoma teško palo.

„Za to vreme imali smo sve više primera da su se neki od nas borili sa tim tako što su postali zavisni od vežbanja kao glavnog načina staranja o mentalnom zdravlju.

To je dovodilo do toga da su neki ljudi bili skloni preterivanju u vežbama ili postajali zavisni od njih."

Neki drugi saveti:

  • Kombinujte: Isprobajte vežbe niskog intenziteta kao što su pešačenje, joga ili istezanje - bilo koju aktivnost koja ne preopterećuje vaše mišiće
  • Povežite se: Isprobajte aktivnosti ili hobije koji vam omogućuju da se odmorite od uobičajene rutine - izaberite nešto što vam pomaže da se osećate dobro
  • Zacrtajte sebi realistične ciljeve: Odaberite vežbe koji nisu zasnovane na vašoj težini ili obliku. Budite blagi prema sebi. Neće svaki dan dovesti do novih rekorda, ali to je u redu.
  • Održavajte ravnotežu: Vodite računa o vežbama koje radite - moglo bi vam pomoći ako vodite dnevnik aktivnosti da biste bili sigurni da postižete pravi odnos

Pogledajte video - Kako vežbati na tropskim vrućinama

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk