Zašto se gleda pornografija na javnim mjestima: "Kad ljudi postanu izuzetno zavisni, kontrola impulsa iščezne"

Bronven Rid je sedela u biblioteci, očekujući da će učiti kao i svi drugi studenti.

Umesto toga, dočekao ju je prizor čoveka koji gleda pornografiju na kompjuteru biblioteke.

„Bila sam zatečena i šokirana. Nisam znala šta da preduzmem povodom toga", kaže ona za BBC.

Ova dvadesetjednogodišnjakinja iz Mančestera u Engleskoj, pomislila je da se radi o „izolovanom slučaju", ali je nekoliko nedelja kasnije doživela istu stvar u istoj biblioteci sa istim čovekom.

• Šta je „osvetnička pornografija" i kako utiče na žrtve
• „Naši roditelji su vodili tajnu imperiju gej pornića“
• Može li virtuelni seks da zameni pravi

Poput Bronven, i drugi ljudi su se poverili da su prisustvovali incidentima u kojima muškarac gleda pornografiju javno u gradskim autobusima i tramvajima.

Nedavno je konzervativni poslanik u Velikoj Britaniji dao ostavku nakon što je priznao da je gledao pornografiju na svom telefonu u Donjem domu parlamenta.

On je, međutim, za BBC rekao da se incident dogodio greškom dok je tražio internet stranicu za traktore, a ne zato što ga zanima pornografija.

Prema izveštaju grupe za kontrolu medija Ofkom, polovina odraslih Britanaca gleda pornografiju.

Da bismo saznali zašto to ljudi rade u javnosti umesto u privatnosti, razgovarali smo sa doktorkom Polom Hol, psihoterapeutkinjom koja se specijalizovala za rad sa zavisnošću od seksa i pornografije u Centru Lorel.

Zavisnost

Jedan mogući razlog koji navodi doktorka Hol, a sa kojim se često sreće u radu, jeste zavisnost od pornografije.

„Mi znamo da kad ljudi postanu izuzetno zavisni od nečega, kontrola impulsa nestaje naprosto iščezne", kaže ona.

Bilo da je u pitanju zavisnost od alkohola, kocke ili video igara, „kontrola impulsa naprosto se izuzetno smanji".

Ona objašnjava da je „želja i potreba da se gleda pornografija" veća od onoga što je neophodno da bi se reklo: „Ne, kasnije ću, kad stignem kući."

Kad neko stekne zavisnost, „misleći deo mozga često se isključuje".

• Seksualni terapeuti: Kako popraviti loš seks
• Zašto Nemci vole da se skinu goli u javnosti

Samosvest i mejnstrim

Za Kaluma Singltona to se desilo tokom putovanja autobusom do kuće u Glazgovu, kada je video „putnika koji skroluje pornografiju".

Prvobitna reakcija ovog devetnaestogodišnjaka bila je „gađenje i zbunjenost", zato što nije razumeo zašto bi to neko radio u javnosti.

„Izgleda da je to postala preovlađujuća stvar…. to je samo deo njihovog svakodnevnog života. A očigledno ne bi smelo da bude", kaže Kalum.

Doktorka Hol smatra da ljudima koji gledaju pornografiju javno možda „nedostaje samosvesti".

„Jednog trenutka skroluju kroz i-bej ili Fejsbuk, već narednog slede link i završe na pornografiji."

Ona dodaje da bi na ljude mogla da utiče i „normalizacija" pornografije u glavnotokovskoj kulturi.

„Pornografija je danas široko rasprostranjena" za razliku od nekog ranijeg vremena i granice između onoga što spada i ne spada u tu kategoriju „postale su zamućene".

„Kad neki ljudi gledaju pornografiju, oni bi mogli da pomisle da to rade i svi oko njih. To je postalo normalizovanije."

Doktorka Hol kaže da je za „jedan mali procenat muškaraca" gledanje pornografije u javnom prostoru zapravo „pitanje moći".

„Ima nečeg mizoginističkog u stavu 'Imam prava to da gledam'", kaže ona.

Dodaje da oni možda misle da nije njihov problem ako je „nekom drugom zbog toga neprijatno".

• Postoji li stvarno zavisnost od seksa
• Seksualni terapeuti: Kako popraviti loš seks
• „Može li orgazam dnevno da mi smanji stres"

Navika

Ako su ljudi izloženi pornografiji od ranog uzrasta, to bi takođe moglo da vrši izvestan uticaj, kaže doktorka Hol.

„Praktično kod svih vrsta ponašanja, uzrast u kom počinjemo nešto da radimo je veoma važan po pitanju toga koliko automatski to postaje za nas."

I mnogo je teže „odvići se ako čak ni ne prepoznajete to kao naviku".

„Ako su ljudi naviknuti da gledaju pornografiju još od ranog uzrasta, ta radnja će im delovati gotovo automatski."

Bronven to naziva „veoma uznemirujućim", zato što bi javni prostori trebalo da su za svakoga.

„Najvažnije je da bi svi trebalo da se osećaju prijatno i bezbedno u javnom prevozu i na javnim mestima, a to se ne dešava sve vreme."

„To može da posluži i kao okidač za neke ljude i može da im postane veoma neprijatno."

Doktorka Hol dodaje: „Odsustvo samosvesti značajan je faktor koji doprinosi ovome, kao i možda nesvesnost koliko uvređeni drugi ljudi mogu biti."

„Oni možda zaboravljaju da za druge ljude nešto uopšte može da bude uvredljivo."

Možda će vas zanimati i ova priča:

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

( BBC Serbian Naslovna strana )