Zašto je Argentina prigrlila kriptovalute
Za sve koji su prihvatili kriptovalute u Argentini, čak je i nova i nepredvidiva valuta bolje rješenje u odnosu na ekstremno promjenljivi pezos
U Argentini svuda postoje tragovi nepoverenja ili čak i trauma u vezi sa ekonomijom.
U svežem sećanju Heronima Ferera je poražavajuća finansijskaporažavajuća finansijska kriza s kraja 1990-ih godina prošlog veka - kada su bankovni računi bili zamrznuti i kada su, praktično preko noći, ušteđevine građana isparile.
On u tome nije usamljen.
Jedan student mašinstva sa kojim sam razgovarala, svu ušteđevinu u američkim dolarima čuva kod kuće, jer se plaši da bi banke ponovo mogle da preko noći obezvrede njegov novac.
- Kriptovalute u Srbiji - sve što treba da znate
- Da li će bitkoin postati legalno sredstvo plaćanja u svetu
- Rudarenje Bitkoina troši više struje nego cela Argentina
I dok su mnogi Argentinci, silom prilika, ekonomski stručnjaci - od enormnih inflacionih stopa, pa sve do trenutnog nezvaničnog kursa i odnosa pezosa i američkog dolara - Ferer je odmakao dalje od sunarodnika.
On još od 2019. godine organizuje turu „Naša luda, lokalna ekonomija i bitkoin tura po Buenos Ajresu", pojašnjavajući turistima sa kakvim se sve vidovima ograničenja suočavaju Argentinci - limiti za transfere stranih valuta ili zabrane plaćanja u ratama za međunarodne letove.
Ferer pruža usluge koje imaju veze sa kriptovalutama, naročito bitkoinom.
On veruje da je to vredna alternativa nestabilnom i strogo kontrolisanom argentinskom pezosu.
„Kada postoje ograničenja, potreban ti je alat za ostvarivanje slobode", kaže Ferer.
Za mnoge kriptoentuzijaste širom sveta, decentralizovana i digitalna valuta je važna zbog ideologije i profita.
Ali za mnoge Argentince ona je bitna i zbog osnovnih potreba.
„Više verujem matematici i softveru nego što verujem političarima", objašnjava Ferer.
„Mislim da bitkoin Argentincima mora da bude razumljiv i jednostavan".
Postoji još primera koji pokazuju kako je snažna državna ekonomska intervencija pomogla kriptovalutama da dobiju uporište u Argentini.
Tako je, na primer, moguće jeftino razraditi operaciju rudarenja bitkoina, jer se cena struje održava na relativno niskom nivou.
Rudarenje bitkoina je proces koji stvara novi bitkoin.
Potrebni su kompjuteri koji rešavaju komplikovane matematičke probleme.
Rešite problem i bićete nagrađeni bitkoinom.
Zvuči jednostavno, ali za to vam je potreban složen kompjuterski sistem, kao i mnogo struje za rad kompjutera, ali i za njihovo hlađenje.
Centar za alternativne finansije univerziteta u Kembridžu procenjuje da se količina struje potrebne za globalno rudarenje bitkoina kreće na nivou od 137 teravata na sat.
Toliko struje otprilike troše neke zemlje na godišnjem nivou, kao na primer Norveška ili Poljska.
Proizvodnja ovolike količine struje utiče i na globalnu emisiju ugljen-dioksida, ali je teško proceniti u kolikoj meri.
U svakom slučaju, pitanja koja se tiču zaštite čovekove sredine su u Argentini u drugom planu u odnosu na finansijski interes.
Pogledajte video: Šta je bitkoin
Za sve koji su prihvatili kriptovalute u Argentini, čak je i nova i nepredvidiva valuta bolje rešenje u odnosu na ekstremno promenljivi pezos.
Bitkojn, najpopularnija kriptovaluta, može da bude i korisno sredstvo u suzbijanju inflacije, pošto uvek postoji definitivna količina valute koja može da bude stvorena.
Inflacija, koja meri troškove života u vremenu, predstavlja večitu brigu u Argentini.
Godišnja stopa inflacije je zapanjujuća - veća je od 50 odsto.
„Tokom pandemije, ljudi su primetili ovaj trend i u cilju zaštite sopstvenog novca izabrali da potraže bezbedniju imovinu", kaže Marija Mercedes Ečegojen.
Ečegojen je advokatkinja specijalizovana za intelektualnu svojinu.
Ona je i član izvršnog komiteta nevladine organizacije Bitkoin Argentina.
Ona je pomogla u procesu pokretanja zajednice pod imenom Kriptodevojke, ne bi li doprinela razumevanju za pojačani interes u kriptovalute tokom pandemije.
Do sada je vlada pokazala ograničen i opušten interes u ovaj bum kriptovaluta.
„U Argentini ne postoji posebna regulativa koja se bavi kriptovalutama", kaže Ečegojan.
Bez obzira na sve, Centralna banka upozorava na prevare u trgovini kriptovalutama.
Zna se da nivo upotrebe kriptovaluta još nije veliki, ali da pokazuje ubrzani rast i da joj se mora posvetiti pažnja.
Ečogojen je zabrinuta zbog nesrazmernog pristupa kriptovlautama.
Za sada je to privilegija manjine - uglavnom mladih imućnih muškaraca kojima je tehnologija bliska.
Najčešće su to tehnolozi, a ne farmeri, koji platu primaju u bitkoinima.
„To danas ne predstavlja tehnologiju kojoj svako može da pristupi", konstatuje blokčejn konsultant Lusija Lizardo.
- Kriptokraljica: Kako je ova žena izradila ceo svet, a onda nestala
- Kako je živela ozloglašena kriptokraljica - penthaus u Londonu, luksuzna roba, slike
- Lov na nestale milione od propale kriptovalute
Ipak, u toku su pokušaji da se poveća broj ljudi koji imaju pristup kriptovalutama - delom kroz finansijske proizvode koji nude pomoć u razumevanju razlike između tradicionalnih i kriptovaluta.
Tri argentinska startapa sada nude debitnu karticu za transakcije bazirane na kriptovalutama.
Jedna od tih kompanija, Lemon, osnovana je u jednom patagonijskom gradu u kojem čak 40 odsto prodavnica prihvata bitkoin kao platežno sredstvo.
Neki ljudi u Argentini se okreću i takozvanim „stabilnim kriptovalutama" koje su vezane za američki dolar, te su time manje podložne fluktuacijama u vrednosti.
Naravno, kriptovalute neće predstavljati jedinstveno rešenje za argentinske finansijske nedaće.
Pored toga, one donose i druge probleme vezane za trgovinu valutom, prevare i uticaj na životnu sredinu.
„Sve u svemu, kada se gleda krupnija slika, mislim da je ovo revolucija za mlade ljude", komentariše Lizardo.
Za Ferera, potreba je jasna: „Ovo je naš novac i samo političari mogu da ga unište".
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
( BBC News na srpskom )